2
Nova Vlada Crne Gore obnovila je zahtev za izručenje Svetozara Marovića koji je dugo godina bio drugi čovek DPS-a, iza neprikosnovenog lidera Mila Đukanovića. Bio je i jedini predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore, do njenog razlaza 2006. godine. Marović je utočište pronašao u Srbiji i iako ima svakakvih špekulacija, nikome zapravo nije jasno kako je moguće da Srbija godinama besprizorno skriva begunca koga Crna Gora traži za odsluženje zatvorske kazne.
Marovićev pad počeo je pre 10 godina kada mu je policija pohapsila bliske saradnike, među kojima i brata Dragana, u njihovoj rodnoj Budvi. Tada se otvorila Pandorina kutija korupcionaških afera u „crnogorskoj metropoli turizma“ koja je, naposletku, pojela i samog Marovića.
Bivši visoki državni funkcioner Crne Gore i državne zajednice Srbija i Crna Gora i bivši funkcioner Demokratske partije socijalista Svetozar Marović šokirao je javnost kada se letos pojavio u medijima nakon dugo vremena. Naveo je da je kasno shvatio da je odluka pala da on bude crnogorski Ivo Sanader i žalio se da mu je porodica na rubu egzistencije. Ispostaviće se da to baš i nije do kraja istina.
Sveto Marović, „najpoznatiji balansero balkanske politike, čovek koji je bio u stanju da priča danima, a da ne znate o čemu je reč i da ga pri tom hipnotisano slušate, završio je zatočen, kao prva crnogorska Šeherezada na dvoru Mila Đukanovića“, ali Milova ambicija nije nikad znala za milost i Sveto Marović je otpisan iz najvišeg ešalona crnogorske politike taman dok je Milo trepnuo.
Mila Đukanovića, Momira Bulatovića i Svetozara Marovića svojevremeno su zvali „mladim lavovima“ koji su uzjahali talas nezadovoljstva tadašnjom komunističkom strukturom. Đukanović je jedini ostao na vrhu – nekoj vrsti trona, preciznije – kao jedan od najdugovečnijih vladara u modernijoj evropskoj istoriji.
I Milu je, svakako, dozvonilo pošto je njegov DPS na poslednjim izborima održanim u Crnoj Gori izgubio posle više od 25 godina, i novu Vladu Crne Gore formirala je opozicija utelovljena u liderima poput Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića.
Ipak, stvari nisu išle glatko za Bulatovića i Marovića ni blizu toliko koliko jesu za Đukanovića,
Bulatović se povukao iz političkog života i to kako su se on i Milo „razveli“ je priča za sebe. Preminuo je prošle godine.
Stvari koje su njih trojica jedan o drugom govorili uvek su uzimane s rezervom, prvenstveno jer ruke nikome nisu bile čiste i jer se nije bilo načisto ko se kome sveti. Bulatović je tako u jednom od razgovora sa medijima govorio o Svetu Maroviću i rekao da „svi znaju da Svetozar Marović ima jahtu od deset miliona evra za koju je rekao da mu je sin dobio kao poklon od poslovnog partnera“.
DPS se u suštini pocepao na toj sednici Glavnog odbora DPS-a 1997. godine i nakon te sednice je Đukanović samostalno zagospodario Crnom Gorom, umesto vladajućeg „trijumvirata“ – Đukanović kao premijer, Bulatović kao predsednik Crne Gore i Svetozar Marović kao šef Skupštine.
Ipak, i kad je između Đukanovića i Bulatovića nastao raskol, Marović je Milu držao stranu; štaviše, Marovića su mnogi videli kao ključnu figuru u pobedi protiv Bulatovića.
Nekada najmoćniji Budvanin, 20 godina bio je neprikosnoveni vladar u “metropoli crnogorskog turizma” i ne samo zamenik Mila Đukanovića u vladi i partiji, već i jedna od najmoćnijih političkih figura u Crnoj Gori.
I na to se Marović osvrnuo u svom obraćanju koje je letos potreslo javnost – delom i zato što je bilo sasvim jasno da on nije u najboljem psihofizočkom stanju – rekavši da je iskreno verovao da su on i Milo bili prijatelji; zajednički su sahranjivali roditelje, ženili sinove, a onda je Sveto, dan nakon što je u „Daliji“ sa Milom popio kafu, uhapšen.
Još je sve počelo kada je 2010. u Budvi uhapšeno desetak čelnika te opštine i Đukanović je krenuo u odmazdu svog dojučerašnjeg saradnika, ali i rivala u partiji.
Pre pet godina je uhapšen, a sredinom 2016. se nagodio sa crnogorskim Specijalnim Tužilaštvom da odleži tri godine i 10 meseci zatvora. Pristao je i da opštini Budva vrati 1,1 milion evra koliko je Tužilaštvo procenilo da je stavio u džep, kao i da uplati 100 hiljada evra u humanitarne svrhe.
Marović je, međutim, samo par dana pošto je pušten iz pritvora u maju 2016. otišao u Beograd i više se nije vraćao u Crnu Goru. Zvaničan razlog za put u Beograd bio je psihijatrijsko lečenje zbog depresije. Ne samo da je tako izbegao zatvorsku kaznu, koju još nije odslužio, već nikada nije uplatio novac Budvi, mada je založio imovinu kao garant za to.
Crna Gora je, posle njegovog odlaska u Beograd, za njim raspisala Interpolovu poternicu jer je sud utvrdio da Marović nije toliko bolestan da ne bi mogao da služi kaznu. Tad je već bilo prekasno.
