0
Ruski ugovorni vojnici sve češće odbijaju da učestvuju u "specijalnoj operaciji" u Ukrajini. Organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da se ovi vojnici suočavaju sa nasiljem i mučenjem u zatvorima.
Ruski vojnici koji se nalaze pod ugovorom sve češće odbijaju da učestvuju u takozvanoj „specijalnoj operaciji“, kako Rusija naziva svoju invaziju na Ukrajinu, kažu aktivisti za ljudska prava. Zbog toga se vojnici, koji više ne žele da se bore u Ukrajini ili žele da odu na odmor iz porodičnih razloga, sprečavaju da napuste zemlju.
Ove „otkaznike“, kako ih zovu, drže u logorima i zatvorima na nekoliko mesta u samoproglašenoj Narodnoj republici Lugansk, dakle u područjima koja nisu pod kontrolom Kijeva, kažu za Dojče vele članovi organizacija za zaštitu ljudskih prava i njihovi aktivisti.
Nekoliko roditelja tih vojnika je iz Rusije otišlo u Donbas, kako bi izdejstvovali oslobađanje svojih sinova. Prema informacijama dostupnim DW, oni su otišli u Brjanku, gde se prema medijskim izvorima u logoru nalazi više od 200 „otkaznika“. Vojnici se nalaze u bivšoj kažnjeničkoj koloniji, rekao je za DW jedan od „otkaznika“ koji je bio zatvoren u Brjanki, a u međuvremenu je pušten. Pred logorom neki roditelji čekaju od jutra do mraka.
Žalba glavnom tužilaštvu
Navodno su ruski vojnici koji odbijaju odlazak u borbe zatočeni na četiri druge lokacije u regionu koji se nalazi pod kontrolom Rusije, uključujući Popasnu, Alčevsk, Stahanov i Krasni Luč. To proizlazi iz žalbe članova Ruskog saveta za ljudska prava Kancelariji glavnog tužioca.
U dokumentu, koji je dostupan DW-u, piše da su se aktivistima za ljudska prava obratili rođaci šestoro „otkaznika“. Nakon odbijanja učešća u ratu, vojnici su navodno zatvoreni u tim gradovima, ali i na frontu kod Svitlodarska. Vojni vrh je odbio sve zahteve vojnika, a nije ih vratio ni u kasarne u Rusiji u kojima su inače stacionirani.
Prema autorima žalbe, među kojima su poznati filmski reditelj Aleksander Sokurov i novinar Nikolaj Svanidze, vojnici se žale na zatvorske uslove i optužuju svoje nadređene da vrše psihički pritisak na njih.
„Reč je o zločinima protiv vojnog osoblja, protivpravnom zatvaranju, mučenju i nečovečnom postupanju“, stoji u žalbi.
Bekstvo iz zatvora
Aktivista za ljudska prava i koordinator organizacije „Građani i vojska“ Sergej Krivenko rekao je za DW da uslovi pritvora „otkaznika“ zavise od toga gde su pritvoreni.
„Početkom maja je objavljeno da ih drže u jamama“, kaže Krivenko.
Rodbina je ispričala i da su uhapšeni vojnici pretučeni. Rođak jednog vojnika u Brjanki, koji radi svoje bezbednosti želi da ostane anoniman, rekao je da ga je njegov sin redovno pozivao sa telefona preko kojeg su i drugi vojnici pozivali svoje porodice. Prema rečima sagovornika DW, vojnike ujutru odvode „na posao“. Pritom je nejasno o kakvom poslu se radi.
Sergej Krivenko rekao je da je jednom zatvoreniku pošlo za rukom da pobegne iz Brjanke i da se vrati u Rusiju. Ako se vojnik pod ugovorom vrati u kasarnu u kojoj je stalno smešten u roku od deset dana, to se ne smatra dezerterstvom i nedozvoljenim napuštanjem, pojasnio je on.
Povratak na front
Međutim, zbog pritiska, deo „otkaznika“ se ipak vraća svojim jedinicama na front. O tome za DW svedoče roditelji nekih vojnika.
„Prvo su vojnici rekli da se neće vratiti u rat i da neće ništa potpisati. Ali odjednom saznajemo da idu na front, a da nisu ni obavestili roditelje“, kažu.
Objavljivanje informacija da se vojniku uskraćuje želja da napusti Ukrajinu, ali i javni pozivi na oslobađanje vojnika iz logora, mogu rezultirati kaznom. DW je upoznat sa slučajem u kojem jednog vojnika nisu pustili na odmor zato što su njegovi roditelji razgovarali sa novinarima. Zbog toga su svi rođaci zatvorenih vojnika pod ugovorom sa kojima je DW razgovarao hteli da ostanu anonimni.
Da bi se vojnik vratio na prvu liniju fronta, mame ga „dobrim uslovima službe“, kako je rekao rođak jednog „otkaznika“, a i preti im se kaznom progona, kako kaže Aleksandra Garmašapova, šefica Fondacije Slobodna Burjatija sa sedištem u SAD.
Fondaciju su marta 2022. pokrenuli protivnici rata u ruskoj dalekoistočnoj republici Burjatiji i burjatskoj dijaspori, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Ona radi i na tome da u budućnosti Burjati o svojoj budućnosti odlučuju sami na slobodnim izborima.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Teško kršenje ruskih zakona“
Početkom maja, Fondacija Slobodna Burjatija izvestila je da je oko 500 ugovornih vojnika iz Burjatije odbilo da se bori u Ukrajini. Želeli su da se vrate u svoju domovinu. Prema novinama Verstka, koje su ruske vlasti blokirale, takvih je vojnika ukupno 1.793.
Prema izveštajima, prva odbijanja vojnika da i dalje učestvuju u „specijalnoj operaciji“ dogodila su se krajem marta, naglasio je Sergej Krivenko. Tada su iz okoline Kijeva povučene prve jedinice za prestrojavanje. Vojnici su potom stupili u kontakt sa aktivistima za ljudska prava, kako bi ih zamolili da im pomognu da ponište svoje ugovore sa ruskom vojskom.
Krivenko je rekao da je slučajeva odbijanja odlaska u Ukrajinu sve više. „Otkaznike“ drže zatvorene u takozvanoj Narodnoj Republici Lugansk, kako bi ih sprečili da napuste borbenu zonu.
„Ovo je ozbiljno kršenje ruskog zakona. Vojnik ne može biti uhapšen i zatvoren bez suda. Samo ruski sud na ruskoj teritoriji mu može suditi“, zaključio je Krivenko.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
