6
Posle devet godina su Amerikanci ponovo samostalno poslali astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu. To bi mogla biti najava kraja odlične saradnje sa Rusijom i povratak u svemirsku trku kakva je vladala šezdesetih.
Pročitaj i:
„Three, two, one…“ – posle devet godina, u subotu se ponovo na engleskom odbrojavalo pred jedan svemirski let. Američki astronauti Robert Benken i Daglas Harli su u kapsuli Crew Dragon na raketi Falcon 9 poleteli sa kosmodroma u Floridi kao Međunarodnoj svemirskoj stanici. „Istorija je ispisana“, objavila je NASA.
Ovo je prvi put da je let izvela privatna firma, SpaceX koju finansira Ilon Mask, vlasnik kompanije Tesla. Američka svemirska agencija NASA nije razvila sopstvenu letelicu još od jula 2011. godine. Ali, osim SpaceX, i američki vazduhoplovni gigant Boing planira letove bez posade do kraja godine, a sa posadom iduće godine, piše Dojče vele.
To je svojevrsni povratak Sjedinjenih Država u elitni klub zemalja koje mogu da prebace ljude u svemir – u tom klubu su samo još Rusija i Kina.
Doduše, Rusija i SAD poslednjih godina nisu bili takmaci u svemirskoj trci, kao što je to bio slučaj tokom Hladnog rata. Dve zemlje su zapravo odlično sarađivale. Američki šatlovi leteli su do ruske svemirske stanice Mir, a često su posade bile mešovite.
U ovom milenijumu su Rusi redovno izvodili letove sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, zajedno sa američkim astronautima. Jedno vreme je Rusija imala potpuni monopol – nakon što su Amerikanci obustavili programe kada je 2003. šatl Kolumbija eksplodirao par minuta pred sletanje na Floridu. Svih sedmoro članova posade je poginulo.
SpaceX's Falcon 9 rocket lifted off on the first-ever crewed flight by a private company. ?
But wait, there’s more.pic.twitter.com/3d2PADiebo— DW News (@dwnews) May 31, 2020
No taj monopol Rusija nije mogla da koristi onako kako se koriste monopoli u ekonomiji, već je bila i „taksi“ za Amerikance.
„Rusija to nije mogla da odbije“, rekao je za DW Igor Marinjin iz Ruske akademije za svemirske letove. Nemoguće je, kaže, održavati Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) bez Amerikanaca jer „ruski modul nije u stanju da autonomno putuje kroz kosmos“.
U poslednjih devet godina bilo je četrdeset uspešnih lansiranja ruskog Sojuza sa američkim astronautima u posadi. Kapsula Sojuz može da nosi tri putnika, a ruska agencija Roskosmos je navodno znatno podigla cene.
Prema američkim izvorima, ranije je put do ISS i nazad stajao 21 milion dolara, a od nedavno Roskosmos traži 80 miliona. Za sada je dogovoren još samo jedan zajednički let na jesen ove godine po ceni od 90 miliona dolara.
Zatezanje odnosa Moskve i Vašingtona, primetno posebno nakon aneksije Krima 2014. godine, nije uticalo na svemirsku saradnju. Samo je jednom, u proleće 2014, Dimitrij Rogozin – tada vicepremijer, a sada šef Roskosmosa – pripretio da njegova zemlja neće više prevoziti američke astronaute na ISS. Ali od te pretnje nije bilo ništa, piše DW.
Nedavno je i ruski predsednik Vladimir Putin u video-razgovoru sa posadom ISS hvalio „efikasno partnerstvo“ Rusije i SAD.
„Postoji potpuna koordinacija sa Amerikancima“, kaže nam i Marinjin, ali dodaje da to važi samo kada su u pitanju putovanja sa posadama i opsluživanje ISS. Sasvim je drukčije kada je u pitanju slanje satelita koji imaju komercijalni ili vojni karakter.
Sa izuzetkom letova sa posadom, Rusija je bila i ostala u daleko slabijoj poziciji od SAD, kaže stručnjak za svemirske letove Andrej Jonin. To će se, smatra, posebno videti sada kada su Amerikanci ponovo uspeli da pošalju astronaute na ISS.
„Tako je pala poslednja zavesa koja je skrivala (ruski) manjak motivacije i zaostalu tehnologiju“, navodi Jonin za DW. „Vlada će shvatiti da je car go.“ Ovaj stručnjak se nada da će Moskva iskoristiti povod da reformiše Roskosmos i bude jači takmac u osvajanju svemira.
Kad se podvuče crta, izgleda da saradnji polako dolazi kraj, piše DW. SAD ponovo žele na Mesec, kao i Rusija. Moskva takođe planira sopstvenu svemirsku stanicu koja bi zamenila ISS. Jonin kaže da bi moglo biti izgubljeno „neprocenjivo iskustvo saradnje“.
Ako nacije svaka za sebe osvajaju svemir, upozorava ovaj stručnjak, to će biti korak nazad i povratak u svemirsku trku iz šezdesetih godina. Ovog puta zanimljiviju – jer apetite imaju i Kinezi i Evropljani.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare