0
Situacija u Bosni i Hercegovini - burna, skandalozna, ružna, ali očekivana. Konačno, izabrana je nova Vlada Federacije BiH. Šta je to donelo? Ukratko, SDA je ispala loš gubitnik, ali će konačno osetiti kako je biti u opoziciji, a njihove bezbednosne pretnje i "pučistički maniri" neće nestati.
HDZ BiH bi konačno, nakon godina razaranja, trebalo da postane faktor normalizacije odnosa unutar bošnjačko-hrvatskog entiteta i BiH kao države, jer više nema argumenta da su Hrvati potcenjeni, a građanske opcije u BiH bi morale konačno da dokažu svoju snagu i sposobnost sazrevanja, dok se Komšićev DF samo potvrdio kao radikalno krilo SDA. Međutim, kada domaći akteri ne mogu sami da se dogovore, pokazalo se, potreban im je „tutor” koji će intervenisati i doći do rešenja. Tako je u BiH godinama, pa se ponovilo i ovoga puta. Pretila je opasnost da Vlada Federacije Bosne i Hercegovine ne bude ponovo izabrana, čak ni nakon izbora održanih u oktobru 2022. godine, piše Jutarnji list.
Podsetimo, Vlada izabrana posle izbora 2014. opstala je do kraja aprila 2023. godine, a da je poslednje četiri i po godine u tzv. tehničkog mandata, a moglo bi se desiti da u tom formatu nastavi put i naredne četiri godine, jer je najveća bošnjačka stranka SDA sprečila izbor nove vlasti u kojoj ona ne učestvuje. To bi značilo da je Federacija BiH i dalje u institucionalnom limbu, odnosno političkoj blokadi, upravo u trenutku kada Milorad Dodik podiže čitavu secesionističku skalu i otvoreno poziva na ujedinjenje sa Srbijom, iz čega otvoreno dovode u pitanje i suverenitet i teritorijalni integriteta Bosne i Hercegovine, a evroatlantske integracije nestaju u magli na horizontu nacionalnih podela, dokazujući da je Bosna i Hercegovina država u pozadini i da se svi njeni građani osećaju ugroženo na nacionalnoj osnovi.
Bosna i Hercegovina je stanje opasnosti i sukoba. Nakon tih Dodikovih provokacija, sve što je trebalo je nova eskalacija u Federaciji. Ali tada na scenu stupa Kristijan Šmit, visoki predstavnik međunarodne zajednice, čovek kojeg „etno-politički“ lideri sva tri politički nezrela konstitutivna elementa malo vole, malo mrze, u zavisnosti od toga kako (ne) poput njegovih intervencija. Nemački diplomata je, očigledno u dogovoru sa Vašingtonom i Briselom, što se vidi iz njihovih reakcija podrške, praktično suspendovao ustavne odredbe i jednim potezom pera olakšao izbor nove vlade Federacije BiH, u kojoj neće biti SDA, već predstavnici tri građanske stranačke opcije na čelu sa šefom SDP-a BiH sa Nerminom Nikšićem i HDZ-a BiH sa ostalim manjim hrvatskim strankama.
SDA je napala odluku Kristijana Šmita, prozvala vladu „opstruiranom“, čuli su se čak i glasovi da je „Federacija BiH time predata Zagrebu“, a „građanske stranke“ koje većina i dalje doživljava kao „bošnjačke “, proglašavaju se za nacionalne izdajnike. SDA se sada ponaša kao HDZ BiH, koji je prethodne četiri godine blokirao formiranje entitetske vlasti, govoreći da su Hrvati preglasani, majorizovani i diskriminisani. Tu palicu je blagonaklono preuzela SDA, zaboravljajući da je tadašnjom odlukom visokog predstavnika, za vlast SDA – SDP – 2010 – 2014, kako je primetio Nermin Nikšić, „eliminisan“ upravo HDZ BiH. .
Ukoliko Vlada Federacije uspe da sprovede neophodne političke i društvene reforme koje se od nje očekuju, boriti se protiv korupcije i otvoriti vrata evroatlantskim procesima, ojačaće tamošnje građanske opcije, stabilizovati integritet BiH i ovim Šmitovim manevrom HDZ BiH je doveden iz „provociranja“ u situaciju da pokaže da li je spreman da bude konstruktivan i zaista – bosanskohercegovačka stranka, a ne samo ispostava hrvatske „sestre“. To bi, smatra sarajevski politikolog Ivana Marić, uskoro moglo da dovede do promena i u hrvatskom biračkom jelu.
„Hrvati bi konačno mogli ponovo da dobiju pluralizam ako HDZ 1990, HNP, Ramska narodna stranka i drugi iskoriste ovu priliku za jačanje – uverena je Ivana Marić, koja smatra da su Dragan Čović i HDZ BiH „sada izgubili glavni adut ovim izborom Vlada – navodna majorizacija i diskriminacija Hrvata u Bosni i Hercegovini“. Dakle, Čović više ne može da manipuliše time. Sada je odgovoran za funkcionisanje Federacije i oporavak hrvatsko-bošnjačkih odnosa. Čović sada, kako je istakao Marić, nema mesta za političku destrukciju na „etničkom obespravljenju”.
Osim toga, Zagreb bi se sada morao drugačije pozicionirati – da je mesto razgovora i rešavanja zajedničkih problema Sarajevo, a ne da ide samo kroz Mostar. Najgore bi bilo da Zagreb ovo shvati „samo kao pobedu HDZ-a BiH“, jer bi to potvrdilo bojazan SDA. To bi sada trebalo da deluje na zbližavanje Bošnjaka i Hrvata, prekidom svake priče o nekakvom „trećem entitetu“, ali i da dovede do toga da se hrvatska politička elita u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj jasno odredi prema Dodikovoj konstanti. najave o raspadu Bosne i Hercegovine i potvrđuju da im takav Dodik, odnosno ta politika nije i ne može biti partner i saveznik.
HDZ BiH je nekada bio remetilački faktor u Federaciji. Tu mantru je sada preuzeo Izetbegović. Lider SDA se ne slaže sa stavom opozicije, te je uz pomoć demonstranata pokušao da spreči izbor nove vlasti. Međutim, iako su bili glasni, pa čak i poprilično besni, na platou ispred parlamenta okupilo se premalo „nezadovoljnih“ da spreče izbor vlade, iako je bilo i fizičkih napada i pretnji na račun vladajućih.
„Bošnjaci će uskoro osetiti pogubnost onoga što im se radi i šta im se sprema. Vrlo pažljivo smo birali pozicije sa kojih možemo da branimo zemlju. Jedan po jedan gube se, predajući se dvojcu Čović – Dodik. A Bošnjaci će samo osetiti kako su vezani u svojoj zemlji, kako će, kako je Dodik rekao, Srbi-Hrvati vladati ovom državom, a ne muslimani“, rekao je Bakir Izetbegović za TV Hajat, pokazujući da će očigledno proizvesti krize gde god i kad god može. Približio se klasičnom nacional-populizmu koji svi koriste u BiH da održe svoje pozicije. SDA polako gubi primat među Bošnjacima.
Pročitajte još:
0
0
1
Međutim, ovakva njegova pozicija ne doprinosi stabilizaciji Bosne i Hercegovine, a drugo, umnogome je to i mlin Milorada Dodika, koji situaciju koristi za intenziviranje secesionističkih eskapada i provođenje pogubne pro-putinske politike na Balkanu, i nestabilna Bosna i Hercegovina je pogodno tlo za to. Svojim ponašanjem potvrdio je da sve tri najjače nacionalne opcije sva tri naroda mogu da funkcionišu samo u nefunkcionalnoj Bosni i Hercegovini. Pozivaju ga i da se povuče sa čelnog mesta u SDA, iako kaže da se „pobednički tim ne menja“.
Međutim, ovde treba napomenuti da će pozicija Bakira Izetbegovića umnogome zavisiti od predstojećih predsedničkih izbora u Turskoj, na kojima bi njegov „pokrovitelj“ Redžep Tajip Erdogan mogao imati velikih problema. I na kraju, zašto se zanemaruje da je Kristijan Šmit doneo odluku o izmeni Krivičnog zakona u Republici Srpskoj, kojim se kažnjava „prevara na izborima“, a Dodik je najavio da je neće ispoštovati, iako će na kraju morati .
Dakle, došlo je do promena u Federaciji, ali je upitno koliko će biti uspešne i koliko će moći da iskoriste podršku koja im je stigla iz EU i SAD.
BONUS VIDEO Sprega Dodik, Đoković, Vučić: Kako su snimci RTS dospeli u javnost
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare