0
Negde na tajnoj lokaciji, golobradi studenti mašinstva, elektrotehnike i računarstva, neki još u tinejdžerskim godinama, rade dan i noć na pravljenju dronova za vojsku. Njihovi stolovi su puni polovnih i doniranih komponenti kojima modifikuju komercijalne dronove, kako bi ih pretvorili u oružje.
Ratnu kreativnost, inovativnost i domišljatost Ukrajinaca već su ilustrovali brojni uspesi, a male fabrike studentske opreme, o kojima svedoči britanski Telegraf, samo dodatno potvrđuju ogromnu vitalnost ovog naroda u odupiranju mnogo jačem agresoru. Proizvodna linija ratnih dronova već je pustila preko 2.500 bespilotnih letelica na frontu, tvrdi njen osnivač Maksim Šeremet, prenosi Jutarnji list.
„Naš mozak je naše oružje. Većina inženjera u mojoj laboratoriji su studenti i nemaju ni 18 godina. Oni se bore u pozadini i koriste svoj mozak, ali se bore veoma odlučno i strastveno. Stvaranje dronova od nule je veoma važan posao, u sve dominantnijoj ratnoj letelici dronova“, kaže Šeremet.
Devet meseci rata iznedrilo je čitav niz korisnih inovacija na ukrajinskoj strani. Akademici, tehničari, preduzetnici i hobisti; svi su udružili snage i znanje sa vojskom, kako bi pokušali da nadoknade ogromnu početnu prednost Moskve. Oni menjaju primarnu upotrebu i modifikuju potrošačku tehnologiju u ratne svrhe, ali i stvaraju sopstvene izume, iz ničega i od nule. Oni više liče na agilnu kulturu pokretanja mirnodopskih tehničara nego na programe industrijskog oružja, koje koriste konvencionalne vojske na Zapadu.
Dronelab Maksima Šeremeta dobija naređenja od komandanata fronta za proizvodnju izviđačkih ili bombarderskih bespilotnih letelica. Zovu ga i kažu: „Trebaju nam takvi i takvi dronovi koji mogu da lete tako dugo i tako daleko“. Tada njegovi mladi inženjeri postavljaju na male komercijalne dronove i kvadrikoptere ugrađuju nosače za bombe i mehanizme za njihovo ispuštanje. Drugi postavljaju telefoto sočiva i termalne kamere na na drugu liniju bespilotnih letelica za nadzor; to omogućava jedinicama na frontu da bezbedno prate kretanje ruskih trupa i uočavaju mete u njihovim redovima, čak i noću. Neki dronovi su prilagođeni za terete teške čak do 8 kilograma.
Laboratorija za bespilotne letelice okuplja oko 100 studenata i inženjera, a čak 60 njih u svakom trenutku može da ispuni vojne zahteve, rukujući lemilicama, 3D štampačima, kablovima, procesorima… Najmanji dronovi se napajaju baterijama koje su „spasili“ iz e-cigarete. Plodove svog rada i ratne uspehe ponekad gledaju na video snimcima sa ratišta, što im predstavlja posebno zadovoljstvo. Ukrajinski inženjeri su u stalnoj trci sa svojim ruskim protivnicima, koji masovno koriste elektronski rat da ometaju, blokiraju ili odbijaju neprijateljske bespilotne letelice.
U dosadašnjem ukrajinskom „ratu dronova“, najviše uspeha imala je flota bespilotnih pomorskih čamaca, poslatih da napadnu ruske brodove u Sevastopolju na Krimu. Napravili su ih takođe genijalni majstori improvizacije, ugrađujući modifikovane motore sa vodenih skutera. Jedan zapadni vojni ekspert opisao je njihov napad na rusku Crnomorsku flotu krajem oktobra kao pogled u budućnost pomorskog ratovanja.
Jevhen, ukrajinski operater dronova iz volonterske grupe Aerial Reconnaissance, godinama je bio entuzijasta daljinskog upravljanja godinama pre nego što je prvi put pozvan da svoje veštine korišenja džojstika ustupisvojoj domovini. Stigavši u Donjecku oblast 2015. sa slabo opremljenim ukrajinskim snagama, brzo je uvideo sav potencijal dronova uz pomoć kojih se moglo videti mnogo dalje nego bilo kojim izviđanjem. Brza povratna informacija sa linije fronta bila je jedan od ključeva tadašnjeg uspeha Ukrajine. Iz funkcije „oka na nebu“, dronovi su na kraju služili za bacanje bombi.
Danas vojni komandanti i dobrovoljci brzo razmenjuju korisne borbene informacije sa kreatorima ratnih dronova: kako o njihovim dobrim stranama, tako i o neophodnim poboljšanjima nekih performansi. Modernizacija u hodu je stalan proces, jer je Rusija prilično moćna u elektronskoj tehnologiji za obaranje dronova. Međutim, oni su mnogo manje motivisani i sporo se prilagođavaju potrebama trenutka, za razliku od Ukrajine.
Moskva je, u nastojanju da zagospodari ukrajinskim nebom, svojevremeno, na krajnje nemaštovit način, počela da kupuje velike iranske dronove kamikaze. Za razliku od njih, ukrajinski ratni entuzijasti smatraju da je budućnost ratovanja dronovima usmerena ka manjim i jeftinijim bespilotnim letelicama, a njihova iskustva potvrđuju i zapadni analitičari.
BONUS VIDEO: Ukrajinski dron uništio je dva ruska patrolna broda u Crnom moru
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
