0
Tokom više od 20 godina na čelu Rusije, bilo kao predsednik ili premijer, Vladimir Putin upoznao je petoricu američkih predsednika, a pokušaji izgradnje dobrih odnosa nikada nisu potrajali. Redovno je dolazilo do zahlađenja odnosa na relaciji Vašington-Moskva, a svaki američki predsednik je imao svoj komentar i mišljenje o ruskom lideru.
PROČITAJTE JOŠ:
Tada gotovo nepoznat široj javnosti, Putin je prvi put postao ruski premijer u avgustu 1999, na poziv tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Njegovo imenovanje je došlo u vreme zahlađenja odnosa sa SAD. Iako su odnosi Jeljcina i američkog predsednika Bila Klintona bili dobri, taman toliko da prikriju planove za širenje NATO na istok, rat na Kosovu je presekao posthladnoratovski medeni mesec, piše AFP.
NATO je 1999. počeo bombardovanje Srbije, istorijske saveznice Moskve. U znak protesta, ruski premijer Jevgenij Primakov je naredio da se avion kojim je putovao u SAD okrene iznad Atlantika. Nekoliko meseci kasnije, Putin je preuzeo rukovođenje ruskom vladom. Tada je na čelu SAD bio Bil Klinton.
Digitalna biblioteka Bila Klintona skinula je prošle godine oznaku tajnosti sa transkripta razgovora bivšeg američkog predsednika i ruskog lidera Vladimira Putina. Dokumenti otpečaćeni u avgustu prošle godine decenijama su čuvali zapise razgovora dvojice lidera, telefonskih i uživo, od 1999. do 2001. godine, a jedan o njih ticao se tragedije u kojoj je stradalo 118 ljudi.
Sastanak Klintona i Putina održan je 6. septembra 2000. godine u predsedničkom apartmanu njujorškog hotela „Valdorf Astorija“, a njegova tema bila je nuklearna podmornica „Kursk“ koja je potonula mesec dana ranije.
Klinton je tog 6. septembra na samom početku sastanka iskazao saučešće Putinu zbog užasne tragedije, prenela je ruska „Meduza“.
„Žao mi je zbog svega što ste prošli. Кad se tako nešto dogodi, ljudi širom sveta se identifikuju sa žrtvama i njihovim porodicama, ali ja sam se identifikovao i sa vama. Sigurno ste morali da podnesete mnogo spekulacija i nagađanja. To se uvek dogodi. Nakon Oklahoma Sitija, puno ljudi je pitalo da li je zgrada pravilno zaštićena i da li smo pustili teroriste u zemlju. Tako je moje srce otišlo ljudima na dnu mora, ali i svima ostalima“, rekao je Klinton.
Putin mu je objasnio da se u toj situaciji nalazio pred nemogućim izborom, zahvalio mu se na podršci.
Putin je 2017. godine u intervjuu sa Oliverom Stounom rekao da je svojevremeno predložio Klintonu da Rusija uđe u NATO.
„Sećam se jednog od poslednjih sastanaka sa Bilom Klintonom, kada je došao u Moskvu. Tokom sastanka rekao sam da bi trebalo da razmotrimo opciju da Rusija uđe u NATO, na šta je on odgovorio: ‘Što da ne’?“, rekao je Putin.
Ruski predsednik ističe da se ipak „američka delegacija veoma unervozila“.
Opuštanje napetih odnosa počelo je u junu 2001. Posle prvog susreta s Putinom, tada već predsednikom, na samitu u Sloveniji, tadašnji predsednik SAD Džordž Buš rekao je da je ruskog lidera pogledao u oči i „shvatio njegovu dušu“. Približavanje je potvrđeno posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Putin je, prema Kremlju, bio prvi koji je posle napada pozvao Buša. Nakon što je po dolasku na vlast započeo drugi rat u Čečeniji, navodi AFP, ruski predsednik je ponudio solidarnost u „ratu protiv terorizma“.
