0
Usled tenzija koje svakodnevno rastu na Bliskom istoku, eskaliralo je i neprijateljstvo između Pakistana i Irana. Dve zemlje deli nestabilna granica od oko 900 kilometara. Obe nacije su se dugo borile protiv militanata u nemirnom regionu Balučistana duž granice. Ali dok dve zemlje dele zajedničkog separatističkog neprijatelja, neobično je da bilo koja strana napada militante na susednoj teritoriji. Najnoviji napadi između ova dva suseda dolaze u trenutku kada iranski saveznici na Bliskom istoku, takozvanoj osovini otpora, pokreću udare na izraelske snage i njegove saveznike u pozadini rata u Gazi.
Prvi talas udara počeo je u utorak kada je Iran napao pakistansku provinciju Balučistan, ubivši dvoje dece. Iran je tvrdio da je „u Pakistanu gađao samo iranske teroriste“ i da nije ciljao nijednog pakistanskog civila, piše CNN.
Međutim, taj događaj je probudio gnev u Pakistanu, koji je napad nazvao „neverovatnim kršenjem međunarodnog prava i duha bilateralnih odnosa između Pakistana i Irana“.
Iranska državna novinska agencija Tasnim saopštila je da su gađali uporišta sunitske militantne grupe Džaiš al-Adl, poznate u Iranu kao Džaiš al-Dulm, ili Vojska pravde.
Separatistička militantna grupa deluje sa obe strane iransko-pakistanske granice i ranije je preuzela odgovornost za napade na iranske ciljeve. Njen krajnji cilj je nezavisnost iranske provincije Sistan-Balučistan.
Nuklearno naoružani Pakistan većinski je suniti, dominantna grana islama, dok su Iran i njegova „osovina otpora“ uglavnom šiiti.
Pakistan je uzvratio dva dana kasnije, kako je nazvao, „serijom visoko koordinisanih i posebno ciljanih preciznih vojnih udara“ na nekoliko navodnih separatističkih skrovišta u Sistanu i Balučistan.
Najavljujući napade u četvrtak, pakistansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ubijeno više militanata. Iranske vlasti saopštile su da je najmanje sedam osoba poginulo u seriji eksplozija – tri žene i četvoro dece.
Pakistan je rekao da se godinama žalio da separatistički borci imaju „sigurna utočišta“ u Iranu i da je bio primoran da preuzme stvari u svoje ruke napadima u četvrtak.
Borba Pakistana i Irana protiv separatista koji deluju sa obe strane granice nije nova.
Smrtonosni sukobi duž turbulentne granice godinama se dešavaju. Iran je samo prošlog meseca optužio militante Džaiš al-Adl da su upali u policijsku stanicu u Sistanu i Balučistanu, što je rezultiralo smrću 11 iranskih policajaca.
Međutim, ono što je veoma neobično jeste spremnost obe strane da pogode mete preko tih granica, a da prethodno ne obaveste jedna drugu. A sve se ovo dešava u pozadini izraelskog bombardovanja Gaze, koje je izazvalo posledice u regionu.
Dan pre napada u Pakistanu, Iran je lansirao balističke rakete na Irak i Siriju, tvrdeći da cilja špijunsku bazu izraelskih snaga i „antiiranskih terorističkih grupa“.
U međuvremenu, teške borbe se nastavljaju između Izraela i grupe Hezbolah koju podržava Iran preko granice sa Libanom, a SAD se bore protiv pobunjenika Huta koje podržava Iran u Jemenu, a koji su napali brodove u Crvenom moru u ime osvete za izraelski napad na Gazu.
Karim Sadjapur, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir smatra da dominantna pozicija Irana na Bliskom istoku, za razliku od nacija zahvaćenih sukobima kao što su Jemen i Sirija, znači da on može imati koristi od nestabilnosti u regionu. Prema njegovim rečima trenutna situacija u Iranu služi ostvarivanju nekoliko glavnih ciljeva, koji uključuju osnaživanje Palestinaca i suzbijanje američkog uticaja na Bliskom istoku.
Penzionisani general američke vojske Vesli Klark, bivši komandant NATO-a, rekao je da Iran teži da učvrsti svoju ulogu lidera u regionu.
„Traži regionalnu hegemoniju. a kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael tamo, a Izrael vodi kampanju protiv Hamasa, onda Iran oseća potrebu da uzvrati udarac i da se istakne“, smatra on.
Narod Baluč živi na raskrsnici Pakistana, Avganistana i Irana. Oni su dugo isticali nezavisnu crtu i uvek su negodovali što nad njima vladaju Islamabad i Teheran.
Balučistan, najveća pakistanska provincija po površini, poslednjih godina je svedočio nizu smrtonosnih napada podstaknutih decenijama dugom pobunom separatista koji zahtevaju nezavisnost od zemlje, ljuti zbog, kako kažu, monopola države i eksploatacije minerala u regionu.
Iran se takođe suočio sa dugom istorijom pobuna svojih kurdskih, arapskih i belučkih manjina.
Džaiš al-Adl je samo jedna od mnogih separatističkih grupa u Iranu. Prvobitno je bio deo veće sunitske militantne grupe zvane Džundalah, koja se raspala nakon što je njenog vođu pogubio Iran 2010. godine. Umesto toga, pojavio se Džejš al-Adl i Stejt department ga je proglasio stranom terorističkom organizacijom.
Pomenuta grupa je 2015. godine preuzela odgovornost za napad u kojem je ubijeno osam iranskih graničara, a militanti su navodno prešli u Iran iz Pakistana. Godine 2019. gupa je preuzela odgovornost za samoubilački bombaški napad koji je pogodio autobus u kojem su bili pripadnici iranske vojske, ubivši najmanje 23 osobe u Sistan-Balučistanu.
U sredu, dan nakon iranskih udara na Pakistan, Džaiš al-Adl je preuzeo odgovornost za napad na iransko vojno vozilo u provinciji.
Iranski udari u utorak izazvali su diplomatsku prepirku, pa je Pakistan opozvao svog ambasadora iz Irana i suspendovao sve državne posete.
Uključile su se i obližnje zemlje, a Indija je rekla da ima „nultu toleranciju prema terorizmu“ i da je napad „stvar između Irana i Pakistana“. Kina je pozvala obe nacije da budu uzdržane i izbegnu dalju eskalaciju tenzija.
Pročitajte još...
0
0
0
U sredu je portparol američkog Stejt departmenta Met Miler rekao da Vašington radi na sprečavanju da na Bliskom istoku dođe do izbijanja sukoba šireg obima.
Obe strane su dale saopštenja nakon svojih napada u kojima je nagoveštena želja da ne dođe do eskalacije. Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Iran „bratskom zemljom“ i naglasilo potrebu za „pronalaženjem zajedničkih rešenja“.
To je ponovilo i iransko ministarstvo spoljnih poslova, koje je ranije ove nedelje nazvao Pakistan „prijateljskom zemljom“ i ocenilo da su njihovi napadi bili proporcionalni i usmereni samo na militante.