Pročitaj i:
Mnogi se s pravom i danas pitaju kako su državni organi dopustili Maroviću da napusti zemlju kad se već znalo da će morati na služenje zatvorske kazne pošto je sa istim tim organima pregovarao o priznanju krivice. Sud se pravda da nije imao zvaničan predlog Tužilaštva da mu se produži pritvor dok Tužlaštvo tvrdi da bi takav zahtev značio „kršenje osnovnih ljudskih prava“ Maroviću.
U tadašnjoj crnogorskoj opoziciji – koja je danas na čelu zemlje – tvrdili su da je to bio dobro osmišljen scenario, da je „odbegli ideolog DPS-a Svetozar Marović, pod okriljem ove vlasti, godinama pljačkao Crnu Goru i postao šef organizovane kriminalne grupe, uz potpunu spoznaju svog lidera Mila Đukanovića“, i da mu je ista vlast omogućila da nesmetano napusti Crnu Goru.
Crnogorsko Ministarstvo pravde je u aprilu prošle godine poslalo i zvaničnu zamolnicu Ministarstvu pravde Srbije da Marović bude izručen nakon što je on, u par navrata, fotografisan na javnim mestima u Beogradu.
Letos je, posle njegovog javljanja, ponovo otvoreno pitanje kako je moguće da niko može da pronađe Marovića i izruči ga, a da se on dva sata ispoveda preko Instagrama bez ikakvih smetnji.
U nekim krugovima u Podgorici i Beogradu veruje se da je neizručivanje Marovića bilo dogovor vlasti Crne Gore i Srbije, i mnogi su u tom kontekstu skretali pažnju na dobre odnose predsednika Đukanovića i Aleksandra Vučića.
Osim Svetozara Marovića, za korupcionaške afere u Budvi osuđen je i njegov sin Miloš Marović i to na godinu robije i novčanu kaznu od 385 hiljada evra. Novac je uplatio, ali je takođe došao u Srbiju koja mu je dala i državljanstvo, pa i on još uvek nije počeo sa služenjem zatvorske katne. Ni apeli Crne Gore da Miloš Marović odrobija kaznu u Srbiji nisu preterano urodile plodom.
Stvari su se, ipak, od poslednjeg obraćanja Sveta Marovića javnosti promenile. Milo je pao i Crna Gora je, kako neki vole da kažu, „oslobođena“. Formirana je nova Vlada u kojoj DPS nema većinu posle mnogo vremena i Milo Đukanović više nije taj koji se za sve pita.
Istina da će Milo Đukanović verovatno još dugo biti veliki faktor u dnevnopolitičkom životu Crne Gore, ali nova Vlada sada počinje da polako krpi rupe koje je DPS ostavio. U tom duhu, pre nekoliko dana je obnovljen zahtev za izručenje Svetozara Marovića.
Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da u cilju stvaranja boljih odnosa sa Srbijom Vlada smatra da je opravdan zahtev za izručenje čoveka koji je „personifikacija kriminala“.
“Opravdano je i krajnje komprimitujuće da Marović, koji je priznao da je na čelu kriminalne grupe slobodno šeta drugom državom, a njegov sin obavlja aktivnosti u biznisu”, kazao je Abazović.
Skrenuta je pažnja na to da su zahtevi već upućivani, kao i dve urgencije, na koje se Srbija oglušila, ali i da se u molbi za izručenje navodi da će Crna Gora garantovati lečenje Marovića, što je bio razlog da se on ne izručuje, kako se moglo čuti iz medija.
Od kada je 2016. pobegao u Srbiju da izbegne zatvorsku kaznu u Crnoj Gori, Miloš Marović, sin takođe odbeglog Svetozara Marovića, ušao je u posao proizvodnje malina i postao vlasnik zemljišta vrednog više od milion evra, otkrio je nedavno BIRN.
Pročitajte i:
U obraćanju javnosti u avgustu ove godine, Marović je rekao da je njegova porodica “dovedena do ruba fizičke egzistencije” zbog pomenutog skandala iz 2015. kada je uhapšen zbog optužbi za korupciju.
“Mom sinu su oduzeli stan u kojem je živeo i sada nema gde da živi”, rekao je, između ostalog, Marović.
Međutim, prema istraživanju BIRN-a, Marovićev 37-ogodišnji sin Miloš, koji je takođe pobegao u Srbiju izbegavajući zatvorsku kaznu, daleko je od finansijske propasti.
Marović mlađi je vlasnik preko sto hektara zemlje u Srbiji čija je vrednost, prema pojedinim procenama, veća od milion evra. Marović je i u poslu proizvodnje malina, a imovina firmi čiji je vlasnik bio ili je i dalje, vredna je više stotina hiljada evra, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Iako Svetozar Marović tvrdi da njegov sin “nema gde da živi”, Miloš Marović je kao svoju adresu stanovanja prijavio luksuznu zgradu u Beogradu, na Vračaru, koja je u vlasništvu nekoliko poznatih regionalnih biznismena sa poslovnim vezama u Rusiji.
Miloš Marović je u međuvremenu dobio i srpsko državljanstvo. Od tužilaštva je tražio da svoju jednogodišnju zatvorsku kaznu služi u Srbiji, ali nikada nije odslužio ni dan. Prema crnogorskom zakonu, rok za odsluženje njegove kazne i formalno je istekao 16. septembra 2020, a tu odluku treba da potvrdi Viši sud u Podgorici.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
