0
U samoj završnici izborne trke za turskog predsednika postalo je jasno da građani ove zemlje zapravo biraju između dve opcije - Redžepa Tajipa Erdogana, dosadašnjeg "vladara", čiji je mandat obeležio niz kontroverzi, ali koji tokom čitave političke karijere nosi epitet "pobednika" i njegovog ljutog protivnika Kemala Kiličdarogla - predstavnika opozicije koji želi da vrati demokratiju u ovu zemlju i jednom zasvagda zaustavi trijumfalni niz "turskog sultana".
Naime, zapadni i turski mediji od početka izborne kampanje prenosili su da se će koplja lomiti između trojice kandidata – Erdogana, Kiličdarogla, ali i Muharema Indže, kom je bilo prognozirano da osvoji manji procenat glasova, tek toliko da omogući održavanje drugog izbornog kruga.
Međutim, u četvrtak, tri dana pred održavanje prvog kruga izbora, Indža je odlučio da odstupi. Kako prenose mediji, razlog tome je to što su društvenim mrežama počeli da kruže eksplicitni snimci na kojima se on navodno nalazi.
To je potvrdio i sam Indža, koji je rekao da je njegovom povlačenju doprinelo to što je bio meta klevetničke kampanje, uključujući lažne video snimke i dokumente koji kruže društvenim mrežama.
Pre povlačenja, prema anketama, uživao je podršku od oko 10 odsto. Sada se ta podrška preliva na dva vodeća kandidata.
Istraživanje Metropola pokazalo je da će sada 30,5 odsto Indžeove podrške pripasti Kiličdarogluu, a 23,4 odsto Erdoganu.
Pored njih, u izbornoj trci, učestvuje i lider Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Sinan Ogan, ali njegova podrška je toliko mala da prema procenama, ne može da utiče na izborni rezultat.
Očekivano prelivanje glasova predstavlja ogroman problem za Erdogana, budući da se suočava se s najvećim političkim izazovom tokom svoje dvodecenijske vladavine.
Do toga je dovelo više faktora – sloga opozicije, ali i katastrofalan odgovor vlasti na strahovit zemljotres koji je pogodio jugoistočni deo Turske, deo države u kom se nalazi najveće uporište Erdoganovih glasača.
Sa druge strane, opoziciona predizborna koalicija uključuje Kiličdarogluov glavni opozicioni CHP, zatim islamističku Felisiti partiju, Demokratsku partiju, kao i dve stranke koje su osnovali bivši Erdoganovi saveznici – Deva i Budućnost, nalazi se u znatno boljem položaju.
Naime, nakon višegodišnjih pregovora, turska opozicija je krajem prošle godine konačno smogla snage da sklopi savez pod imenom „Šestorka za stolom“ (Altili Masa). On se sastoji od političkih stranaka čija se saradnja do pre samo nekoliko godina činila nezamislivom.
Njihovi najvažniji ciljevi su: prekinuti dugogodišnju dominaciju vladajuće Erdoganove stranke AKP i vratiti zemlju u parlamentarni sistem kako bi se predsedniku oduzeo deo ovlašćenja i moći.
Međutim, to nije jedina stvar koja bi mogla Erdoganu da „dođe glave“. Zapravo, turski lider je na neki način sam sebi sasekao krila bezosećajnim izjavama koje su usledile nakon serije zemljotresa, jedne od najrazornijih katastrofa koje su pogodile njegovu državu ikada.
Pročitajte još:
U njima je poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi, a mnogo više njih je povređeno. Oni koji su preživeli, mahom su ostali bez krova nad glavom.
Ovu katastrofu Erdogan je, usred Karamanmaraša – epicentru potresa, nazvao „sudbinom“.
„Šta se dogodi, dogodi se. Ovo je deo sudbine“, rekao je turski predsednik jednoj osobi tokom obilaska pogođenih područja na jugu.
Time je ponovio svoju izjavu od pre nekoliko meseci koju je dao nakon smrtonosne rudarske katastrofe u državnom rudniku uglja. Tada je takođe okrivio „sudbinu“ za eksploziju u kojoj je poginula najmanje 41 osoba i dodatno razbesneo građane.
BONUS VIDEO Pristalice Erdogana na mitingu pred izbore u Turskoj
