0
Širom sveta ubrzano se radi na vakcini protiv koronavirusa i dok su u SAD počeli prvi testovi, nemačke biotehnološke firme već beleže delimične uspehe u potrazi za vakcinom.
Biotehnološka firma „BioNTeć“ u Majncu do sada je uglavnom istraživala lekove protiv raka. A onda je došla korona. Tako je firma za istraživanja upravo dobila 120 miliona evra od kineskog proizvođača lekova Fosun Farma – od toga 44 miliona evra u zamenu za akcije.
Osim toga, prošireno je partnerstvo sa američkim farmaceutskim gigantom Pficerom, kako bi zajedno ubrzali razvoj vakcine protiv korona virusa, prenosi Dojče vele.
Sveukupno, preko finansiranja, saradnje sa farmaceutskim kompanijama i izlaskom na američku tehnološku berzu Nasdak u oktobru 2019, „BioNTeć“ je proteklih meseci sakupio više od 1,4 milijarde dolara.
Pročitaj i:
„Trenutno mnoge firme i naučne organizacije širom sveta, posebno u SAD i Kini, žele da razviju vakcinu protiv korone. To je dobro, jer što više firmi se angažuje, tim su veće šanse da se vakcina brzo proizvede“, kaže Zigfrid Trom iz Saveza istraživackih farmaceutskih kompanija u Nemačkoj.
Prema navodima ovog udruženja u međuvremenu postoji najmanje 39 projekata s ciljem proizvodnje vakcine. Više takvih projekata finansijski podržava međunarodna inicijative za vakcine CEPI – medu njima su i projekti nemacke firme Curevac, americkih koncerna Inovio, Moderna i Novavax kao i projekti univerziteta Kvinslend iz Australije i univerziteta Oksford iz Velike Britanije. Istraživanja se vrše i uz internacionalnu saradnju.
Na veliko neodobravanje nailazi kada neka zemlja pokušava da rezultate istraživanja obezbedi isključivo za sebe. Donald Tramp je navodno već pokušao da to uradi – mediji su preneli da je nemačkoj firmi Curevac ponudio veliku sumu novaca da bi dobio vakcinu samo za Amerikance.
Obe strane su to demantovale. A Ditmar Hop, većinski vlasnik firme Curevac je izjavio: „Ukoliko nam, nadam se, uskoro pode za rukom da proizvedemo vakcinu, ona ce biti dostupna celom svetu.“
Uprkos tome, Evropska komisija je brzo reagovala i ponudila Curavec-u kredit do 80 miliona evra kako bi ubrzao roizvodnju vakcine.
Mada u nemačkoj medicinskoj biotehnološkoj branši radi oko 400 firmi koje zapošljavaju skoro 50.000 radnika i uprkos tome što su BioNTeć i Curevac svetski poznate, u poređenju sa SAD to je malo, kaže Zigfrid Trom.
On kaže da je generalno gledano ta branša u Nemačkoj u zaostatku iako je potencijal ogroman – s obzirom na mogucnost istraživanja u ovoj zemlji. Osim toga u Americi su oduvek bili skloniji tome da osnivaju firme, novac za rizične poduhvate se lakše pribavlja, a i neuspeh se drugačije doživljava i tumači nego u Evropi, navodi Trom.
Razvoj nekog biofarmaceutika traje u proseku do 13 godina – ponekad i do 20 godina. Moraju se planirati troškovi od jedne do jedne i po milijarde americkih dolara. A rizik od neuspeha je ekstremno veliki. Samo mali deo projekta ovih preduzeca se an kraju isplati – oko 90 posto propada.
Razvoj vakcine protiv korona-virusa neće trajati više godina. „Tu je već dosta urađeno. Zbog toga, ako na testovima sve dobro prođe, eksperti računaju da bi prvu vakcinu možda mogli da imamo već za 12 do 18 meseci“, kaže Zigfrid Trom iz Saveza istraživackih farmaceutskih kompanija u Nemačkoj.
Američka firma Moderna kreće sa kliničkim studijama na 45 dobrovoljaca već u martu u Sijetlu. Jedan čovek je u ponedeljak prvi primio vakcinu. BioNTeć i Inovio su prve kliničke studije najavili za april, Curevac ce to uraditi u junu.
