Sve teorije zavere o Džordžu Sorosu

Kad god u svetu izbije neka kriza bilo da je ekonomska, prevrat ili epidemija, ove događaje po automatizmu prate i razne teorije zavere, koje su u vreme eksplozije društvenih mreža doživele ekspanziju. Odmah se spominju Bil Gejts, nekadašnji vlasnik Majkrosofta, porodice Rotšild i Rokfeler, i milijarder i filantrop Džordž Sosros ( neki ga zovu i Soroš). Posebno u raznim teorijama istupa poslednji nabrojani koji je rekorder po broju teorija, za koje ne postoji ni jedno utemeljenje.

Ime Džodrža Sorosa postalo je nezaobilazno i u poslednjoj pandemiji koronavirusa, a za to se pobrinula Trampova administracija i mašinerija portparola koji su upregnuti da je glavni krivac za širenje koronavirusa po svetu.

Teorija koja se širila Fejsbukom tvrdi da je laboratorija iz koje je navodno virus COVID-19 potekao – u vlasništvu Sorosa.

„Džordž Soros poseduje VuKsi PHARMA LAB smešten u Vuhanu u Kini gde je COVID-19 razvijen i odakle se raširio“, objavljeno je bilo 15 marta.

Pretragom je ustanovljeno da je informacija lažna i da je nastala još u januaru mesecu i bila pod oznakom lažna vest, a stranica koja je navedena kao izvor bila je nepostojeća.

A, šta je zapravo istina? Laboratorija iz koje je navodno potekao virus je u vlasništvu VuKsi App Tek Grup, farmaceutske i biotehnološke kompanije sa sedištem u Kini, koja se bavi razvojem i proizvodnjom medicinskih proizvoda. Pošto firma ima sediše u Vuhanu, gradu gde je izbila epidemija korone, odmah je povezana sa tim slučajem. Odakle Soros u toj priči. Na osnovu podatka Američke komisije za hartije od vrednosti, koji su pokazali da je Soros bio akcionar pomenute kompanije daleke 2011. Međutim kasnije prijave ne navode više njegove ime, nagađa se da je razlog promene pravnog statusa hedž fonda, ali za to nikakvih dokaza nije bilo.

Druga teorija zavere koja se tiče Sorosa je svakako najpopularnija i ima najviše poklonika, kako u svetu, tako i u Srbiji, a tiče se njegove rane mladosti i pripadnosti SS jedinicama. Naime na društvenim mrežama često kruži slika mladog pripadnika SS i slika ostarelog Sorosa, za koga se navodi da je bio član SS jedinica u Mađarskoj i da skriva svoju nacističku prošlost.

Šta je zapravo istina?

Teoretičari zavere obično eksplodiraju prilikom demistifkacije ove priče. Naime Džordž Soros rođen je 1930. godine u Budimpešti u jevrejskoj porodici. Kada je počeo Drugi svetski rat zapravo je bio još uvek dečak. Te 1941. imao je 11 godina, a kad se rat završio, njegova porodica uspela je da preživi Holokaust zahvaljujući tome što je njegov otac Tibor Soros nabavio lažne dokumente za celu porodicu. U svojim autobiografskim zapisima naveo je da se već u 14 . godini bavio filozofskim razmišljanjima. A ko je onda na slici. Ono što je svim teoretičarima zavere prećutano jeste, da se pomenuta slika zapravo nalazi u Memorijalnom muzeju Aušvic-Birkenau i prikazuje SS čuvara Oskara Geringa, koji je 2015. godine osuđen pred nemačkim sudom za masovna ubistva logoraša. Umro je 2018. Inače Gering je rođen 1921. u vreme rata kada se predao Britancima 1944. imao je 23 godine.

Treća teorija veoma omiljena teoretičarima zavere jeste pripadnost Sorosa tajnoj organizaciji „La Skrel“ . La Skrel je zapravo kako navodi desničarska literatura atlantistička i globalistička organizacija koju čine poslovni ljudi i vojna lica i predstavlja podorganizaciju čuvene Bildeberg grupe, koja utiče na promene vlada širom sveta. U okviru ove teorije Soros je optužen da je aktivno politički delovao pre svega na sprečavanju reizbora Buša Mlađeg za drugi mandat jer je oštro osuđivao njegovu intervencionističku politiku na Bliskom istoku.

Međutim nije sve baš tako.

Za razliku od tajne organizacije La Skrel koju spominje opskurna desničarska antiglobalistička literatura, niko i ne zna. Postojanje grupe Bildeberg i Trilateralne komisije je sasvim legalizovano i dokazano da se radi o organizacijama koje organizuju skupove na kojima se svet bavi promišljanjem o brojnim strateškim planovima i kako rešiti određene krize. Naravno u okviru toga ponekad je nezaobilazno i učešće Sorosa, koji je čak u periodu od 2000. do 2004. napisao čak tri knjige promišljanja o globalnom kapitalizmu, globalizaciji i štetonosti politike Džordža Buša Mlađeg na Bliski istok.

Soros i izbeglička internacionala

Svakako jedna od bizarnijih teorija, teoretičara zavere jeste postojanje Izbegličke internacionalne koja je imala dve faze razvoja. Jedna sa sredine 1990-tih do sredine 2008., u kojoj se navodi priča o okupljanju 4.000 mladih Rusa, koji su trebali biti ustrojeni po američkom modelu i vraćeni u Rusiju kad iskuse američki način života i od Rusije formiraju neku verziju Sjedinjenih država. Druga priča Izbegličke internacionale lansirana je 2015. za vreme velike migrantske krize, kada je više od milion migranata sa područja Bliskog istoka, severa Afrike, Avganistana, Pakistana i Irana stiglo u Evropu. Glavni argument teoretičara zavere bilo je da iza svega stoji Soros, koji izbeglicama plaća hiljade dolara sa sruše Evropu.

Gde se krije istina?

Priču o tome da Soros stoji iza migrantske krize lansirao je mađarski premijer Viktor Orban, koji se inače i sam jedno vreme obrazovao na Otvorenom univerzitetu, čiji je osnivač Soros. Optužuju ga i za teoriju „otvorenog društva“, koju je inače formirao sociolog Karl Poper, a kažu da je zapravo to bila priprema za ubacivanje migranata u Evropu i destabilizaciju EU. Zanimljivo je da su ove terorije mađarskog premijera više puta proverene i ustanovljeno je da ih je bilo nemoguće proveriti, i da se radi o običnim glasinama i teorijama bez utemljenja, što je bio idealan način za pokriće uvođenja antidemokratskih vrednosti i pravila u jednoj od članica EU. Na meti se i bez ijednog dokaza našla i Angela Merkel, koja je navodno po instrukciji Sorosa organizovala ubacivanje migranata u Evropu, naravno o tome nije postojao ni jedan dokaz.

Za Sorosa se vezuje još jedna teorija zavere, a to je raspad EU i to na četiri nezavisne celine.

Šta se krije iza ove stavke?

Soros je još prošle godine, kada se EU suočila sa krizom posle izbora i formiranja nove vlasti, izjavio, kako je tada preneo CNBC da „Evropa „mesečari“ prema uništenju, a da narod Evrope mora da se probudi pre nego što bude kasno. EU je trenutno u „revolucionarnom trenutku“, a da je krajnji ishod „krajnje neizvestan“. Ispostavilo se i da je Soros bio u pravu da je izbor za Evropski parlament bio tačka sukoba oko koje se vodio oštar rat među evropskim partijama o tome ko će bit član EK, kao i da su značaj preuzele antisistemske i evroskeptične partije.

Soros i Ukrajina

Andrej Teličenko bivši ukrajinski diplomata, optužio je bio Džordža Sorosa da ga je sabotirao da ne može da se vrati u Sjedinjene Države, jer ga diskredituju i blokiraju mu vizu, jer je pomagao Donaldu Trampu da otkrije zaveru demokrata koji su pokušali da zaštite sadašnjeg predsedničkog kandidata Džona Bajdena i njegovog sina zbog nekih poslova u Ukrajini.

Naravno teorija je na kasnijim saslušanjima u Kongresu odbačena, kao teroija zavere. Uprkos tome njegove ime se konstantno pojavljivalo i dalje, posebno u slučaju bivše američke ambasadorke u Ukrajini Meri Jovanovič, koja je došla na udar Rudija Đulijanija da je ona štitila Sorosove napore da diskredituje Trampa u Ukrajini.

Onda je usledio preokret, kada se sazanlo da je Đulijani lagao za Vašington post da je bivša američka ambasadorka prešla da radi kod Sorosa, a ona je ustvari bila i dalje zaposlena u američkoj vladi. Takođe, navodi koje je Đulijani izneo na CNN-u, da su mu Ukrajinci dostavili značajnu dokumentaciju prema kojoj je Hilari Klinton bila u sprezi sa Sorosom i njegovom fondacijom pokazalo se da je u pitanju bila laž bez ijednog utemljenja i papira. Osnova svega bile su teorije koje je izneo bivši kongresmen Koni Mek IV.

„Antisemitske teorije zavere i lažne optužbe koje su izneli Rudolf Đulijani i njegovi drugovi imaju za cilj podsticanje mržnje, i podrivanje demokratije“, rekla je glavna za komunikacije u Soros fondaciji Laura Silber.

Ovde su iznete samo neke od teorije zavere koje su se vezivale za ime Džordža Sorosa. Prema nekim procenama broj takvih teorija se penje na više od 2.000, a pre svega se vezuju za propasti određenih banaka, malverzacije na brezi, finansijske krize pre svega na onu iz 1997., posle kraha azijskih tigrova i Rusije 1998., kao i njegov uticaj na raspad Jugoslavije. Niz teorija zavere verovatno će biti nastavljen i onda kad Sorosa više ne bude bilo, a tad će postati samo mit.