Sascha Winter / Panthermedia / Profimedia
Tokamak Foto: Sascha Winter / Panthermedia / Profimedia

Kina bi mogla da prestigne Sjedinjene Države u jednoj od ključnih tehnologija budućnosti – nuklearnoj fuziji.

Nuklearna fuzija obećava rešenja za naše energetske probleme. Ne zahteva fosilna goriva, ne proizvodi štetne emisije i, što je najvažnije, ne proizvodi opasan radioaktivni otpad. Međutim, tehnologija je i dalje veoma složena i skupa.

CNN u analizi koju su objavili na svoj sajtu navodi primer kineske kompanije „Enerdži Singulariti“ koja je, kako ističu sve bliža konačnom cilju komercijalnoj primeni energije dobijene putem nuklearne fuzije, odnosno spajanja atoma.

– Američke kompanije i stručnjaci iz industrije zabrinuti su da Amerika gubi svoje višedecenijsko vođstvo u trci za ovladavanjem ovim gotovo neograničenim oblikom čiste energije, jer nove kompanije za fuziju niču širom Kine, a Peking nadmašuje Vašington – navodi CNN, uz napomenu da kineska vlada ulaže novac u taj poduhvat, ulažući, kako se procenjuje, milijardu do 1,5 milijardi dolara godišnje u fuziju.

Foto: Liu Junxi / Xinhua News / Profimedia

Žan Pol Alajn, koji vodi Kancelariju za nauke o fuzijskoj energiji američkog Ministarstva energetike, kaže da nije samo suština u tome koliko Kinezi ulažu u ovu tehnologiju, već kako brzo napreduju. Kao poređenje, Bajdenova administracija troši oko 800 miliona dolara godišnje na istraživanje ovih tehnologija.

Nuklearna fuzija je već odavno postinuta u laboratorijama širom sveta, ali problem je dvostruke prirode – održavanje ovog procesa tokom dužeg vremenskog perioda i efikasnost, odnosno dobijanja više energije od onoga što je uloženo kao input.

– Nagrada primene ove energije je njena čista efikasnost. Kontrolisana reakcija fuzije oslobađa oko četiri miliona puta više energije od sagorevanja uglja, nafte ili gasa i četiri puta više od fisije, vrste nuklearne energije koja se danas koristi. Neće biti razvijen na vreme za borbu protiv klimatskih promena u ovoj ključnoj deceniji, ali bi mogao biti rešenje za budućnost – piše CNN.

Privatna preduzeća u obe zemlje su optimistična, govoreći da mogu dobiti energiju fuzije na mreži do sredine 2030-ih, uprkos ogromnim tehničkim izazovima koji ostaju.

– SAD su bile među prvima u svetu koji su krenuli na futuristički gambit, ozbiljno radeći na istraživanju fuzije od ranih 1950-ih. Kineski pohod na fuziju došao je kasnije te decenije. Nedavno je njegov tempo ubrzan: od 2015. godine kineski patenti za fuziju su porasli i sada ih ima više od bilo koje druge zemlje, prema industrijskim podacima koje je objavio Nikkei – zaključuje CNN.

Foto: Promo

Šta je nuklearna fuzija

Nuklearna fuzija je proces koji se odvija u centru sunca. Na ekstremno visokim temperaturama, jezgra atoma se spajaju i oslobađaju ogromnu količinu energije. Kada bi taj proces mogao da se kontroliše na Zemlji, mogao bi da nastane gotovo neograničen izvor čiste energije.

Za ovaj proces se koristi tokamak. To je uređaj koji liči na ogromnu strukturu poput krofne (naučnim jezikom se zove torus), a unutar nje se odvija fuzija. U tokamaku, gas se zagreva dok ne postane izuzetno vreo – toliko vruć da postaje „plazma“, supstanca u kojoj atomi počinju da gube svoje elektrone. Magneti zatim drže ovu plazmu na mestu kako bi sprečili da dodirne zidove uređaja.

Enerdži Singulariti, kineska start-up kompanija sa sedištem u Šangaju, razvila je tokamak koji koristi napredne superprovodne magnete. Ovo omogućava da uređaj bude manji i efikasniji od starijih modela. Dok SAD još uvek rade sa uređajima starijim od 30 godina, Kina već razvija nove tokamake koji će moći da generišu više energije nego što koriste za rad.

Sa novcem koji Kina ulaže u istraživanja, koncept tokamaka se brzo razvija. Kineski EAST tokamak u Hefeju držao je plazmu stabilnu na 70 miliona stepeni Celzijusa – pet puta topliju od jezgra Sunca – više od 17 minuta, što je svetski rekord i objektivno zapanjujući napredak.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare