Trampova pobeda na izborima u SAD iznenadila je i neke njegove najbliže saradnike.
Glavni anketar Donalda Trampa Toni Fabricio, video je gotovo sve tokom tri izborne trke u kojima je radio za bivšeg predsednika poznatog po kontroverzama. Međutim, izgleda da je i on bio spreman na Trampov poraz.
Tramp je imao debatu s potpredsednicom Kamalom Haris, tokom koje je više puta naseo na njene provokacije, gubio vreme raspravljajući o veličini svojih mitinga i širio neutemeljene glasine o imigrantima koji jedu kućne ljubimce.
Fabricio je predvideo kolegama da će surovi medijski izveštaji o Trampovom nastupu u debati koju je gledalo 67 miliona ljudi povećati popularnost Kamale Haris u anketama. Bio je u pravu u vezi s medijskim izveštavanjem, ali pogrešio je u ostalom. Njegova prva anketa posle debate šokirala ga je: Harisova je stekla prednost u nekim uskim kategorijama, poput simpatičnosti. Ali Tramp nije izgubio podršku u trci.
„Nikada nisam video ništa slično“, rekao je Fabricio tokom poziva sa višim članovima kampanje, prema rečima dva učesnika.
To je bio još jedan dokaz — kao da je bilo potrebno više — Trampove političke otpornosti tokom skoro decenije bavljenja politikom i njegove sposobnosti da prkosi zakonima političke gravitacije.
Uspeo je da prevaziđe naizgled fatalne političke slabosti — četiri krivične optužnice, tri skupe tužbe, osuđujuću presudu za 34 krivična dela, bezbroj nepromišljenih izjava — i da neke od njih pretvori u prednosti.
Njegova pobeda 2024. godine svodila se na ključnu pretpostavku: da bi njegova lična ogorčenja mogla da se sjedine sa ogorčenjima MAGA pokreta, zatim s Republikanskom partijom, i na kraju s više od polovine zemlje. Njegova fotografija iz pritvora postala je hit na majicama. Njegova osuđujuća presuda inspirisala je donacije od 100 miliona dolara u jednom danu. Slike njega s ranom posle neuspelog pokušaja ubistva postale su simbol onoga što su njegovi pristalice videle kao sudbinsku kampanju.
„Bog mi je poštedeo život s razlogom“, rekao je u svom pobedničkom govoru rano u sredu, dodajući: „Ispunićemo tu misiju zajedno.“
Ponekad je Tramp na mitinzima bio toliko grub i egocentričan da su njegovi saradnici sumnjali da li svesno testira koliko odstupanja od norme birači mogu da tolerišu.
Ali Tramp je uspešno kanalisao bes i frustraciju miliona Amerikanaca prema institucijama i sistemima koje će uskoro kontrolisati kao 47. predsednik zemlje. Glasači nezadovoljni pravcem u kojem se zemlja kreće pretvorili su ga u simbol svog gneva.
„Elita ne može da se pomiri s tim koliko su otuđeni od zemlje“, rekao je Njut Gingrič, bivši predsednik Predstavničkog doma i neformalni savetnik bivšeg, a sada budućeg predsednika.
Međutim, nisu samo široki društveni procesi uticali na pobedu. Njegov uspeh delimično je rezultat strateških odluka kampanje koja je bila najstabilnija do sada i koju je skoro četiri godine vodila iskusna operativka Suzi Vajls, čak i ako je sam kandidat tokom većeg dela 2024. bio jednako nepredvidiv kao i ranije.
Trampov tim je odlučio da uštedi sredstva za završnu reklamnu kampanju, napustivši tradicionalnu strategiju terenskog rada i oslanjajući se na mali plaćeni tim uz podršku volontera i spoljnjih saradnika, uključujući najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska. Tramp je neumorno nastojao da definiše Kamalu Haris ne samo kao radikalno liberalnu već i kao neozbiljnu i van glavnog toka. Inspiracija, rekli su njegovi savetnici, bila je čuvena izreka republikanskog stratega Artura Finkelštajna iz Niksonove ere: „Prevarant“ — ili, u Trampovom slučaju, osuđenik — „uvek pobeđuje budalu.“
Njegovi saradnici su rizikovali fokusirajući se na mobilizaciju muškaraca, iako muškarci glasaju manje od žena, i to se isplatilo. Takođe su rizikovali pokušavajući da smanje prednost Demokrata među crnačkim i latino biračima, što se takođe pokazalo uspešnim.
Njegov bliski tim kampanje izborio se s hakovanjem mejlova visokog zvaničnika od strane Iranaca, strožim merama bezbednosti američkih vlasti nakon dva neuspešnaatentata i završnom fazom kampanje koja je uključivala korišćenje više aviona, pored onog s Trampovim imenom, radi njegove bezbednosti.
Kako je Tramp pobedio, priča je i o tome kako je Kamala Haris izgubila.
Opterećena niskim rejtingom predsednika Bajdena, borila se da se izdvoji u očima birača koji su tražili promenu. Imala je nešto više od tri meseca da se ponovo predstavi naciji i do samog kraja je oklevala oko toga kako — i koliko — da govori o Trampu.
Najpre je sa svojim potpredsedničkim kandidatom, Timom Volsom, pokušala da ga minimizira podsmehom, nazivajući ga „čudnim“ i „neozbiljnim“, ignorišući Bajdenova upozorenja da Tramp predstavlja egzistencijalnu pretnju američkoj demokratiji. Zatim se fokusirala na populističku poruku: Tramp brine samo o svojim bogatim prijateljima, dok će ona smanjiti cene namirnica i stanovanja za obične ljude. Na kraju je, pred kraj kampanje, ponovo promenila strategiju: Tramp je „fašista“, upozoravala je — baš onakva pretnja kakvu je Bajden opisao.
Na kraju, Harisova je dobila samo jednu debatu s Trampom da iznese svoje stavove. On je odbio revanš, a njen tim se pitao da li su propustili priliku da ga pritisnu. Tokom priprema za debatu, razmatrali su da ga na sceni izazovu na drugi duel — gotovo ga izazivajući da deluje uplašeno — ali Harisova je odlučila da to ne učini.
To je značilo da nije imala više prilika za velike nacionalne momente i da je ostalo osam nedelja koje je trebalo popuniti — što je bio izazov za kandidatkinju koja je prvu polovinu kampanje izbegavala pojavljivanja bez unapred spremljenog scenarija. Tramp je dobio olakšanje od pravosudnog sistema kada je sudija pomerio njegovo septembarsko izricanje kazne nakon izbora; Tramp je privatno govorio da bi to testiralo koliko birači mogu da tolerišu.
To što je Tramp pobedio ne znači da je svaka njegova odluka bila genijalna, niti je svaka odluka Kamale Haris bila loša zato što je izgubila. Ali u trci i naciji tako usko podeljenoj, Tramp i njegov tim su napravili taman dovoljno pravih poteza.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare