0
U glavnom gradu izolovane srednjoazijske države Turkmenistan Ašhabadu susrela su se, prvi put, dva čelnika država koje su u ratu - ruski predsednik Vladimir Putin i novi iranski predsednik Masud Pezeškijan. Susreli su se na "kulturnoj manifestaciji" u čast 300. godišnjice rođenja tamošnjeg pesnika Mahtumkule Fragija.
Dvojica predsednika našla su se u jeku napetosti na Bliskom istoku, u očekivanju izraelskog odgovora na iranski napad, sukoba u Libanu i pojasu Gaze i rata u Ukrajini. Obe države su pod sankcijama Zapada, u međunarodnoj političkoj izolaciji, što ih i čini više „partnerima iz nužde“ nego što bi bili ili jesu stvarni saveznici. S obzirom na to da su zbog toga upućeni jedni na druge, Putin i Pezeškijan imali su o čemu razgovarati, pogotovo jer je samo pre koji nedelju izgledalo da bi Iran mogao promeniti političke prioritete, odnosno ponovo da pokuša da normalizuje odnose sa Zapadom.
Podsetimo da je predsednik Pezeškijan krajem septembra u Njujorku najavljivao ponovno pokretanje dijaloga sa Zapadom oko svog nuklearnog programa, odbacivao optužbe da prodaje oružje Rusiji (američki izvori navode da Iran snabdeva Rusiju balističkim raketama kratkog dometa, a Rusi koriste i njihove bespilotne letelice šahed) pa su neki iz toga zaključili da dolazi do promene u iranskoj spoljnoj politici i da reformisti u vrhu vlasti ipak imaju određenu snagu u odnosu na konzervativce koje predvodi ajatolah Ali Hamnei.
Ali, čini se, barem zasad, da je to bilo kratkog daha, jer je to sklonjeno u zavetrinu eskalacijom sukoba na Bliskom istoku u koje je Iran direktno upleten, pa su konzervativci pokazali da još uvek imaju prednost. Ali, glavna su tema ipak bili sukobi na Bliskom istoku. To je bila i tema razgovora, iako nije puno toga procurilo u medije, jer su u obe države oni pod strogom državnom kontrolom. Rusija doduše ionako više ne igra nikakvu važnu ulogu na Bliskom istoku te je njen uticaj na tamošnja zbivanja minimalan ili barem sve manji.
Prema analitičaru moskovskog Karnegi centra (trenutno izmešten u Berlin) Nikiti Smaginu, kako prenosi Dojče vele (DW), Rusija nije u prilici, ali i teško da bi pokušala da „spase“ Iran u njihovom sukobu s Izraelom i SAD-om. Smagin navodi da Rusija ionako nema više nikakve poluge da utiče na bliskoistočnu situaciju, niti da podstakne ili spreči eskalaciju sukoba, pogotovo jer želi zadržati dobre odnose s Izraelom, a velika im je i briga kako u celoj ovoj situaciji održati Bašara al-Asada na vlasti, da se u svemu tome ne dogodi da se ponovno ne zakuva u Siriji.
Nadalje, iz ruskih režimskih medijima može se naslutiti da se i u Moskvi i Teheranu „boje“ da bi Izrael mogao „preko“ Sirije i Iraka da napadne Iran, jer je Teheran već upozorio arapske države u regiji, u prvom redu Saudijsku Arabiju i Jordan, da će i oni biti mete napada bude li njihovo nebo korišćeno za napade na Iran. Sirija je praktično država koja ne funkcioniše, a režim predsednika Bašara al-Asada se ionako održava samo zahvaljujući Rusima i Irancima. Stoga se i ta tema verovatno našla na stolu.
A što se tiče Irana, ruski nezavisni mediji navode da je, uprkos političkom partnerstvu dve zemlje, njihova ekonomsko-trgovinska razmena vrlo oskudna, a ako bi Iran prestao da snabdeva Rusiju svojim oružjem, to ne bi imalo bitnog uticaja na stanje na ratištu. No, s druge strane, Smagin navodi da bi Rusija čak mogla izvući korist od najavljenog izraelskog napada. Naime, on smatra da, ako bi Izrael gađao iranska naftna postrojenja – nalazišta i rafinerije – Rusija bi, kaže, ostala bez glavnog naftnog konkurenta u borbi za kinesko tržište.
Pročitajte još:
0
6
12
Rusija bi tako, bez obzira na nepovoljne uslove koje im nameće Kina, istisnula svog konkurenta, i to „tuđim oruđem“. Obe države po dampinškim cenama prodaju Kini svoju naftu. Osim toga, jasno je da bi i zemlje izvoznice nafte iz Persijskog zaliva došle u probleme pa bi cena nafte skočila, što bi Rusiji pomoglo da „popuni svoj budžet“. Kina kupuje od Rusije i Irana velike količine nafte po povoljnoj ceni pa čak, navode i neki ruski mediji, preprodaje tu naftu skuplje na svetskom tržištu.
U svemu ovome nije nezanimljiva i informacija koju donosi Volstrit žurnal, da je Rusija upletena u prodaju oružja proiranskim Hutima u Jemenu i da je u operaciju uključen Viktor But, poznati ruski trgovac oružjem, koji je bio u američkom zatvoru pa je prošle godine zamenjen za američku košarkašicu Britni Grajner, koja je bila u ruskom zatvoru.
Na kraju, ruski režimski mediji najavili su novi sastanak Putina i Pezeškijana krajem oktobra u ruskom gradu Kazanju na samitu BRICS-a, gde bi, kako navode ruski režimski mediji, konačno trebalo biti potpisan strateški sporazum dviju država, koji se priprema već više od godine dana. Prema prokremaljskoj agenciji RIA novosti, sporazum bi bio sličan onome potpisanom sa Sjevernom Korejom, ali je zanimljivo sadrži li i on stavku o uzajamnoj vojnoj pomoći ako jedna od potpisnica bude napadnuta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare