3
Činjenica je da je još uvek prerano donositi konačne zaključke o tome koja je nacionalna strategija najuspešnija i čiji je odgovor na pandemiju koronavirusa doneo najbolje rezultate, ali istraživanje lokalnih strategija i njihovog konteksta - faktori istorije, tradicije, pravnih i društvenih normi koji se često izostavljaju kada polemišemo o strategijama - pokazuje da je sada već čuveni švedski model izazvao najviše komentara i reakcija iako je on zapravo uspostavljen u skladu sa ustavom. Što se ne bi moglo reći za sve ostale zemlje.
Švedski pristup pandemiji je privukao pažnju celog sveta, uglavnom zato što se smatra suprotnim mejsntrimu. Ipak, iako razlike između modela koje su različite zemlje implementirale izvesno postoje, vrlo je moguće da one suštinski nisu toliko velike, pišu dvojica naučnika sa Univerziteta u Stokholm, Erik Angner i Gustaf Arhenijus.
Švedska demokratija, prvo, ustrojena je tako da glavnu reč vode stručnjaci, grubo rečeno. Zakon i tradicija nalažu da švedski političari nemaju ingerencije da govore vladinim agencijama odnosno organima šta i kako treba da rade, niti u agencijama ikada ima mnogo profesionalnih političara ili onih koji su politički imenovani u njihove redove.
To praktično znači da svakodnevne odluke u vezi sa vladinim poslovima donose eskperti iz relevantnog domena.
U slučaju strategije za borbu protiv Covida-19, odluke donose epidemiolozi iz Folkhälsomyndigheten (FHM), Švedske agencije za javno zdravlje. Strategije u drugim zemljama uglavnom razvijaju političari, uz intervenciju stručnjaka u meri koju politički ešalon smatra nužnom. Šveđani to rade drugačije – agendu formira stručni panel sa glavnim epidemiologom na čelu, Andersom Tegnelom.
Mnogi su Tegnela kritikovali da je prekoračio svoja ovlašćenja i da su političari dopustili da ostanu skrajnuti, ali takve optužbe su odraz nerazumevanja švedskog ustavnog okvira. Ovi ljudi jednostavno rade svoj posao.
Drugi tvrde da Švedska postupa protivno preporukama stručnjaka. To je neistina: ljudi koji odlučuju kako će Švedska postupati su zapravo eskperti. Istina je da i među švedskim epidemiolozima ima neslaganja, kao i u drugim zemljama.
Švedska strategija prati niz smernica koje su dostupne na internetu još od decembra prošle godine. Prema ovom dokumentu, u ranim fazama pandemije dopuštene su samo „nemedicinske“ intervencije: pranje ruku, samoizolacija, zatvaranje škola i druge slične mere.
Sa druge strane, švedski ustav ne dopušta mogućnost proglašenja vanrednog stanja dok je zemlja u stanju mira. U drugim zemljama, vlade mogu da za vreme krize suspenduju prava i slobode građana proglašenjem vanrednog stanja, ali švedska vlada jednostavno nema tu opciju. Može da ograniči kretanje na mestima koja se smatraju žarištima, ali ljudi izvan takvih oblasti i dalje imaju ustavno pravo da se kreću.
Švedska je, prema rečima profesora Marka Klamberga sa Univerziteta u Stokholm, „odabrala pristup vladavine prava nasuprot onom koji podrazumeva da Suveren (i.e. vlada) nema nikakva ograničenja u trenutku krize“.
Oni koji kritikuju švedski pristup i nazivaju ga previše labavim očigledno ne razumeju da je ovaj model u velikoj meri određen fundamentalnim ustavnim ograničenjima.
Osnovna prava i slobode se ne mogu tek tako oduzeti građanima i zato se švedska strategija uglavnom – makar zvanično – primenjuje kroz preporuke.
Obrazovni sistem i dalje funkcioniše kao i inače, mada je deo prebačen na onlajn nastavu. Ljudima sa simptomima virusa, starijima i onima sa povećanim rizikom se savetuje da se samoizoluju. Očekuje se da od kuće radi ko god može.
Centralni argument švedskog pristupa je da strože mere kakve se primenjuju u ostatku Evrope jednostavno ne bi bile efikasne iz perspektive javnog zdravlja. FHM navodi da postoje čvrsti dokazi da restriktivnije mere ne bi donele ništa dobro u ovoj fazi epidemije. Ne radi se o tome da se sačuva ekonomija po cenu javnog zdravlja, kako neki smatraju, ali je važna činjenica da je FHM dužan da vodi računa o celokupnom javnom zdravlju na svim ravnima, umesto da se bavi isključivo minimiziranjem žrtava koronavirusa.
Tegnel neprekidno ističe da strategija mora da bude održiva da bi bila uspešna; ljudi moraju da budu saglasni sa restrikcijama i preporukama, ali i voljni da ih poštuju dok je to neophodno. Pretpostavka je da građani ne bi mogli da podnesu niti poštuju strože mere dovoljno dugo.
Isto tako, švedske vlasti su svesne činjenice da strože mere imaju posledice, makar bihejvioralna nauka ima dokaza za to.
Pročitaj i:
Da li će švedska strategija biti uspešna? Niko još uvek ne zna. Takođe, odgovor će zavisiti od parametara po kojima će se meriti uspeh. Švedska je trenutno u nezavidnijoj situaciji od drugih nordijskih zemalja, ali joj mnogo bolje ide nego drugim evropskim zemljama poput Belgije, Holandije i Velike Britanije.
Švedski pristup takođe se neretko – uz negativnu konotaciju – naziva „eksperimentom“. Međutim, ne postoje nikakvi dokazi da je švedski pristup išta eskperimentalniji od strategije koju primenjuje bilo koja druga zemlja. Nijedan pristup nije manje ili više eksperiment u zavisnosti od toga koliko je zemalja odlučilo da ga forsira ili zaobiđe. To što su sve druge zemlje zauzele isti pristup ne znači da on nije pogrešan ili manje eksperimentalan.
U retrospektivi će verovatno biti mnogo onih koji će i švedskoj vladi i FMH zamerati što nisu ovo ili ono, ali je važno osvrnuti se i na ono što je Tegnel nedavno rekao u intervjuu za Gardijan – nijedna zemlja koja je implementirala stroge restriktivne mere nije sprovela analizu efikasnosti niti na bilo koji način dokazala da je takav pristup ispravniji.
Naposletku, poverenje u švedsku vladu i FHM je poraslo čak 20 odsto za svega mesec dana. Švedska pušta svoje stručnjake da rade svoj posao ne zato što su savršeni i ne greše, već zato što je alternativa uglavnom mnogo gora opcija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
