0
Otkada je Horhe Bergoljo stupio na čelo Vatikana svima je bilo sasvim jasno da taj novi papa - obaška što je prvi Latinoamerikanac i jezuita i još mnogo šta na tom mestu - neće biti ne samo kao prethodni, već kao nijedan drugi pre njega.
Njegove reči koje sada obilaze čitav svet tek su poslednje svedočanstvo papine avangarde kao crkvenog čoveka: „Homoseksualci imaju pravo da budu u porodici“, rekao je papa u dokumentarnom filmu „Frančesko“ koji je premijerno prikazan u sredu.
Oni su božija deca i imaju pravo na porodicu, rekao je papa, i niko ne bi trebalo da bude izbačen ili da bude primoran da se oseća loše zbog toga što je. Štaviše, papa je istakao da je važno i da se istopolni brakovi priznaju zakonski.
Prema sadašnjoj katoličkoj doktrini, gej veze se smatraju „devijantnim ponašanjem“, ali papa Franja je čovek poznat po koketiranju s liberalnim vrednostima, iako skeptici često ističu da on suštinski ostaje moralno konzervativan.
U knjizi razgovora koja je objavljena nedavno u Italiji govorio je da su kulinarska i seksualna zadovoljstva “jednostavno božanska” i da “zadovoljstvo dolazi direktno od Boga”, da ono “nije ni katoličko, ni hrišćansko, ni nešto treće, jednostavno je božansko”.
Pre toga poručivao je vernicima da se uzdrže od ogovaranja jer je to “gora kuga od koronavirusa”, rekao da bi bilo stvarno pretužno da vakcinu dobiju samo bogati, a svet je osvojio i kada je imenovao šest žena na visoke pozicije u vatikanskoj administraciji.
Ipak, jedna od najvažnijih stvari koje je učinio je razbijanje svojevrsne omerte o seksualnim prestupima sveštenstva Rimokatoličke crkve; dokumentima koje je ratifikovao ukinuo je pravo pontifikalne tajne i zabranio nametanje obaveze ćutanja žrtvama seksualnog nasilja, a promenjena je i starosna granica dece koja se nalaze na fotografijama koje se smatraju dokazom o seksualnom zlostavljanju – pedofilijom se sada smatra posedovanje slika dece koja su mlađa od 18 godina, umesto 14.
Među kuriozitetima koje Gugl otkriva o papi izvesno je najsimpatičniji onaj da šef Vatikana obožava picu – toliko da je posle nekoliko godina u Vatikanu rekao da je stvar koja mu najviše nedostaje upravo pica, a ostaće upamćena i njegova pošalica sa škotskim sveštenicima da je „viski prava sveta voda“.
Pre nego što je postao papa, Bergoljo je baš voleo da pleše tango, studirao je hemiju, ima više od 18 miliona pratilaca na Tviteru (na kojem je, uzgred, prilično aktivan kao @Pontifex), a magazin Tajm proglasio ga je ličnošću godine 2013.
Poslednjih dana, papa Franja postao je viralan pošto je njegova fotografija pretvorena u hiljade mimova koji preplavljuju društvene mreže.
— Kay Sosa (@KaySosa300) October 17, 2020
So I found the original image used in that Pope meme, and — unsurprisingly — he's holding the most holy item of all in it. #N64 pic.twitter.com/sqVqQkZ63h
— N64 Today (@N64Today) October 17, 2020
Posle šokantne ostavke Benedikta XVI 2013. godine, otpočela je konklava na kojoj je prisustvovalo 115 kardinala. Drugog dana konklave, u petom izbornom krugu, kardinal Horhe Mario Bergoljo – koga su zbog godina i promenljivog zdravlja smatrali autsajderom – dobio je dvotrećinsku većinu i izabran za 266. pontifika.
Njih dvojica jesu različiti u mnogo čemu. Bendikt je voleo crvene cipele i briselske kragne, a Franja nosi običnu belu odoru i oko vrata krst od čelika. Benedikt je bio papa iz Evrope, zemalja Zapada. Papa Franja prvi je papa iz takozvanog novog sveta, iz Latinske Amerike i pritom „naklonjen“ promenama.
Vrlo slikovit prikaz krajnje neobične konklave sa neočekivanim ishodom nudi film snimljen prošle godine, “Dvojica papa”, inspirisan upravo činjenicom da prvi put u sedam vekova Katolička crkva ima dvojicu živih papa.
Benedikt svira klavir, a Franja je strastveni navijač i prava je radost slušati kako dvojica moćnih crkvenjaka raspravljaju o različitim pogledima na katoličanstvo, priznaju svoje duhovne sumnje, šale se o Bitlsima, traže iskupljenje jedan od drugog i na kraju zajedno piju pivo – samo dvojica starih papa koji gledaju fudbal sa kauča.
Pročitajte još:
Te skoro talmudske rasprave su plod maštovitih scenarista, ali zaista utelovljuju sučeljavanje njihovih politika – Benediktovu tradicionalističku, onu koja se pokorava doktrini i štiti je, dok je druga, Franjina, otvorena ka modernom svetu, saosećajna i fleksibilna.
Godinu dana ranije, o Franji kao licu progresivne Crkve koja konačno menja kurs – ili makar nastoji da to učini – film je snimio i kultni nemački reditelj Vim Venders. Pozicija pape Franje u pop kulturi i njegova prisutnost po sebi su dokaz njegove različitosti.
U dokumentarnom filmu “Papa Franja: Čovek od reči”, Venders je nedvosmisleno pokazao koliko je papa Franja drugačiji duhovnik. On ima skroman auto, „fijat pandu”, poznato je već da odbija vožnje limuzinama. Voli da pokaže da nam luksuz nije potreban, da nam nisu potrebni simboli bogatstva. Izuzetno je skroman. On je čovek koji zaista živi ono što govori, kako je Venders kasnije rekao.
Film „Frančesko“ koji govori o životu i radu pape Franje premijerno je prikazan na Rimskom filmskom festivalu. a pored stava o istopolnim zajednicama, film prikazuje i papu koji ohrabruje dvojicu gej mušakaraca da dolaze na mise zajedno sa troje dece.
Sedmog avgusta 2013. godine, oko devet sati uveče, četrdesetogodišnjem Italijanu Mikelu Feriju zvoni telefon. Već drugi put tog dana neko ga zove sa nepoznatog broja. “Prekasno za prodavce, možda neko stvarno traži mene”, pomišlja. Sutradan odlučuje da odgovori na uporne pozive. “Zdravo, Mikele, ovde papa Franja”, čuje i ubrzo mu je jasno da je na drugom kraju žice zaista prvi čovek Rimokatoličke crkve. Mesec dana ranije Mikelov brat je nastradao u pljački benzinske pumpe. Bila je to jedna u nizu tragedija koje su zadesile ovu porodicu. Očajan, Feri je napisao pismo papi u kojem kaže da nikada neće moći da oprosti ubicama svog brata.
“Kazao je da je plakao dok je čitao moje pismo i da će se moliti za mene, mog brata i moju porodicu. Onda je pitao da li bi mogao da razgovara i sa mojom majkom. Mogao sam da čujem kako zapisuje brojeve dok sam mu diktirao njen telefon. Pozvao ju je nekoliko dana kasnije “, ispričao je Feri.
Slično se dogodilo i jednoj razvedenoj Italijanki koja je odlučila da rodi dete bez podrške partnera koji ju je nagovarao na abortus. Nakon pisma papi u kojem izražava strah da će je Crkva odbaciti, bila je takođe iznenađena neuobičajenim telefonskim pozivom iz Vatikana. Papa Franja je ponudio da lično krsti bebu.
Ovi slučajevi nisu usamljeni. Primera je mnogo, a ljudi su duboko dirnuti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
