45
Američki predsednički izbori predstavljaju složen i višefazni politički proces koji se odvija svake četiri godine, kada se bira predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj događaj, koji se održava u novembru, privlači veliku pažnju, kako unutar SAD, tako i na međunarodnoj sceni, zbog svog uticaja na globalne politike. U izbornoj trci se ne biraju samo predsednik i potpredsednik, već i članovi Kongresa, što dodatno naglašava značaj ovih izbora za budućnost američke demokratije i politike. Ove godine održaće se 5. novembra, a u trci da predsednika SAD su Donald Tramp i Kamala Haris.
Predsednički izbori su važan deo političkog života u SAD-u i imaju duboke korene u američkoj istoriji. Prvi predsednički izbori održani su 1788. godine, a od tada su se izbori razvijali i prilagođavali promenama u društvu, ekonomiji i tehnologiji.
PROČITAJTE JOŠ:
Izbori se održavaju prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru, a ovaj datum se nije značajno menjao od 1845. godine kada je donet zakon o jedinstvenom izboru na nivou cele zemlje. Razlog za izbor utorka kao dana izbora leži u agrarnoj prirodi tadašnjeg društva. Poljoprivrednici, koji su tada činili većinu radne snage, trebali su vremena da završe svoje poslove na farmama pre nego što odu na birališta. Takođe, 1. novembar se smatrao nepovoljnim datumom zbog Dana svih svetih.
Na izborima, građani ne biraju direktno predsednika; umesto toga, oni glasaju za elektore koji čine elektorski koledž. Ovaj koledž se sastoji od 538 članova, a za pobedu je potrebno osvojiti najmanje 270 glasova. Sistem „pobednik uzima sve“ se koristi u većini država, što znači da kandidat koji osvoji većinu glasova u jednoj državi dobija sve njene elektorske glasove. Ova metoda dovodi do situacija u kojima kandidat može osvojiti predsedničku poziciju čak i bez osvajanja većine glasova birača na nacionalnom nivou, što je izazvalo brojne debate o pravednosti i efikasnosti ovog sistema.
U skladu sa Ustavom Sjedinjenih Američkih Država, kandidati za predsednika moraju ispunjavati određene uslove: moraju biti američki državljani rođeni u SAD-u, imati najmanje 35 godina i biti stanovnici SAD-a najmanje 14 godina. Ovi uslovi se odnose i na potpredsednika. Ovakva pravila osmišljena su kako bi se osiguralo da lider zemlje bude neko ko ima duboko razumevanje američkih vrednosti i sistema.
Prva pravila o izboru predsednika postavljena su u Ustavu, a tokom vremena su se razvijala kako bi se prilagodila promenama u društvu i potrebama građana. U prvobitnim danima, izbori su se često oslanjali na lokalne elitu i vođe, dok su sada otvoreni za širu javnost. Uvođenjem direktnog glasanja u 19. veku, građanima je dato više moći u procesu izbora, što je dovelo do povećane participacije i uključivanja različitih grupa, uključujući žene i manjine.
Izborni proces se može podeliti u nekoliko ključnih faza:
Predizborna kampanja može početi više od godinu dana pre zvaničnih izbora. Tokom ovog perioda, potencijalni kandidati započinju svoje kampanje, prikupljaju sredstva i pokušavaju da osvoje podršku unutar svojih političkih partija. Ova faza uključuje javne nastupe, debate, intervjue i medijske kampanje koje imaju za cilj da predstave kandidate biračima.
Organizacija kampanje je ključna za uspeh kandidata. Timovi se sastoje od stručnjaka za strategiju, komunikaciju, prikupljanje sredstava, istraživanje i analizu podataka. Kandidate se savetuje da razviju jasnu strategiju kako bi se usredsredili na ključna pitanja koja zanima birače, kao i da koriste različite kanale komunikacije, uključujući društvene mreže, televiziju, radio i lokalne događaje.
Mediji igraju značajnu ulogu u oblikovanju percepcije kandidata. U današnje vreme, prisustvo na društvenim mrežama može imati ogroman uticaj na popularnost kandidata. Viralni postovi i video klipovi često mogu preusmeriti tok kampanje, a kandidati se suočavaju s izazovima u vezi s dezinformacijama i lažnim vestima koje mogu uticati na javno mnjenje.
Unutarstranački izbori, poznati kao primaries i caucuses, predstavljaju ključni deo procesa. Ovi izbori se obično održavaju u svakoj od 50 saveznih država, kao i u federalnom distriktu Kolumbija. U ovoj fazi, stranke biraju svog kandidata za predsednika. Primarne izbore mogu biti otvorene ili zatvorene: otvoreni omogućavaju svim glasačima, bez obzira na partijsku pripadnost, da učestvuju, dok zatvoreni zahtevaju da glasači budu registrovani članovi određene stranke.
