3
Klemens Tenis, milijarder i vlasnik ogromne nemačke klanice nazvane po njegovom prezimenu, koja je sada pod ključem zbog epidemije koronavirusa, ima nadimak "baron mesa" i živi život obojen mnogim kontroverzama.
Tenis (Tönnies) je nemački lider na tržištu proizvodnje mesa, jer klanica u blizini Gitersloa u zapadnoj Nemačkoj zapošljava oko 7.000 ljudi, koji su sada u karantinu, jer je više od 1.500 njih bilo pozitivno na testu, dok je najmanje 360.000 ljudi u prilici da oboli u narednim danima.
Klemens Tenis (64) se izvinio zbog epidemije u svojoj klanici, inače najvećeg žarišta korone u Nemačkoj od kada su vlasti prošlog meseca počele da ublažavaju dotad stroge restrikcije.
U subotu je Klemens ovaj slučaj nazvao „egzistencijalnom krizom za kompaniju“, iako među stanovnicima postoji veliki gnev prema klanici iz Gitersloa, gradića u kome su škole i vrtići sada ponovo zatvorene.
Inače, za velikog proizvođača mesa srpska javnost je čula 2014. kada je tadašnji srpski premijer Aleksandar Vučić najavio veliku investiciju na pet lokacija u Vojvodini, kao i proizvodnju do četiri miliona tovnih svinja godišnje. Iako je bilo već dobijeno zemljište u Kikindi i Zrenjaninu, od ove investicije se izgleda odustalo.
Klemens i njegovih šestoro braće i sestara odrastali su kao deca radnika. Otac mu je bio mesar. Nakon završene osnovne škole 1970. školovao se kao mesni tehničar, iako je u početku želeo da postane radio i TV mehaničar.
Porodica Tenis osnovala je firmu za preradu mesa 1971. godine. Osnivači su bili Klemensov stariji brat Bernd i Klemens, koji je tada imao svega 15 godina. Klanica je rasla i postala jedan od najvećih evropskih proizvođača mesa. Danas zapošljava oko 16.500 ljudi u Nemačkoj i Danskoj, a 50 odsto mesa i mesnih prerađevina plasira u izvoz.
Objekat u njihovom rodnom mestu Reda kod Gitersloa ogromnog je kapaciteta – kolje i prerađuje oko 20.000 svinja dnevno. Većina radne snage u fabrici poreklom je iz istočne Evrope i Balkana. Najbrojniji su Rumuni, Bugari, Poljaci i Makedonci.
Sumnja se da je pretrpanost ključni faktor u širenju virusa u Tenisovoj klanici. To se tumači tako što radnici u tom objektu obično stoje blizu, a hladan vazduh dodatno olakšava širenje virusa.
Inače, sindikati u Nemačkoj permanentno kritikuju katastrofalne radne i životne uslove u kompaniji. Zbog masovnog nepoštovanja standarda zaštite na radu, radnih uslova i neodgovornog života, smeštaja i transportnih uzslova, nekoliko desetina tužbi je trenutno u procesu protiv kompanije Tenis.
Prošle godine je klanica Tenis ostvarila promet od 8,2 milijarde dolara. Forbsove analize pokazuju da je od tog prihoda Klemens imao čistu zaradu od oko 2,3 milijarde dolara.
Njegov bratanac Robert (42) kontroliše 50 odsto poslovanja, dok Klemens ima 45 odsto, a njegov sin Maks 5 procenata. Klemensov brat Bernd, sa kojim je osnovao kompaniju, umro je 1994. posle neuspešne transplantacije bubrega, pa su njegov udeo nasledili njegovi sinovi.
Godinama su Robert i Klemens vodili pravnu bitku oko vlasništva nad klanicom, koja je rešena 2017.
Kada je prošle sedmice afera oko pojave virusa u klanici punila novinske tekstove, Robert je pozvao strica da se povuče, optuživši upravu za neodgovornost i ugrožavanje firme i lokalnog stanovništva. Robert je tada rekao da bi Maks Tenis konačno trebalo da zameni oca na čelu imperije.
Klemens Tenis je svoje prste upleo i u fudbal, pa tako obavlja funkciju šefa nadzornog odbora Šalke 04 i predsednik je jednog od najboljih nemačkih klubova u Bundesligi od 2001. godine. Osim toga, prvi je predsednik streljačkog kluba u svom rodnom mestu.
Pokušao je i uspeo da preko političkih konekcija ispregovara mnoge unosne poslove, kao što je bio angažman s ruskim naftnim gigantom Gazpromom.
Tenis se ponosi prijateljstvom sa mnogim svetskim poznatim ličnostima, među kojima često ističe ruskog predsednika Vladimira Putina kome redovno poklanja mesne đakonije iz svoje proizvodnje.
Upravo zbog dugogodišnje poslovne veze sa Gazpromom Klemens Tenis održava veoma prisan odnos sa Putinom.
Oženjen je i u drugom braku sa Margit ima dvoje dece. Američki časopis Forbs u aprilu 2019. procenio je njegovu imovinu na oko 1,4 milijarde evra. Zauzima 1349. mesto na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu i 85. mesto najbogatijih Nemaca. U oktobru 2016. Špigl je izneo procenjenu vrednost Tenisovog bogatstva na 1,1 milijardi evra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
