0
Pre deset godina tadašnji premijer Fredrik Reinfeldt zamolio je Šveđane da “otvore svoja srca” za izbeglice, a sada je situacija potpuno drugačija.
Danas švedski ministar za migracije slavi činjenicu da Švedska ima “negativnu neto imigraciju”, pri čemu se smatra da više ljudi napušta zemlju nego što dolazi, po prvi put u više od pola veka.
“Broj zahteva za azil kreće se ka istorijski niskom nivou, dozvole za boravak povezane sa azilom nastavljaju da opadaju i po prvi put u 50 godina Švedska ima veću emigraciju”, saopštila je ministarka za imigraciju Maria Malmer Stenergard početkom meseca.
Vlada Švedske, koju predvodi Stranka umerene koalicije, ali i čiji su deo ultradesničari Švedske demokrate, primenjuje sve restriktivnije politike azila, uključujući planove za “zakon o dojavljivačima” koji bi zakonodavno obavezao radnike u javnom sektoru da prijavljuju osobe bez dokumentacije.
I visoki komesar UN-a za izbeglice potvrdio je ovaj trend.
PROČITAJTE JOŠ:
Iznenađujuće je, rekli su iz UNHCR-a, što je dok je globalno raseljavanje na najvišem nivou, broj ljudi koji traže azil u Švedskoj na najnižem nivou.
“Statistika pokazuje da Švedska ima neto odliv imigranata po prvi put u nekoliko prethodnih decenija”, rekla je Anika Sandlund, predstavnica UNHCR-a za nordijske i baltičke zemlje, za Guardian.
Stenergard je tvrdila da je neto emigracija dokaz da “rad vlade donosi rezultate”.
Međutim, Sandlund je upozorila: “Možda to i nije toliko dobra stvar za Švedsku kao zemlju.” Pored toga što ima ključnu ulogu u radnoj snazi s obzirom na starenje populacije Švedske, pružanje dobrodošlice imigrantima je ključno za integraciju, rekla je ona. “Ono što znamo je da uspešna integracija, koju ova vlada želi da vidi, zavisi od toga da se ljudi osećaju dobrodošlo.”
Ranije ove godine, Nacionalna statistička agencija (SCB) je saopštila da je imigracija između januara i marta bila na najnižem kvartalnom nivou od 2005. godine.
Johanes Kleris, portparol SCB-a, rekao je: “Što se tiče tvrdnje da ima više emigranata nego imigranata po prvi put u 50 godina, to bi bilo tačno u smislu statistike za celu godinu.” Ali je dodao: “Ne možemo da vidimo u našim statistikama da li je tvrdnja tačna ili ne za period od januara do maja.”
Organizacije za pomoć tražiocima azila i članovi imigrantskih zajednica rekli su za Gardijan da je strah od antimiigrantskih politika i retorike vlade kriv za to što su ljudi aktivno napuštali zemlju ili tražili azil negde drugde. “Kontaktiraju nas ljudi koji su veoma zabrinuti zbog restriktivnog režima i razmišljaju o odlasku,” rekla je jedna organizacija.
Takozvana šema „dobrovoljne repatrijacije“ koja trenutno postoji u Švedskoj nudi izbeglicama i migrantima jednokratnu isplatu od 10.000 švedskih kruna (oko 960 dolara) po odrasloj osobi i 5.000 po detetu, plus putni troškovi, ako pristanu da napuste zemlju.
Organizacija za pomoć tražiocima azila Farr rekla je da vidi rastuću zabrinutost zbog imigracionih restrikcija među svojim članovima i da je teško uspešno dobiti azil što stvara brigu.
“Ako uporedite sa pre 10 godina, postalo je mnogo prihvaćenije biti otvoreno neprijateljski nastrojen prema tražiocima azila,” rekao je Terje Holmgren, predsednik Farra. “Ali takođe, šire gledano, uobičajeno je prihvaćeno da je dobro biti veoma restriktivan i minimizovati zahteve za azil u Švedskoj. Sve glavne političke stranke to govore već skoro 10 godina.”
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