U SAD-u postoji nekoliko vrsta unutarstranačkih izbora, uključujući preliminarne izbore, kokuse i superdelegatske sisteme. Preliminarni izbori su najčešći oblik, gde birači idu na birališta i glasaju za svog favorita. Kokusi su manje formalni i zahtevaju veći nivo angažovanja od strane glasača, jer se na njima okupljaju i diskutuju o kandidatima pre nego što se glasanje obavi.
Nakon završetka unutarstranačkih izbora, svaka stranka održava nacionalnu konvenciju tokom leta. Na ovim konvencijama, delegati biraju stranačkog kandidata za predsednika, a obično se na osnovu rezultata prethodnih izbora zna ko će biti izabran. Na konvencijama se takođe izabire potpredsednički kandidat i usvaja stranačka platforma koja definiše političke prioritete stranke.
Tokom konvencije, delegati predstavljaju svoje stranke i glasaju za kandidata koji je osvojio najviše glasova na unutarstranačkim izborima. Međutim, ako nijedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, konvencija može postati otvorena, što znači da delegati mogu glasati za drugog kandidata, što može dovesti do neizvesnosti i borbe za nominaciju.
Opšti izbori se održavaju prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru, kada se birači suočavaju sa izborom između kandidata iz različitih stranaka. U ovoj fazi, kandidati vode intenzivne kampanje kako bi pridobili podršku birača. Tokom ove kampanje, fokus se često stavlja na ključne teme kao što su ekonomija, zdravstvo, obrazovanje i nacionalna bezbednost.
Debate između kandidata su ključni momenti u opštim izborima. Ove debate pružaju biračima priliku da čuju stavove kandidata o važnim pitanjima, kao i da uporede njihove pristupe. Prvi televizijski debate 1960. godine između Džona Kenedija i Ričarda Niksna označile su prekretnicu u načinima na koje se izbori vode, s obzirom na to da su vizuelni elementi počeli da igraju ključnu ulogu u percepciji kandidata.
Nakon opštih izbora, elektorski koledž se sastaje da glasa za predsednika. Ovo se obično događa u decembru, kada elektori glasaju prema rezultatima iz svojih država. Iako nisu pravno obavezni da glasaju u skladu sa rezultatima, većina elektora to radi, čime potvrđuju volju birača. Proces se završava u januaru, kada se novi predsednik svečano inaugurira.
Iako je elektorski koledž osmišljen kako bi osigurao ravnotežu između interesa velikih i malih država, njegova funkcionalnost je često kritikovana. Na primer, u izborima 2000. i 2016. godine, kandidati su pobedili u elektorskom koledžu iako su izgubili popularni glas. Ove situacije pokreću pitanja o tome da li bi sistem trebao biti reformisan kako bi odražavao volju građana u većoj meri.
Uprkos tome što je američki izborni sistem prepoznat kao jedan od najstarijih demokratija na svetu, suočava se s brojnim kritikama i izazovima. Jedan od glavnih problema je niska izlaznost birača, koja se često kretala ispod 60% na poslednjim izborima. Mnogi smatraju da su razlozi za nisku izlaznost složeni i uključuju osećaj bespomoćnosti, nedostatak informacija o kandidatima ili jednostavno nezainteresovanost za političke procese.
Pitanje pristupa glasanju postalo je jedno od najvažnijih tema u savremenim izborima. Mnogi zakoni i regulative su uvedeni s ciljem da se olakša ili oteža glasanje, posebno u odnosu na manjinske grupe. Postoje izveštaji o različitim oblicima diskriminacije i prepreka koje su stavljene pred određene grupe birača, što je dovelo do protesta i zahteva za reformama.
S razvojem tehnologije, izborni proces se promenio. Internet i društvene mreže omogućili su kandidatima da dopru do šire publike, ali su takođe stvorili nove izazove u vezi sa dezinformacijama i lažnim vestima. Tokom poslednjih izbora, uticaj socijalnih mreža na formiranje javnog mnjenja bio je predmet intenzivnih istraživanja i analiza.
Mnogi analitičari i aktivisti pozivaju na reforme koje bi mogle uključivati uvođenje nacionalnog praznika za izbore, poboljšanje pristupa biralištima, smanjenje komplikovanih registra za glasanje i korišćenje novih tehnologija za bezbednije i transparentnije glasanje. Ove reforme bi mogle pomoći u povećanju izlaznosti i obezbeđivanju pravičnijeg izbornog procesa.
BONUS VIDEO: Ameriku trese izborna groznica
