0
Svet se suočava sa novim izazovima i pretnjama, teroristi i ekstremisti 21. veka se razlikuju od svojih prethodnika iz 20. veka, a novoj vrsti terorista i ekstremista moraju da se prilagode i policije i države. Ovo je upozorenje vodećeg stručnjaka za bezbednost i terorizam Marka Lombardija, koji je nedavno izneo sve pretnje sa kojima sve svet suočava dok bukti rat Izraela i Hamasa na Bliskom istoku. Za portal Nova.rs, profesor Lombardi je objasnio kakvi izazovi prete Evropi, imajući u vidu složenu geopolitičku situaciju.
Institut za nacionalnu međunarodnu bezbednost ugostio je nedavno jednog od vodećih evropskih stručnjaka za bezbednost i terorizam italijanskog profesora sa milanskog katoličkog uniferziteta Marka Lombardija, koji je i jedna od osnivača instituta. On je održao predavanje o izazovima sa kojima se Evrope i svet suočavaju u 21. veku. Situacija na polju bezbednosti i terorizma se menja, tako da i službe, pa i nauka moraju da idu u korak sa tim izazovima, ocenio je profesor Lombardi.
„Dok je ranije najveća opasnost pretila od ekstremne levice i ekstremne desnice, sada su to islamističke i džihadističke grupe. Ali, među njima postoje bitne razlike. Dok su levim i desnim teroristima ciljevi uglavnom bili državni službenici, političari, policajci ili sudije, sada se na meti napadača najčešće nalaze meke mete – obični ljudi civili“, rekao je Marko Lombardi na početku razgovora za Nova.rs.
Italija ima bolna iskustva sa teroristima, kako levim tako i desnim, koji su sejali strah i smrt tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Ali, oni su imali jasan cilj i jasnu ideologiju.
„I levi i desni teroristi, i ekstremni komunisti i fašisti su imali svoju ideologiju i cilj im je bio da preuzmu vlast i promene državu, a ne da ih unište. Retki su bili napadi na civilne mete, jer su oni pre svega targetirali nosioce vlasti i simbole države protiv koje su se borili. Sada je situacija drugačija, jer često iza terorista ne stoji čak ni jasna ideologija, a napadi džihadista u Zapadnoj Evropi nemaju cilj da promene bilo šta, već pre svega da unesu strah. Takođe, jedan od motiva je i osveta, za nepravde koje im je, po njima, naneo Zapad, od krstaških ratova do danas“, objašnjava profesor Lombardi.
Ali, postoji još jedan fenomen, a to su teroristi bez ideologije.
„To zvuči neverovatno, ali imamo takve primere. Svojevremeno je bio jedan francuski državljanin koji je otišao u redove Islamske države, redovno se snimao i slao poruke kako bi zavrbovao druge mlade, a njegova poruka nije bila džihadističke prirode, već obećanje da će doživeti avanturu života. Slična je situacija i sa, recimo, ruskim Vagnerom koji šalju poruke dvema ciljnim grupama. Jedna je ideološka poruka, koja se šalje ljudima sličnih političkih pogleda, a druga je upravo mladima koji su skloni agresijji, nasilju i asocijalnom ponašanju i koji žele da osete rat, akciju, ubijanje“, objašnjava Marko Lombardi.
Posebno može da bude opasna veza između ekstremističkih grupa i organiizovanog kriminala, koja već postoji u mnogim delovima sveta, pa ponekad postaju poslovni partneri oni koji imaju potpuno različite ideološke poglede na svet.
„Potvrđena je veza između džihadista i FARK-a (levičarski gerilksi pokret iz Kolumbije prim.aut), a ta veza može da bude samo zajednički interes, jer se oni ideološki potpuno razlikuju. Ono što im je zajedničko je isti neprijatelj. Ipak, tu postoj i ekonomski interes. Iako oni koji se pridržavaju strogog islama neće lično počiniti greh, kao što je prodaja droge, oni će bez mnogo razmišljanja obezbeđivati dilera droge u zamenu za novac“, objašnjava Marko Lombardi.
Da postoje veze između terorizma i organizovanog kriminala, pokazuje i takozvani „crni pojas“, koji se proteže preko cele zemaljske kugle. Iako je tu putanju prvi put obznanila propagandna mašinerija Islamske države, to je zapravo realnost.
„Crni pojas je nastao od „puta svile“ koji je vodio od Kine do Evrope, a samo je zapravo produžen. Sada islamisti, povezani sa drugim terorističkim grupama, ali i kriminalnim organizacijama širom sveta, imaju tu, svojevrsnu transverzalu, od Kine, preko Srednje Azije, preko Bliskog Istoka, Severne Afrike odakle idu na jug, do Podsaharske Afrike, odakle mogu da pređu u zemlje Južne Amerike, gde imaju veze sa tamošnjim kriminalnim organizacijama“, objšanjava profesor doktor Marko Lombardi.
Da reči profesora Lombardija treba pažljivo slušati i ozbiljno shvatiti, dokazuje talas teororističkih napada, sa kojima se Evropa suočila 2015. godine – upravo nakon prelivanja krize sa Bliskog istoka.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
1
0
Tada je, prema zvaničnim podacima Evropola, poginula 151 osoba, dok je 360 ljudi povređeno. U šest država članica Evropske unije (EU) zabeleženo je 211 planiranih, sprečenih i izvršenih terorističkih napada. Po optužbama za krivična dela terorizma je uhapšeno 1.077 pojedinaca, od čega samo u Francuskoj 424.
Izveštaj Evropola tada je otkrio dva zabrinjavajuća trenda veću opštu opasnost od terorizma usled povratka velikog broja stranih terorističkih boraca koji sada borave u mnogim državama članicama i značajan porast nacionalizma (ksenofobije), rasizma i antisemitizma širom EU što rezultira krajnje desnim esktremističkim činovima.