30
Smrt Hasana Nasralaha, vođe Hezbolaha, u izraelskom vazdušnom napadu prošle nedelje usmerila je pažnju na naoružane grupe koje podržava Iran, a koje su posvećene suprotstavljanju američkom i izraelskom uticaju na Bliskom istoku. Mreža koju Iran naziva „osovinom otpora“ uključuje Hamas, Hezbolah, sirijsku vladu, Hute iz Jemena, kao i naoružane grupe u Siriji i Iraku.
Iran je decenijama podsticao te grupe kako bi im omogućio da izvrše napade na Izrael, kao i na druge zemlje, poput Saudijske Arabije, koje Iran ponekad smatra neprijateljima. Mreža je takođe pružila Iranu vredne saveznike na ili blizu granice Izraela koji bi mogli da deluju kao sredstvo odvraćanja od izraelskih napada na sam Iran.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada je Hamas predvodio smrtonosne napade u Izraelu 7. oktobra prošle godine a Izrael je odgovorio razornom invazijom na Gazu, mnoge grupe su izvele sopstvene udare protiv Izraela ili napale SAD. trupe u Iraku i Siriji zbog podrške Vašingtona Izraelu.
Izrael je testirao snagu alijanse izvodeći smele napade u Libanu, Siriji, Jemenu, pa čak i u samom Iranu, gde je ubio najvišeg lidera Hamasa dok su se lideri osovina okupili na predsedničkoj inauguraciji Irana.
Odgovor Irana i njegovih savezničkih milicija bio je manje efikasan nego što su mnogi ljudi u regionu očekivali, što je dovelo do pitanja o snazi i koherentnosti mreže. Sada, dok Izrael nastavlja da se sukobljava sa Hamasom, Hezbolahom i Hutima, da li će osovina otpora opravdati svoje ime?
Iran je godinama bio autsajder na Bliskom istoku. U Iranu se pretežno govori persijski, dok većina ljudi u regionu govori arapski, u Iranu su pretežno šiitski musliman, a u regionu sunitski muslimani.
Ipak, Iran je uspeo da projektuje vojnu moć na velikom delu Bliskog istoka podržavajući lokalne milicije oružjem, obukom i finansijskom podrškom.
Grupe dobijaju iransku podršku i dele iransku mržnju prema Izraelu i Sjedinjenim Državama, ali imaju i svoje interese i Teheran ih ne kontroliše u potpunosti. Hamas, na primer, nije koordinirao svoj napad na Izrael prošlog oktobra sa Iranom, prema arapskim i američkim zvaničnicima.
Stručnjaci kažu da Iran ide delikatnom linijom, pokušavajući da projektuje vojnu moć, izbegavajući sveopšti rat sa Izraelom, koji bi mogao da uvuče i Sjedinjene Države u rat i ugrozi opstanak iranskog režima.
Hezbolah je šiitska muslimanska militantna grupa formirana uz iransko vođstvo 1980-ih, tokom haosa dugog građanskog rata u Libanu. Stvorena je za borbu protiv izraelske okupacije južnog Libana, koja je okončana 2000. Status ove grupe u arapskom svetu je naglo porastao nakon što se efektivno borila protiv Izraela do 2006. godine.
Hezbolah, za koji se smatra da je najnaoružanija nedržavna grupa na svetu, takođe je izrastao u moćnu političku snagu u Libanu, proširio je svoje operacije na Siriju i pomogao u obuci grupa povezanih sa Iranom u Iraku, Jemenu i drugim mestima. Sjedinjene Države i druge zemlje su Hezbolah proglasile terorističkom grupom.
