0
U jeku rata u Ukrajni i na Bliskom istoku, Sjedinjene Američke Države se takođe bore sa zastojem na Balkanu u vezi sa gasovodom u Bosni i Hercegovini, pitanjem koje je opterećeno velikim geopolitičkim ulozima. Naravno, reč je o borbi Amerike i Rusije za uticaj na Balkanu.
Projekat, koji podržavaju i Sjedinjene Države i Evropska unija, ali blokiran etničkim sukobima koji dugo koče Bosnu, ima za cilj da razbije mešanje Moskve u snabdevanje gasom u zemlji koja se nalazi između Istoka i Zapada.
Predloženi gasovod, kojim bi se dopremao prirodni gas iz susedne Hrvatske, članice NATO-a i Evropske unije, bio bi dugačak samo 100 kilometara i koštao bi otprilike 110 miliona dolara, što je sitnica pored 15 milijardi koliko je potrebno za izgradnju Severnog toka, što je gasni konektor između Rusije i Nemačke.
Ali to bi ozbiljno umanjilo uticaj Moskve u veoma nestabilnom regionu. Rusija je često koristila svoju kontrolu nad energijom kao oružje protiv Ukrajine u godinama koje su prethodile njenoj invaziji u punom obimu u februaru 2022. i od tada je koristila da podriva evropsko jedinstvo, nudeći energetske sporazume zemljama kao što su Mađarska i Srbija.
Rusija nema teritorijalne pretenzije na Bosnu ili druge balkanske nacije, a njen glavni cilj je bio da ih spreči od integracije sa Zapadom, piše Njujork tajms.
Zaustavljeni gasovod „mnogo je važniji od same Bosne i Hercegovine ili buduće infrastrukture u maloj balkanskoj zemlji“, rekla je Vesna Pusić, bivša ministarka inostranih poslova Hrvatske.
„Ovde se radi o zatvaranju puteva za destabilizujući uticaj Rusije u Evropi“, rekla je Pusić.
Za razliku od drugih evropskih zemalja koje su diverzifikovale snabdevanje energijom nakon ruske invazije na Ukrajinu, Bosna je ostala u potpunosti zavisna od Moskve za svoj prirodni gas.
Bez alternativnih zaliha sa Zapada, Džejms O’Brajen, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, rekao je da „Bosna rizikuje da zaostane i postane jedinstveno ranjiva na pritiske Moskve“.
Glavni izvori energije u BiH su hidroenergija i lokalni ugalj. Ali dok prirodni gas iz Rusije čini manje od pet procenata ukupnog energetskog miksa u zemlji, on pomaže napajanju velike fabrike aluminijuma i toplanama koje greju Sarajevo zimi.
Republika Srpska, predvođena nacionalistom Miloradom Dodikom više puta je pretila otcepljenjem, što bi predstavljalo rizik da izazove novu rundu sukoba. Dodik, redovan posetilac Rusije, nedavno je viđen na sastancima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Njujork tajms navodi da oni spemaju poseban projekat gasovoda koji bi povećao isporuke gasa iz Rusije. Dodik je, prema pisanju ovog medija, već povezan sa gasnom kompanijom Gas-Res.
Lider bosanskih Hrvata Dragan Čović kaže da podržava predloženi zapadni gasovod, ali da želi da se stavi pod kontrolu kompanije koju će voditi etnički Hrvati umesto postojećeg bosanskog operatera gasovoda, BH gasa, sa sedištem u Sarajevu. Kompanija koju Čović želi da stvori bi se nalazila u gradu Mostaru.
Svađa je izazvala neobično nespretnu intervenciju prošlog meseca od strane državnog sekretara Entonija Blinkena. U pismima ministrima inostranih poslova Bosne i Hrvatske, Blinken je osudio Čovića zbog opstrukcije „kritičnog projekta“.
Nihada Glamoč, direktorka BH Gasa, priznala je da su većina rukovodilaca i zaposlenih u njenoj kompaniji Bošnjaci, ali je rekla da nema potrebe za novim operaterom predvođenim Hrvatima.
„Sve je to samo politički“, rekla je ona, napominjući da je njen jedini interes da obezbedi „raznovrsno i stabilno snabdevanje“ energijom.
POGLEDAJTE JOŠ:
Muris Čičić, ekonomista i predsednik Bosanske akademije nauka i umetnosti u Sarajevu, opisao je prepirke oko gasovoda koji podržavaju SAD i napore Dodika da izgradi alternativu za dovođenje više ruskog gasa kao „model nefunkcionisanja Bosne. ”
„Bosna je tačka razdvajanja između Istoka i Zapada – tačka gde Rusija lako može da izazove nestabilnost preko ljudi poput Dodika“, rekao je Čičić.
Evropska unija je prihvatila Bosnu kao „zemlju kandidata“ 2022. godine, u sklopu napora da zaustavi ruski uticaj na Balkanu nakon invazije na Ukrajinu. Ali formalni pregovori nisu započeli, a izvršna ruka Evropskog bloka je u novembru dala tmurnu ocenu perspektiva Bosne, rekavši da zemlja nije postigla „nikakv napredak“ u borbi protiv korupcije i da se bavi „socijalno-ekonomskim reformama“ koje je zahtevao Brisel.
