Donald Tramp, koji je pobedio na predsedničkim izborima Sjedinjenih Američkih Država, je uobraćanju pristalicama na Floridi izjavio da će njegova pobeda "povesti Ameriku ka novom zlatnom dobu", naglašavajući da su građani pokazali poverenje u njegovu viziju budućnosti zemlje.
„Tokom većeg dela kampanje, Tramp je promovisao poruke ksenofobije, mizoginije, rasizma i mržnje“, pisalo je u članku Vašington Posta. „Ako pobedi, biće to zato što je dovoljan deo nacije prigrlio tu poruku. Ako izgubi, to će biti zato što je dovoljan broj Amerikanaca glasao protiv te poruke — i protiv samog Trampa.“
Brojni posmatrači iz inostranstva takođe su prepoznali ovaj oštar jaz. „Ako Tramp pobedi, priča će biti sumorna za one koji veruju u vladavinu prava, u ispravno i pogrešno, u osudu političkog nasilja,“ rekao je Pjotr Smolar, dopisnik francuskog dnevnika Le Monde iz Vašingtona. „Ako pobedi Kamala Haris, to će biti priča o pragmatičnoj većini u SAD-u koja se, uprkos razlikama, udružila da bi izabrala prvu ženu predsednicu.“
Na kraju, situacija je takva da je Donald Tramp 47. predsednik SAD.
U Evropi se većina javnosti dugo nadala pobedi Kamale Haris, s obzirom na Trampovo nepoštovanje prema institucijama kao što su NATO i Evropska unija, uvođenje tarifa, teorije zavere i simpatije prema Vladimiru Putinu. Ova zabrinutost prevazilazi zapadni svet: Indian Express je izrazio nelagodnost zbog Trampove antimigrantske retorike, naglašavajući da je SAD zemlja izgrađena migrantima, i upozorio da izolacionizam može ugroziti američku ekonomsku prednost.
S druge strane, komentatori skloni Trampu smatraju da se Amerika sve više oslanja na snagu njegovog političkog pokreta. „Liberali su vikali ‘fašizam’ — ali od 2016. godine postalo je očigledno da je ‘trampizam’ privlačan radničkoj klasi,“ piše kolumnista konzervativnog Dejli Telegrafa, Tim Stenli, dodajući da su neke demokrate prihvatile zaštitne mere koje je uveo Tramp.
Komentator Gardijana Sajmon Tisdal vidi Trampa kao deo šireg „ludila“ koje zahvata zapadne demokratije, opisujući to kao „kolektivnu histeriju“ koja ima destruktivan potencijal. Der Spiegel takođe navodi da su kulturni ratovi i ksenofobija stigli u Nemačku, a američki izbori su prikazali SAD kao „duboko podeljenu“ i „usmerenu ka sebi“.
Među evropskim liderima raste osećaj da kontinent mora preuzeti veću odgovornost za svoju bezbednost. Tomas Erndl, nemački poslanik i zamenik predsedavajućeg odbora za spoljne poslove, smatra da je Džo Bajden verovatno poslednji istinski transatlantski predsednik, i da Evropa treba da preuzme veću odgovornost, posebno u pogledu bezbednosti.
Ipak, mnogi međunarodni analitičari su zabrinuti zbog Trampove nepredvidljivosti. Mihael Fulilav, izvršni direktor australskog Instituta Loui, napomenuo je da Australija ima interes da SAD budu „dobro vođene, privlačne i snažne,“ dok je pod Trampom Amerika bila „loše vođena, podeljena i slaba“.
U Rusiji, Kremlj je jasno izrazio želju za Trampovim povratkom, a Putin je čak bio u kontaktu s Ilonom Maskom, jednim od uticajnih Trampovih pristalica. Bivši zvaničnik Kremlja rekao je da „što je gore u SAD-u, to je bolje za Rusiju.“
The National, engleski dnevnik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ukazao je na mogućnost da Tramp izazove nemire ako rezultati budu osporeni. List ističe da, iako su zahtevi za ponovnim brojanjem legitimni, izborni proces mora biti poštovan, i da produžavanje nesigurnosti može štetiti američkoj demokratiji.
Iako ovakvi komentari dolaze iz zemalja koje nemaju istinsku demokratiju, oni izražavaju zabrinutost zbog mogućeg gubitka američke stabilnosti. „Nadam se jasnom rezultatu,“ rekao je Fulilav, „da gubitnik prihvati poraz i da političko nasilje ne oskrnavi veliku republiku još jednom.“