Grupa je počela da razmenjuje vatru sa Izraelom nakon napada Hamasa prošlog oktobra, iako su obe strane pazile da ublaže svoje napade kako bi izbegle širi rat. Ali taj pristup se promenio u julu, kada je izraelski vazdušni napad ubio Fuada Šukra, visokog komandanta Hezbolaha, u Bejrutu nakon što je raketa ispaljena iz Libana ubila 12 dece u gradu pod izraelskom kontrolom. Zatim, u septembru, Izrael je pokrenuo iznenadni napad detonirajući pejdžere koje su nosili članovi Hezbolaha, a zatim bombardujući lokacije u delovima Libana gde Hezbolah ima vlast, i ubivši dugogodišnjeg vođu grupe, Hasana Nasralaha.
Vojne sposobnosti grupe i buduće vođstvo sada su nejasni.
Hamas, najveći sunitski član iranske mreže, osnovan je 1987. tokom prve palestinske pobune protiv izraelske vojne okupacije Zapadne obale i Gaze.
Hamas je od tada odgovoran za samoubilačke napade u kojima su ubijeni izraelski civili i za hvatanje i ubijanje izraelskih vojnika. Hamas je takođe bio vladajuća sila u Pojasu Gaze od 2007. godine.
Dana oktobra 7, pod vođstvom Jahje Sinvara, Hamas je pokrenuo masivan napad iz Gaze na Izrael, ubivši 1.200 ljudi, većinom civila i uzevši oko 250 talaca. Izrael je odgovorio vojnom operacijom u Gazi koja predstavlja jedno od najintenzivnijih bombardovanja ovog veka. Zdravstvene vlasti Gaze prijavile su preko 41.000 smrtnih slučajeva za ovih prvih godinu dana rata.
Huti su šiitski militanti koji se bore protiv jemenske vlade oko dve decenije i sada kontrolišu severozapad zemlje i njen glavni grad Sanu, gde živi većina stanovništva Jemena. Oni se odlučno protive Izraelu i Sjedinjenim Državama.
Godine 2014. vojna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom intervenisala je da pokuša da obnovi međunarodno priznatu vladu Jemena nakon što su Huti zauzeli prestonicu, što je pogoršalo građanski rat, u kom su hiljade ljudi izgubile živote.
Nakon početka rata u Gazi, Huti su počeli da lansiraju dronove i projektile na brodove u Crvenom moru, ugrožavajući pomorski saobraćaj na jednom od najprometnijih plovnih puteva na svetu. Oni su takođe lansirali rakete i bespilotne letelice na Izrael, što je izazvalo uzvratne vazdušne napade.
Sjedinjene Države su takođe pokrenule vazdušne napade protiv Huta.
Iran je podržavao sirijskog predsednika Bašara el Asada na brojne načine, obezbeđujući zajmove, naftu i usluge Hezbolaha, čiji su se borci pridružili režimskim snagama tokom nekih od najbrutalnijih poglavlja sirijskog građanskog rata.
Izrael kaže da snage koje podržava Iran takođe koriste zemlju za proizvodnju i skladištenje oružja koje Iran distribuira oružanim grupama u Siriji i širom regiona, posebno Hezbolahu.
Sirija takođe ugošćuje borce koji su regrutovani u Iranu i pod kontrolom su snaga Kuds, spoljne vojne i obaveštajne službe Iranske revolucionarne garde. Revolucionarna garda takođe podržava najmanje dve milicije u Siriji: brigadu Fatemijun, koju čine avganistanske izbeglice, i brigada Zainebijun, koju čine pakistanske izbeglice.
Redovi iračke milicije prvobitno su bili uglavnom iz šiita koji su bili proganjani pod režimom Sadama Huseina, otišli u egzil u Iran, a kasnije se vratili. Neki su se vratili delivši neprijateljski stav Irana prema Sjedinjenim Državama i ubrzo su formirali oružane grupe.
Te grupe su postajale sve militantnije i uz pomoć Irana postajale sve moćnije kao borbena sila. Pomogli su Iraku da povrati sever zemlje od militanata Islamske države 2017.
Od tada su postali deo iračkog bezbednosnog aparata.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
