Šta se desilo sa avionom Ursule fon der Lajen? Bugari kažu jedno, Rusi drugo, a Flight Radar je produbio misteriju

Incident u kojem je avion predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen morao da sleti u Plovdiv bez navigacije, uz pomoć papirnih mapa, podigao je ozbiljnu prašinu u evropskim bezbednosnim strukturama.

Dok su bugarske vlasti govorile o „opstrukciji od strane Ruske Federacije“, sajt Flight Radar objavio je da avion tokom celog leta nije izgubio GPS signal. Prema njihovim podacima, let je trajao sat i 57 minuta, što je samo devet minuta duže od planiranog, dok je Financial Times tvrdio da je GPS sistem potpuno otkazao.

Evropska komisija, međutim, nije ostavila prostor za sumnju – potvrdili su da je avion bio meta GPS ometanja i da incident shvataju kao deo šireg hibridnog rata koji Rusija vodi protiv EU.

Ruska senka nad Balkanom

Bugarske vlasti ističu da je čitav region oko aerodroma u Plovdivu u trenutku sletanja ostao bez GPS signala, što se poklapa sa svedočenjima da je avion kružio gotovo sat vremena iznad Balkana pre nego što je pilot odlučio da izvrši sletanje starim metodama. Tri neimenovana evropska zvaničnika za Financial Times navela su da iza incidenta stoji ruska operacija elektronskog ratovanja.

Kremlj je, očekivano, reagovao oštro – portparol Dmitrij Peskov odbacio je sve optužbe i nazvao ih „lažnim informacijama“. Uprkos negiranju, Evropska komisija saopštila je da će dodatno pojačati svoje odbrambene kapacitete i nastaviti podršku Ukrajini.

Šta je rekao FlightRadar

„Vidimo medijske izveštaje o ometanju GPS signala koje je pogodilo avion u kojem se nalazila Ursula fon der Lajen na putu ka Plovdivu u Bugarskoj. Neki izveštaji tvrde da je avion bio u kruženju iznad aerodroma sat vremena. Ovo je ono što mi možemo da zaključimo iz naših podataka:

• Let je bio planiran da traje 1 sat i 48 minuta. Trajao je 1 sat i 57 minuta.
• Transponder aviona je od poletanja do sletanja prijavljivao dobar kvalitet GPS signala“, naveo je FlightRadar.

Kako funkcioniše GPS ometanje

Globalni navigacioni satelitski sistem (GNSS), u koji spada i američki GPS, funkcioniše tako što sateliti šalju signale avionima, brodovima i vozilima. Međutim, ti signali su vrlo slabi kada stignu do Zemlje, što znači da ih je moguće nadjačati relativno jednostavnim radio-emiterima.

Postoje dve osnovne metode:

• Jamming – emitovanje snažnog signala na istoj frekvenciji, što blokira prijem satelitskog signala.
• Spoofing – sofisticiranija tehnika, kojom se šalju lažni signali i avion se navodi na pogrešnu poziciju bez ikakvog upozorenja pilotima.

Profesor Sem Drejk sa Univerziteta Flinders naglašava da je jamming moguće izvesti sa opremom od svega nekoliko stotina dolara, dok je spoofing znatno kompleksniji i opasniji, jer može potpuno zavarati pilote.

Ruski arsenal za elektronski rat

U Evropi se najčešće povezuju sledeći ruski sistemi:

• R-330Ž „Žitel“ – mobilni kompleks sposoban da ometa GPS frekvencije L1/L2.
• Pole-21 – sistem koji koristi mrežu antena postavljenih na stubovima mobilne telefonije, stvara širokopojasno ometanje GNSS-a.
• Tobol – raspoređen u Kalinjingradu, specijalizovan za satelitsko-elektronsko ratovanje.
• Krasuha-4 – moćan ometač radara i navigacije, sposoban da dezorganizuje i složene elektronske sisteme.

Od 2014. godine zemlje na granici sa Rusijom – Finska, Estonija, Letonija i Litvanija – beleže porast incidenata. Ometanja su pogađala i civilne letove, brodove i dronove, dok su evropski i međunarodni avio-regulatori više puta zahtevali od Rusije da prestane sa ovim praksama.

Geopolitičke poruke i reakcije

Za analitičare, incident sa avionom Ursule fon der Lajen predstavlja „eskalaciju“ ruskih hibridnih taktika. Profesor Metju Saseks sa Australijskog nacionalnog univerziteta kaže za ABC.net.au da je „jasno da Rusija želi da pokaže da niko u Evropi nije bezbedan i da Moskva ima mogućnost da parališe ključne komunikacione sisteme“.

Evropska unija već planira dodatna ulaganja u sopstveni satelitski sistem, kao i u povećanje broja satelita u niskoj orbiti, kako bi se detektovalo i neutralisalo ometanje. Istovremeno, Evropska komisija poručuje da incident neće zastrašiti EU već će je učvrstiti u odlučnosti da se suprotstavi Moskvi.

Ono što i dalje budi sumnju jeste neslaganje između podataka Flight Radara i tvrdnji evropskih institucija. Da li je zaista došlo do potpunog gubitka GPS signala ili je problem bio lokalizovan na određeni sistem aviona? Da li je reč o kratkotrajnom, ali strateški opasnom „zaslepljivanju“ ili o pokušaju da se pošalje politička poruka?