3
O kontroverznim merama u borbi protiv pandemije koronavirusa švedskog epidemiologa Andersa Tegnela mnogo se debatovalo poslednjih nedelja. Međutim, vodeći hrvatski epidemiolog Igor Rudan, detaljno je analizirao Tegnelov pristup i zaključio da ako se ispostavi da je njegov kolega bio u pravu, ubuduće će ga slediti ceo svet, a i spasiće ekonomiju Švedske.
U Švedskoj je politika prilično uhodana i birokratska delatnost. Kada nastupi situacija u kojoj je potrebno uključivanje naučnika, politika se načelno ne meša. Pitanja koja treba da reše stručnjaci prepuštaju se državnim agencijama. Tako je premijer Stefan Lofven prepustio problem pandemije korone, državnom epidemiologu Andersu Tegnelu iz švedskog Nacionalnog instituta za javno zdravstvo. Kao retko gde u svetu, izrada plana odbrane bila je u rukama samo jednog čoveka. Tegnel je pristupio krizi namećući lična uverenja. Međutim, ona bi nekad bila i pogrešna, piše Rudan za Večernji list.
Prvo je procenio da se virus neće proširiti iz Kine i doći do Švedske. Zatim je verovao da će biti dovoljno pratiti pojedinačne slučajeve ulaska zaraženih. Bio je uveren da će ih zbrinuti „prvom linijom obrane“. Nije smatrao da bi virus mogao dovesti do brzog slobodnog širenja epidemije. Kada se već znalo za probleme u Italiji, hiljade švedskih porodica koje su se vratile sa italijanskih skijališta krajem januara uverio je da krenu odmah na posao. Preporučio je i da decu pošalju u škole, umesto da te porodice smesti u karantin.
Zatim je Tegnel počeo da govori o postizanju „kolektivnog imuniteta“. Zaštititi ljude od zaraze tako da ih sve zarazimo, uz prihvatanje nepredvidivog broja žrtava, sve dok zaraza samu sebe ne ograniči, nije ono zbog čega imamo javno zdravstvo.
Nije se znalo ni gde je cilj, a ni koliko bi žrtava moglo da bude. Kao posledica svog sistema vrednosti, Šveđani imaju visok udeo domaćinstava u kojima živi jedna osoba. Uz već postojeću kulturološku distancu među ljudima, znači da je veliki deo Šveđana već bio u određenoj vrsti karantina. Šveđani imaju i vrlo visok stepen lične higijene, pa se kod njih svakako virus ne bi lako širio. Švedska je poznata i po svojim programima useljavanja visokoobrazovanih ljudi iz celog sveta. Zato četvrtinu stanovništva čine mladi useljenici, koji žive u velikim gradovima. Oni su neka vrsta „tampon-zone“ za virus, jer među njima ni brzo širenje zaraze nije dovodilo do značajnijeg broja umrlih.
Zbog te tri okolnosti: kulture distance, velikog broja samaca i velikog broja mladih i zdravih ljudi u gradovima – Švedska je imala znatno povoljniji epidemiološki kontekst, posebno u odnosu na države južne Europe.
Ipak, sve veći broj odgovornijih naučnika počeo je da vrši pritisak na Vladu Švedske, pa se premijer Stefan Lofven konačno uključio. Od 29. marta zabranio je javna okupljanja više od 50 ljudi, čime je smanjio prethodnu Tegnelovu preporuku od 500 osoba. Uvedene su i preporuke starijima od 70 godina, da ne izlaze ako ne moraju. Svi koji mogu, pozvani su da rade od kuće, izbegavaju putovanja koja nisu neophodna.
Premijer je odredio i sankcije za nepoštovanje mera. Zatim je, od 1. aprila zabranio stanovništvu posete domovima za stare, nakon što je postalo jasno da je virus ušao u polovinu domova. Od samog kraja marta Švedska je praktično u karantinu. Došlo je do usporavanja broja novozaraženih. Čak dvadeset i dvoje najuglednijih švedskih profesora tražilo je da se Tegnel povuče i da ostavku, a Vlada preuzme inicijativu i upravljanje krizom. Kao posledica kontroverze u medijima, brojni građani povukli su se u kuće i dodatno učvrstili karantinsku prirodu „švedskog modela“.
Ako uporedimo broj umrlih u Švedskoj sa drugim skandinavskim zemljama, piše Rudan – na dan pisanja njegovog teksta Švedska ima 2.462 umrlih, 244 na milion stanovnika. Danska ima 443 umrlih ili 76 na milion stanovnika. Norveška 207 umrlih, ili 38 na milion stanovnika… Ključno je o „švedskom modelu“ da se shvati jedno: Tegnel se, za razliku od epidemiologa u drugim zemljama, nije vodio jednim od osnovnih pravila medicinske struke. To je da sve odluke smemo da donosimo samo na osnovu najboljih mogućih dokaza koje u nekom trenutku imamo. Izložio je švedski narod nepoznatom virusu, pritom se ponašao kao da o virusu zna više nego što je bilo moguće.
Pročitajte još:
Sada, kaže hrvatski stručnjak, treba da sačekamo i vidimo koliko je Tegnel ipak pomogao ekonomiji svojim merama.
„Treba da priznamo da se već sada pokazuje da je poverenje potrošača u Švedskoj palo znatno manje nego u drugim zemljama. Biće potrebno više meseci da se uzme u obzir broj drugih parametara, i prati uticaj ovih događaja u Švedskoj. Moglo bi se vremenom pokazati da neke od zemalja, koje su se činile kratkoročnim dobitnicama u prvoj fazi krize, vremenom ipak budu dugoročne gubitnice na brojnim drugim poljima. Da se to ne bi dogodilo i Hrvatskoj, potrebno je da tokom idućeg perioda pažnju sasvim usmerimo na ekonomiju. Ipak, u slučaju da se vremenom ne potvrdi uspeh švedske ekonomije u odnosu na susede, počeće da se nameće zaključak da su za barem 2.000 preranih i nepotrebnih smrti Šveđana bile odgovorne neobične procene njihovog državnog epidemiologa“, zaključuje Igor Rudan.
Ako je Tegnel zaista uspeo da sačuva švedsku ekonomiju od posrtanja, koje će zabeležiti zemlje u njenom okruženju, tada ćemo iz Švedske dobiti i prve podatke o odnosu između broja žrtava od COVID-19. Ako se u nekim delovima Švedske postigne zaraženost vrlo velikog procenta stanovništva i time ukaže drugima gde je tačno prag „kolektivnog imuniteta“ za COVID-19, što bi takođe bilo korisno znati. Konačno, iduće faze ove krize mogle bi na temelju novih, kvalitetnih podataka i informacija dovesti do toga da se u narednim razdobljima pređe na mere nalik onima za koje se Tegnel zalagao. Međutim, tada treba dobro razumeti da se, putem medicine utemeljene na dokazima, do takvog zaključka smelo doći tek pribavljanjem kvalitetnih informacija, tj. testova seroprevalencije, odnsno sprovođenjem većeg broja istraživanja koja su učinjena tokom karantina.
Na zbivanja u Švedskoj pre toga epidemiolozi će i dalje gledati kao na prilično opasno kockanje životima ljudi, u kojem je verovatno bez potrebe nastradao veliki broj Šveđana, iako se do istog zaključka moglo doći na sigurniji i naučno utemeljen način.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