Novi medeni mesec je kratko trajao. Vašington je u decembru 2001. objavio da napušta sporazum o balističkim raketama iz 1972. (ABM) da bi slobodno mogao da postavi protivraketni štit u istočnoj Evropi, što je Moskva osudila. Rusija je 2003. bila među glavnim protivnicima američke invazije na Irak. Godinu dana kasnije, navodi AFP, Moskva je u „narandžastoj revoluciji“ u Ukrajini, koja je na vlast u Kijevu dovela prozapadne snage, videla ruku Vašingtona.
Putin je u Minhenu 2007. izneo oštre optužbe na račun SAD, što nije zaboravljeno. Usledio je brzi rat Rusije i Gruzije 2008. i rusko priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije.
Svetski mediji su dosta pisali o komunikaciji Buša i Putina, kao i međusobnim posetama. Pa je tako jedan susret 2007. godine, na imanju tadašnjeg američkog predsednika privukao veliku pažnju.
Na imanju 41. predsednika SAD, Džordža Herberta Buša, u opuštenijoj atmosferi, uz ribolov, vožnju gliserom i obroke koje je ruski portparol opisao kao luksuzne – predsednik Buš i njegov gost Putin, pokušali su da prevaziđu nesuglasice o brojnim golobalnim pitanjima, preneo je tada Glas Amerike.
Buš i Putin su pred novinarima pokušali da pokažu da su odnosi dve zemlje jaki i stabilni – uprkos retorici koja je proteklih meseci mnoge posetila na hladnoratovsku eru. Američki predsednik je rekao da veruje ruskom lideru i da je sa čovekom koji stavove saopštava iskreno i konstruktivno mnogo lakše doći do kompromisa.
“Da li mu verujem – da verujem mu. Sviđa li mi se sve što on kaže – ne sviđa. A sumnjam i da se njemu sviđa sve što ja kažem. Ali mi razgovaramo pokazujući uzajamno poštovanje”, rekao je tada Buš.
Takođe se u medijima prošle godine, ponovo pojavio snimak na kojem se vidi kako Buš i Putin plešu u Sočiju 2008. godine.
Na jednom zaista fenomenalnom snimku, iz 2008. godine, vidi se kako Putin i nekadašnji predsednik SAD Džordž V. Buš plešu uz tradicionalnu muziku u Sočiju.
Buš je bio u poseti Sočiju nakon što je podsticao Gruziju i Ukrajinu da se pridruže NATO paktu na samitu zapadnog vojnog bloka 2008. godine. U Sočiju su se njih dvojica srela poslednji put kao predsednici.
Novi američki predsednik Barak Obama je 2009. pokrenuo koncept „resetovanja“ odnosa Vašingtona i Moskve, u vreme kada je Putin prešao na mesto premijera Rusije, prepustivši čelo države svom saradniku Dmitriju Medvedevu. Iako je počelo dobro, potpisivanjem novog sporazuma o nuklearnom razoružanju 2010, nije dugo potrajalo. Američki Kongres je 2012. usvojio niz sankcija ruskim građanima, nakon što je advokat Sergej Magnicki umro u zatvoru. Ruski poslanici su zatim izglasali sankcije Amerikancima.
Rusija 2011. nije iskoristila veto u Savetu bezbednosti UN da spreči intervenciju NATO u Libiji. Osećajući da ju je zapad prevario posle smrti dugogodišnjeg libijskog lidera Muamera Gadafija, navodi AFP, Rusija neće zaboraviti. Na izborima 2012. Putin je ponovo izabran za predsednika.
Odnosi Rusije i SAD su potonuli 2014. nakon što su prozapadne snage pobunom preuzele vlast u Kijevu. Usledilo je pripajanje Krima Rusiji i sukob ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine. Kijev i zapad tvrde da ruske snage pružaju podršku pobunjenicima, navodi AFP. SAD i njhovi saveznici su Rusiji uveli niz ekonomskih sankcija, na šta je odgovoreno zabranom uvoza hrane.
Moskva je 2015. počela vojnu intervenciju u Siriji da bi spasla svog saveznika, sirijskog predsednika Bašara el-Asada. Budući da Vašington u ratu u Siriji podržava pobunjenike, broj tačaka razdora Rusije i SAD se višestruko povećao. Iako se Moskva i Vašington ne slažu gotovo ni u jednom važnom svetskom pitanju.
Obama je nakon svoja dva predsednička mandata napisao knjigu u kojoj je govorio o svetskim liderima, pa je između ostalog spomenuo i Putina.
On opisuje Putina kao čoveka koji ga je podsetio na stare političare koje je upoznao na početku svoje političke karijere u Čikagu. Piše da je bio „poput šefa odeljenja (okruga), ali sa nuklearnim bombama i vetom Saveta bezbednosti UN-a”.
„Putin me je, zapravo, podsetio na vrste ljudi koji su nekada upravljali mašinom u Čikagu ili Tamani Holom (politička organizacija u Njujorku) – žilavih, sa uličnom pameću, nesentimentalnih likova koji su znali šta znaju, koji se nikada nisu preselili iz svojih uskih iskustava i koji su patronat, podmićivanje, prevare i povremeno nasilje smatrali legitimnim oruđem trgovine”, piše u knjizi „Obećana zemlja“.
Donald Tramp je potom u predizbornoj kampanji obećao je da će uspostaviti dobre odnose s Rusijom.
Međutim, nakon što je izabran, Trampov mandat je opterećen optužbama o ruskom mešanju u izbore i saradnji ljudi iz njegove kampanje sa Kremljom, uz nezapamćeni talas međusobnog proterivanja diplomata i sankcija.
Tramp i Putin su se prvi put sreli 2017. godine, na marginama Samita G20 u Hamburgu. Tramp je izrazio optimizam rekavši da su pred SAD i Rusijom „veoma pozitivne stvari“. Putin je samu činjenicu da su se sastali opisao kao pozitivan znak. Sastanak je trajao dva sata i 16 minuta.
Tramp je rekao da su njih dvojica već imali „veoma, veoma dobre razgovore“.
Dvojica lidera su se potom sreli i 2018. godine u Helsinkiju, odakle su takođe poslali pozitivni poruke. Nakon sastanka u Helsinkiju, Donald Tramp je pozvao Vladimira Putina da poseti SAD na jesen.
Nakon samita u Finskoj bilo je dosta kontraverzi i napada na Trampa, zbog čega što je propustio da Putina pita o brojnim aferama koje su se dešavale u proteklom periodu. Takođe, ameički predsednik je davao oprečne izjave o mešanju Rusije u predsedničke izbore u Americi.
Međutim, Tramp je za sve kritike okrivio „lažne vesti“.
Međutim, Trampova komunikacija i susreti sa Putinom nisu nailazili napozitivne reakcije u SAD, gde su se neretko mogli čuti komentari kako je „Tramp Putinova marioneta“.
Prošle godine Tramp je bio pozvan da dođe na paradu u Moskvu povodom obeležavanja Dana pobede. Međutim, 10. marta je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao novinarima da je Rusija „diplomatskim kanalima dobila informaciju da predsednik neće doći“.
Džo Bajden iako je na tek na početku svog mandata, nije bio nimalo blagonaklon prema ruskom lideru.
Najpre je američki predsednik Džo Bajden nazvao ruskog kolegu Vladimira Putina „ubicom“ i „čovekom bez duše“, a onda mu je Putin poručio da mu želi dobro zdravlje i sve najbolje i pozvao svog ambasadora u Vašingtonu da dođe u Moskvu na konsultacije.
Već napeti odnosi SAD i Rusije dodatno su pogoršani verbalnim okršajem dvojice lidera. Bajden je optužio Putina da se mešao u američke izbore u korist Donalda Trampa i poručio mu da će platiti cenu toga.
“Platiće cenu, a kakve će biti posledice, videćete uskoro”, rekao je Bajden u razgovoru za ABC njuz.
Bajden je za Putina rekao da ga relativno dobro poznaje te da je po njegovom iskustvu sa stranim zvaničnicima najvažnija stvar poznavati sugovornika.
Putin mu je kratko odgovorio “onaj ko tako govori i sam je takav” i onda “bez ironije” poželeo Bajdenu “sreću i zdravlje” samo da bi potom pozvao ruskog ambasadora u SAD Anatolija Antonova na konsultacije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
