Dok su ruske snage prelazile ukrajinsku granicu na početku invazije na tu zemlju, već je bio u toku drugi, manje vidljiv napad - onaj sajber prirode, koji je ugasio internet povezan sa mrežom satelitskih komunikacija. Ovi napadi sve su češći i usmereni na veliki broj zemalja. Prošle nedelje, SAD su optužile Rusiju za lansiranje satelita „verovatno sposobnog da napadne druge u niskoj orbiti Zemlje". Amerika trenutno ima najveću moć kada je reč o satelitima u svemiru, ali Kina i Rusija čine sve što je moguće da ostvare nadmoć.
Ta tehnološka ofanziva koju je Rusija sprovela sat vremena pre nego što je počeo njen kopneni napad u februaru 2022. godine imala je za cilj da poremeti komandu i kontrolu Kijeva u ključnim trenucima rata.
Sajber napad, koji je pogodio modeme povezane sa komunikacionim satelitom, imao je dalekosežne posledice. Nakon napada, Ukrajina je tražila druge načine da se poveže na internet.
Za zapadne vlade i bezbednosne analitičare, sajber napad je naglasio kako sateliti, koji igraju sve važniju ulogu u pomaganju vojsci u pozicioniranju trupa, vođenju komunikacija i lansiranju ili otkrivanju oružja, mogu postati ključna meta tokom rata, piše CNN.
Mnoge zemlje se sada bore za tehnologiju koja bi mogla da poremeti ili čak uništi imovinu protivnika, ne samo na kopnu, već i u svemiru.
Ranije ove godine su američke obaveštajne službe navele da Rusija pokušava da razvije svemirsko, antisatelitsko nuklearno oružje, što je Moskva demantovala.
Daleko od toga da utiče samo na satelite za vojnu upotrebu, takvo oružje moglo bi da ima široke, razorne uticaje – na satelite na koje se svet oslanja da predvide vremenske prilike i reaguje na katastrofe, ili čak potencijalno utiče na globalne navigacione sisteme koji se koriste za sve, od bankarstva i isporuka tereta do pozivanja i slanja Hitne pomoći.
Praćenje razvoja svemirskih sposobnosti zemalja je teško, obzirom na činjenicu da su to strogo čuvane informacije, ali i zbog dvosmislene upotrebe mnogih svemirskih tehnologija.
I Rusija i Kina su poslednjih godina unapredile svoj razvoj tehnologije koja bi se mogla koristiti u te svrhe, dok se SAD nadograđuju na srodna svemirska istraživanja i mogućnosti.
Razvoj ovih tehnologija odvija se usred nove ere fokusa na svemir, gde se SAD i Kina takmiče da pošalju astronaute na Mesec i tamo izgrade istraživačke baze, a napredak u tehnologiji lansiranja satelita znači sve veći broj aktera, uključujući i američke protivnike poput Severne Koreje i Irana.
Kako geopolitička rivalstva rastu na Zemlji, stručnjaci kažu da su Peking i Moskva sve više zainteresovani da pronađu načine da poremete SAD.
Ideja o oružju usmerenom ili pozicioniranom u svemir ostaje veoma kontroverzna, ali nije nova.
Pre nekoliko decenija, SAD i Sovjetski Savez su se borili za tehnologije kojima bi se međusobno rušili sateliti. Ubrzo je lansiran Sputnjik, prvi veštački satelit na svetu, a usledile su američke svemirske probe.
Od raspada Sovjetskog Saveza, Amerika je postala vodeća sila kada su u pitanju mogućnosti u svemiru, kažu analitičari.
„Razvijanje svemirskih sposobnosti pruža način da se poremete svemirske mogućnosti vašeg protivnika, bilo da se radi o komunikaciji, navigaciji ili komandnim i kontrolnim sistemima i logističkim mrežama koje se oslanjaju na svemirske sisteme“, rekla je Rajesvari Rajagopalan, direktorka Centra za bezbednost, strategiju i tehnologiju u „Observer Research Foundation“ u Nju Delhiju.
Zbog ostvarivanja tog cilja, veruje se da je Rusija obrisala prašinu sa antisatelitskih istraživačkih programa iz doba Hladnog rata, kao što je razvoj „laserskog sistema na avionu“ za ometanje satelita za izviđanje, navodi se u godišnjem izveštaju „Secure World Foundation“ (SWF), koji je objavljen u martu.
Novi dokazi sugerišu da Rusija takođe može da radi na proširenju svojih kopnenih sposobnosti elektronskog ratovanja razvojem svemirske tehnologije za ometanje satelitskih signala u orbiti, navodi se u izveštaju, koji je sastavljen korišćenjem obaveštajnih podataka.
Poslednjih godina, Rusija je lansirala svemirske letelice za koje se čini da su sposobne da nadgledaju strane satelite sa velikom brzinom.
Kina je 2007. objavila svoje svemirske ambicije kada je lansirala raketu oko 800 kilometara u svemir, kako bi oborila jedan od svojih zastarelih satelita. Taj potez prekinuo je višedecenijsko zatišje nakon Hladnog rata u destruktivnom testiranju protivsatelitskih raketa „direktnog uspona“, a pratile su ga slične operacije iz SAD, Indije i Rusije.
Analitičari veruju da je od tada Kina sprovela višestruke raketne testove koji bi mogli da unaprede njenu sposobnost da cilja satelite. Najnovija od njih bila je prošlog aprila. Peking je to opisao kao test tehnologije presretanja projektila.
Američke svemirske snage takođe veruju da Kina „razvija ometače za ciljanje širokog spektra satelitskih komunikacija“ i da ima „više zemaljskih laserskih sistema“.
Druge kineske operacije u svemiru teško je eksplicitno klasifikovati kao istraživanje oružja, ali bi mogle imati vojnu svrhu, kažu stručnjaci. To uključuje satelite koji mogu da priđu ili da se sretnu sa drugima u orbiti, kao što su za potrebe podrške i održavanja.
Peking je u Belu knjigu iz 2019. uvrstio očuvanje svojih „bezbednosnih interesa u svemiru“ među ciljeve nacionalne odbrane, ali se navodi da se Kina protivi trci u naoružavanju kada je reč o svemiru i da se zalaže za „miroljubive principe“.
Rusija je takođe rekla da se protivi oružju u svemiru. Obe zemlje su poslednjih godina uspostavile vojne snage posvećene vazduhoplovstvu, kao i SAD, koje su lansirale svoje Svemirske snage 2019. godine.
Više od 7.500 operativnih satelita kruži oko Zemlje, prema najnovijim podacima Unije zabrinutih naučnika (UCS) iz maja 2023.
Od tih satelita, više od 5.000 je bilo u američkom vlasništvu, od kojih su većina bili komercijalni. Najbliži konkurent Kina, koja povećava broj lansirani8h satelita, imala je 628, a sledi Rusija sa manje od 200, navodi UCS.