2
Sredinom febrauara u svetu je odjeknula vest da će kineski predsednik Si Đingping posetiti Rusiju, što je njegova prva poseta stranoj zemlji otkako je treći put izabran za predsednika Kine, a i njegova prva poseta Rusiji od početka rata u Ukrajini. Si je stigao u Moskvu i sastao se sa Putinom, naredni sastanak zakazan je za sutra, a njegove rezultate sa nestrpljenjem očekuju Ukrajina, ali i ceo svet.
Peking je ovu posetu Moskvi opisao kao „putovanje mira“, koje bi produbilo međusobno poverenje i razumevanje između dve zemlje.
„Lideri će razgovarati o pitanjima daljeg razvoja saradnje dve zemlje, najavljeno je ranije iz Moskve i Pekinga. Si i Putin razgovaraće o kinesko-ruskom sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, razmeniti mišljenja o važnim međunarodnim i regionalnim poslovima i unapređenju saradnje dve zemlje“, saopštilo je ranije Ministarstvo spoljnih poslova Kine. Neposerdno pre sastanka, Putin je rekao da će biti reči o kineskom predlogu za mir u Ukrajini.
Za Sjedinjene Američke Države i deo Evrope, poseta kineskog predsednika Rusiji predstavlja podršku Vladimiru Putinu u vreme kada se Rusija bori protiv zapadnih sankcija. Upravo zato, pitanje koje svi postavljaju je da li je Si došao da pregovara o miru i Ukrajini, čvršćim vezama Rusije i Kine, ili o mogućoj isporuci oružja.
Ipak, gotovo je sigurno da kineski predsednik i sam ima cilj, a to je obezbeđivanje podrške Rusije kada je reč o ekonomiji dve zemlje, naročito pri kupovini ruskog gasa, ali i pitanja oko nezavisnosti Tajvana. 
A1c Tylir Meyer/U.S. Air / Zuma Press / Profimedia, Costfoto / ddp USA / Profimedia, Lcpl. Michael Taggart/U.S. Marin / Zuma Press / Profimedia, Andrew CABALLERO-REYNOLDS / AFP / Profimedia, A1c Tylir Meyer/U.S. Air / Zuma Press / Profimedia, EyePress News / Shutterstock Editorial / Profimedia, Costfoto / ddp USA / Profimedia, ShutterstockPoslednjih nedelja zapadni zvaničnici su izazili zabrinutost da Kina obezbeđuje oružanu pomoć ruskoj vojsci, ali Peking je odbacio te navode i optužio Vašington da produžava rat dajući oružje Ukrajini.
Direktor CIA Vilijam Berns ranije je upozorio na mogućnost da Kina pošalje oružanu pomoć Rusiji u ratu sa Ukrajinom i da bi to bila „veoma rizična i nerazumna opklada“, a američki državni sekretar Antoni Blinken najavio je da Vašington neće oklevati da uvede sankcije kineskim kompanijama i pojedincima ukoliko ova vrsta pomoći bude ispunjena.
„Vašington izdaje dozvole kako bi kompanijama dao vremena da prekinu veze sa ruskim kompanijama koje su sankcionisane u pokušaju Zapada da izvrši pritisak na Moskvu da okonča rat“, rekao je nedavno Blinken.
Vol strit džurnal je preneo da bi Si Đinping, nakon posete Moskvi, mogao da održi i onlajn sastanak sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim.
Kina je više puta izsticala da Peking „igra konstruktivnu ulogu“ u rešavanju ukrajinske krize, a kinesko ministarstvo spoljnih poslova je 24. februara objavilo dokument od 12 tačaka o političkom rešavanju ukrajinske krize, među kojima su glavne tačke potreba da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, obnavljanje direktnog dijaloga Moskve i Kijeva, kao i poziv da se spreči dalja eskalacija.
„Kina i Rusija su dobri susedi i pouzdani partneri“, rekao je Si Đinping po dolasku u državnu posetu Rusiji.
Prema rečima Sija, Kina je, sa Rusijom, spremna da odlučno brani međunarodno pravo.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da će plan koji je Kina predložila za rešavanje sukoba u Ukrajini i teme koje su u njemu formulisane, na ovaj ili onaj način biti deo sastanka ruskog lidera Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga.
„Nesumnjivo, Ukrajina će se naći na dnevnom redu“, rekao je Peskov i dodao da će predsednik Ruske Federacije dati iscrpna objašnjenja, kako bi Si Đinping iz prve ruke dobio uvid u to kako ruska strana vidi aktuelnu situaciju.
Preludijum kineske posete Rusiji
Nekoliko sati nakon što je najavljena poseta kineskog predsednika Moskvi, Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina, zbog navodnih ratnih zločina.
„Pripadnici ruskih snaga počinili su egzekucije ukrajinskih muškaraca, žena i dece, mučili su civile u zatočeništvu premlaćivanjem, strujnim udarima i lažnim pogubljenjima, silovali i zajedno sa drugim ruskim zvaničnicima deportovali stotine hiljada ukrajinskih civila u Rusiju, uključujući decu koja su nasilno odvojena od svojih porodica“, rekao je Blinken, a preneo Rojters.
PROČITAJTE JOŠ:
Potpredsednica Sjedinjenih Država Kamala Haris optužila je Rusiju da je počinila zločine protiv čovečnosti u Ukrajini i poručila da će počinitelji odgovarati pred sudom.
U govoru na Minhenskoj konferenciji o sigurnosti Haris, koja je pre radila kao tužiteljka, nabrojala je zločine za koje optužuje Rusiju, od sistemskog bombardovanja civila i civilne ključne infrastrukture, preko mučenja i silovanja koje su počinili ruski vojnici, do deportacije Ukrajinaca u Rusiji, uključujući hiljade ukrajinske dece razdvojene od porodica koja su odvedena u Rusiju.
BONUS VIDEO Si Đinping sleteo u Moskvu
