Kako je nastao pokret „Svi policajci su kopilad“

Sav otpor i prezir prema vekovima policijske brutalnosti i progona staju u četiri reči: "Svi policajci su kopilad".

U poslednjih nekoliko nedelja se četiri slova pojavljuju sve češće i upadljivije na svim mestima na kojima građani pružaju otpor policiji – od proetsta u Americi do grafita ispisanog na statui Vinstona Čerčila u Londonu: ACAB. Ovaj akronim – All Cops Are Bastards – globalno se prepoznaje i po svoj prilici ćemo ga viđati sve češće u danima i nedeljama koji dolaze, dok talas besa i nasilja bude dalje preplavljivao Sjedinjene Države posle brutalnog ubistva Džordža Flojda.

ACAB je nastao uslovno rečeno u Engleskoj (u originalnom akronimu pisalo je „coppers“, a policajci se tako ne zovu nigde drugde), zemlji koja je i izmislila moderne policijske snage početkom 19. veka sa ciljem da uguši pobune irskih seljaka isprva, a onda i da disciplinuje radnike koji su hrupili u gradove.

Fraza da su „svi policajci kopilad“ je prvenstveno sistemska kritika uloge policije. Njen francuski ekvivalent – Tout le monde déteste la police – prevodi se kao „Svi mrze policiju“. Sada se neprekidno govori u metaforama, o policajcima kao „trulim i dobrim jabukama“, ali ACAB ne pretpostavlja da su policajci poput onih koji su ubili Flojda i pre toga Garnera, a pre Garnera još toliko njih, samo nekakve kvrgave jabuke među drugim zdravim, rumenim i okruglim: policija je drvo koje trune iznutra i širi svoj otrov, kako je to objasnila jedna novinarka Independenta.

Animozitet prema policiji je prisutan otkad policija postoji. Ubistvo prvog policijskog službenika na družnosti u Londonu, Džozefa Grantama bilo je „opravdano“ prema poroti koja je i sama bila sumnjičava prema novim snagama, piše Vajs. Prvi put kada su se radikali sukobili sa novom policijskom snagom, trojica policajaca su izbodena, jedan nasmrt, i porota je još jednom ubistvo nazvala opravdanim.

Niko, doduše, ne zna precizno ko je prvi rekao da su „svi policajci kopilad“. Leksikograf Erik Partridž je u svojoj knjizi o frazama napisao da je ACAB postojala kroz čitav 20. vek i da se koristila „među profesionalnim kriminalcima i propalicama, najmanje generaciju pre toga“. Partridž je frazu prvi put čuo dvadesetih godina prošlog veka u pesmi – „Otpevaću ti pesmu, nije mnogo dugačka: svi policajci su kopilad“ – i definiše je kao „stari izraz prezira prema čuvarima reda i poretka“.

Veruje se da su frazu u akronim prvi pretvorili štrajkači četrdesetih godina, mada bi to mogao da bude urbani mit. Izvesno je, međutim, da je naročitu popularnost uživao u britanskim zatvorima u kojima su osuđenici jednako ispisivali ACAB po zidovima i sopstvenim telima. I danas je čak popularno tetovirati isto.

U britanskim zatvorima grafita ima i danas, a daljem širenju značajno je doprineo uspon panka krajem sedamdesetih. Akronim je bio naročito popularan u nešto buntovnijim podžanrovima i trend je zaključen pesmom „A.C.A.B“ londonskog benda 4Skins 1982. godine. Nemci su godinu dana ranije još imali svoju verziju ACAB pesme u izvedbi benda Slime. Ostalo je istorija.

Fraza se uporedo širila i fudbalskom kulturom. Engleski huliganisu su šezdesetih i sedamdesetih bili blisko povezani sa skinhead scenom koja se obilato služila ovim akronimom, a svi fanovi fudbala su oduvek imitirali Engleze i ACAB je stigao u sve delove sveta u kojima se lopta kotrlja, sve do Indonezije.

Ipak, ACAB je kao izraz prezira koji radnička klasa gaji prema vlasti i sam postao kriminalizovan. Policajci, izgleda, ne vole da im se kaže da su kopilad. I sada se redovno hapse oni koji nose majice sa natpisom ACAB, i to na tlu čitave Evrope. Bila je, čak, ona Španjolka što je uhapšena jer je nosila tašnu sa natpisom ACAB, iako je ispod pisalo All Cats Are Beautiful.

Sada je ACAB svuda. I biće svuda. Od izbijanja nereda u Americi i demonstracija zbog Flojdove smrti, ACAB se prvi put u istoriji pojavio i u Njujork tajmsu.