Brutalno bombardovanje Gaze od strane Izraela traje već skoro tri nedelje, a broj žrtava raste svakodnevno. Situacija je i više nego dramatična, a prizori razorenih ulica, zgrada, kuća, povređenih ljudi, uplakane dece obišli su svet. Lekari se trude da pomognu svima kako znaju i umeju ali je sredstava sve manje. Ono što su videli svojim očima prethodnih dana pratiće ih dok su živi. BBC donosi reportažu o lekarima i radnicima hitne pomoći iz Gaze.
Beživotna tela dece izvučena iz ruševina. Šatori su se punili mrtvima umotanim u bele pokrove. Zgrade sravnjene razornom snagom vazdušnih udara. Mahmud Badavi je video kako je čovečanstvo razoreno, spaljeno i slomljeno.
„Postoji mnogo teških situacija“, kaže on. „Kao vozač hitne pomoći navikneš se na ono što se dešava. Bilo da su posečene ruke, glave ili tela… navikli smo na ovo“, prenosi BBC.
Njegovo vozilo hitne pomoći juri od jednog do drugog prizora pokolja. U uskoj uličici u Gazi, on se zaustavlja da prikupi dvoje dece koja su stradala u vazdušnom napadu. Čovek prilazi držeći zavežljaj u naručju. Reč je o dečaku koji je teško ranjen.
On doziva prijatelja koji pomaže radnicima hitne pomoći da utovare unesrećene, pozivajući ga da se dodatno brine o dečaku.
„Naser, glava mu je otvorena“, rekao je.
Mahmud je ipak ostao priseban. Ne radi se o tome da ga sve što vidi ne dira, već potreba zahteva da se fokusira na one koji se mogu spasiti. Dok razgovara sa novinarom Bi-Bi-Sija, čuje se zvuk eksplozije projektila.
„Ne odmaramo se mnogo sa svime što se dešava. Situacija je veoma loša. Sada ćemo pokušati da lociramo bombardovano područje kako bismo otišli do povređenih i mrtvih“, dodao je.
Upitan kakva je situacija sa sanitetskim materijalom, Mahmud je oštro rekao: „Sve ide“.
Prema zdravstvenim vlastima koje predvodi Hamas u Gazi, više od 6.000 Palestinaca je ubijeno u poslednje dve nedelje. Izveštava se da su oko 40 odsto deca.
UN su upozorile da je skoro trećina bolnica i dve trećine centara primarne zdravstvene zaštite moralo da se zatvori „zbog štete od neprijateljstava ili nedostatka goriva“. UN kažu da su njihove zalihe goriva na izmaku i da će morati da se donesu „teški izbori“ o tome koje usluge imaju prioritet u narednim danima.
Izrael odbija da dozvoli gorivo u Pojas Gaze jer kaže da bi zalihe mogao preuzeti Hamas. Takođe se kaže da organizacija gomila gorivo.
U Gazi se dani i noći nemilosrdno stapaju. Rat je stalan i u ovom malom pojasu zemlje – ukupna površina Gaze je samo 365 kvadratnih kilometara.
Izrael je naredio da se oko milion stanovnika u severnoj polovini Gaze evakuiše na jug. Kaže da je to potrebno da bi se omogućilo izraelskim snagama da gađaju Hamas. Ali izraelski vazdušni udari na jug Gaze se nastavljaju, odakle su hiljade pobegle.
„Da li da trčim; gde da trčim; gde da se sklonite ako trčite“, svaki dan i noć u Gazi je ispunjen očajničkim izborima.
To takođe znači da za radnike hitne pomoći nema odlaska kući na sigurno mesto.
Kada je na poslu, Mahmud brine za svoju ženu i šestoro dece kao što se i oni brinu za njega. Kada je bombardovanje jako, pokušava da zove svaki sat. Ali telefonska komunikacija je loša.
„Povezivanje sa porodicom je veoma teško. Jedva da imamo uslugu da bismo mogli da pozovemo i znamo da li su dobro ili ne“, dodao je.
Mahmud je naporno radio da podigne porodicu sa snažnim težnjama da služi društvu. Ponosan je na svoju decu. Ima ćerku koja se školuje za doktora. Inspirisana je radom svog oca i sopstvenim iskustvom rata u Gazi dok je bila dete. Tu je i sin koji je medicinski brat. I još jedan koji je kvalifikovan za nastavnika.
Kako dolazi noć nastaje zatišje u bombardovanju. Mahmud zastaje i staje između svojih kola hitne pomoći i gomile ruševina. U levoj ruci drži nosila i čeka sledeću hitnu pomoć. Adrenalin je splasnuo. Nakratko je nepomičan i njegove oči gledaju u daljinu. Ispunjene su tugom zbog svega što je video.