0
Brzo zagrevanje u Rusiji moglo bi osloboditi viruse koji su čovečanstvu ranije bili nepoznati, upozorio je nobelovac klimatolog na međunarodnom klimatskom forumu u Sibiru, prenosi Moskov tajms. Rusija se zagreva čak tri puta brže od ostatka sveta, prema naučnicima Međuvladine komisije za klimatske promene, pri čemu se njeni arktički i sibirski regioni zagrevaju četiri puta brže od globalnog proseka.
PROČITAJTE JOŠ:
Rae Kvon Čung, dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je bio vodeći savetnik za klimu bivšeg generalnog seketara UN-a Ban Ki Muna, rekao je da bi ovo zagrevanje moglo da oslobodi dugo uspavane viruse koji su milenijumima bili uskladišteni u ogromnom sloju večnog leda u zemlji.
„Na primer koronavirus, je samo jedan virud. Ali mogli smo da vidimo nove viruse koji će se pojaviti iz topljenog leda u sibirskim i kanadskim zonama večnog leda. Ne znamo koje bi viruse ovo otapanje leda moglo da probudi“, rekao je Čung na konferenciji o klimi u Sibiru u gradu Tomsku u subotu.
Naučnici su izrazili zabrinutost da bi večni mraz, sloj trajno smrznutog tla koji pokriva oko 65 odsto teritorije Rusije, mogao da oslobodi viruse protiv kojih savremene životinjske vrste nemaju imunitet, prenosi Moskov tajms.
Virusi bi se mogli širiti brže između među životinjama, jer klimatske promene povećavaju broj dana bez leda na Arktiku, rekao je Čung.
Čung je pozvao na globalni prelazak na obnovljive izvore energije kako bi ublažio klimatsku krizu, rekavši da bi Rusija trenutno četvrdi najveći emiter ugljenika na svetu – mogla odigrati ključnu ulogu u tom procesu.
„Rusija nema samo naftu i gas, ona takođe ima ogroman potencijal za izvoz obnovljivih izvora enegije i vodonika“, rekao je.
Na drugoj konferenciji o klimi u Tomsku tokom vikenda, profesor Teri Kalaghan sa Univerziteta u Šefildu upozorio je da bi topljenje večnog leda moglo dovesti do razornih geoloških posledica.
Kalaghan i Čung bili su deo istraživačke grupe koja je 2007. godine dobila Nobelovu nagradu za mir za svoj rad na identifikaciji klimatskih promena koje je izazvao čovek kao kritične pretnje čovečanstvu.
„Erozija napreduje usled topljenja večnog leda, što dovodi do novih klizišta. I pejzaž i vegetacija prolaze kroz vrlo dinamične promene“, rekao je Kalaghan.
Starosedelačko stanovništvo u ovim regijama najizraženije je pogođeno ovim promenama, rekao je Kalaghan, a zajednice koje se oslanjaju na uzgoj irvasa ili ribolov su posebno osetljive.
Iako je rusko rukovodstvo ove godine izrazilo veću zabrinutost zbog klimatske krize nego prethodnih godina, ono i dalje planira povećanje ulaganja u proizvodnju fosilnih goriva i tek treba da predstavi ambiciozniji plan za smanjenje emisije ugljenika dovoljno da bi se izbeglo katastrofalno zagrevanje.
BONUS VIDEO: Kako doći do PCR testa u Gruziji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
