"Moj supruga je ubio Vladimir Putin. Aleksej je otrovan novičokom, čekaju da tragovi nervnog agensa ispare iz njegovog tela", rekla je Julija Navaljna, udovica ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, u prvom obraćanju nakon njegove smrti. Navaljna je direktno optužila ruskog predsednika za ubistvo njenog muža, navodeći da Kremlj sada pokušava da uništi dokaze. U prilog tome, kaže ona, a i malobrojni preostali nezavisni mediji u Rusiji, ide činjenica da je telo Navaljnog ponovo premešteno i da su u mrtvačnici odbili da kažu njegovoj majci Ljudmili gde su posmrtni ostaci njegnog deteta.
Ruska opoziciona aktivistkinja Julija Navaljna optužila je ruskog predsednika Vladimira Putina za ubistvo njenog supruga, aktivistu, advokata i političara Alekseja Navaljnog, dodavši da zna tačno zašto je to učinjeno.
Ona je u video obraćanju rekla da joj ruske vlasti ne daju delo supruga, jer čekaju da tragovi bojnog otrova novičoka ispare iz njegovog tela.
„Ubio ga je Putin na sramotan i kukavički način, ne usuđujući se čak ni da ga pogleda u oči ili da izgovori njegovo ime. I na isti kukavički način sada kriju njegovo telo, odbijaju da ga pokažu njegovoj majci, ne predaju ga, patetično lažu i čekaju da nestanu tragovi nervnog agensa novičok“, poručila je Navaljna i dodala da ga je „Putin ubio jer nije mogao da ga slomi“.
Ipak, kako je istakla, „Putin nije ubio samo Navaljnog“.
„Putin nije ubio samo Alekseja Navaljnog. Pored njega, želeo je da ubije naše nade, našu slobodu i našu budućnost, da uništi i zbriše najbolji dokaz da Rusija može da bude drugačija“ rekla je Navaljna u video obraćanju objavljenom na Jutjubu.
Ona je istakla da zna „tačno šta je navelo Putina da ubije Alekseja“.
„Uskoro ćemo vam reći nešto više o tome. Svakako ćemo saznati i ko je i kako počinio ovaj zločin. Objavićemo njihova imena i pokazaćemo njihova lica“, poručila je udovica ruskog opozicionara.
Dodala je da je njen suprug umro u kaznenoj koloniji „nakon tri godine mučenja i agonije“.
„Nije bio samo iza rešetaka kao ostali zatvorenici. Njega su mučili, držali su ga izolaciji. Zamislite to, soba od samo šest ili sedam kvadratnih metara. U njoj nema ništa osim taburea, lavaboa, rupe u podu umesto toaleta i kreveta koji je bio pričvršćen za zid tako da ne možete da legnete. Šolja, jedna knjiga i četkica za zube. Ništa drugo, i tako stotinama dana“, rekla je Navaljna.
Uprkos „mučenju i gladovanju“, istakla je ona, Navaljni nije odustajao.
„I ne samo da nije odustajao, nego nas je sve vreme podržavao – bodrio, smejao se, šalio i inspirisao. Nikada, ni delić sekunde, nije sumnjao u ono za šta se borio i zbog čega je patio“, poručila je Navaljna.
Stoga je ona odlučila da nastavi njegovu misiju, da živi i da izgradi „slobodnu Rusiju“, dodavši da će raditi u korist građana Rusije kako bi se izborili sa Kremljom i stvorili „novu Rusiju“.
„Ubivši Alekseja, Putin je ubio pola mene – pola srca i pola duša. Ali još uvek imam drugu polovinu koja mi govori da nemam pravo da odustanem“, rekla je Navaljna.
Ona je pozvala sve da stanu uz nju i podele „bes i mržnju prema onima koji su nam ubili budućnost“.
Kako je saopštila Federalna kazneno-popravna služba Rusije za Jamalo-Nenecki okrug, Navaljni je preminuo u petak, 16. februara, dodavši da se on osećao loše posle jutarnje šetnje i da je izgubio svest, nakon čega je neuspešno reanimiran.
Navaljni je služio kaznu zatvora od 30 godina zbog, kako se navodi u presudi, osnivanja i finansiranja ektremističke organizacije i njenih aktivnosti, a bio je poznat kao oštar kritičar Kremlja.
Oni koji su bili u istoj zatvorskoj koloniji kao Navaljni, imaju drugačiju verziju događaja.
Komunikacija sa zatvorenicima u kaznenoj koloniji IK-3 na ruskom Arktiku nikada nije bila laka, zbog strogog režima pritvora i neverovatne udaljenosti. Sada je postalo još teže nego obično kontaktirati bilo koga u IK-3 bez posredovanja Federalne kazneno-popravne službe nakon objave o smrti Alekseja Navaljnog u petak. Ipak, „Novaja Gazeta“ uspela je da stupi u kontakt sa jednim zatvorenikom koji je opisao šta se dogodilo veče pre nego što je objavljeno da je Navaljni umro.
„Sve je počelo kada su ubrzali našu večernju rutinu. To se obično dešava na praznicima kada stražari žure da odu da slave, ali nije bio praznik. Onda su nas zatvorili, zabranili svako kretanje između baraka i pooštrili obezbeđenje. Čuli smo da kasno noću automobili ulaze u zatvor, neki metež, ali kroz prozore ćelija nismo mogli da vidimo šta se dešava“, rekao je zatvorenik.
Istakao je da su stražari sledećeg jutra prvo izvršili detaljan pretres ćelija zatvorenika, oduzimajući telefone, špilove karata, pa čak i grejače. Čuvari su zvučali kao da dolazi spoljna inspekcija.
„Obično i uprava i zatvorenici za takve provere saznaju oko mesec dana unapred i spremaju se za njih, jer ni čuvari ni zatvorenici ne žele da inspektori utvrde bilo kakve prekršaje. I tako smo očekivali inspekciju iz vedra neba! Mora da se nešto dogodilo“, kaže on.
U petak oko 10 sati, među zatvorenicima se proširila vest o smrti Navaljnog.
„Kaznena ćelija u kojoj je Navaljni bio smešten nalazi se nešto sa strane kasarne, ali bismo videli kako hitna pomoć dolazi do nje. Ali tog jutra u koloniji nije bilo kola hitne pomoći, pojavila su se tek nakon što se saznala vest o smrti Navaljnog. Tako da mislim da je umro mnogo ranije nego što je zvanično rečeno, najverovatnije prethodne noći. Zašto bi nas inače potpuno zatvorili i tako temeljno pretražili?“, upitao je zatvorenik.