0
U nedavno objavljenim memoarima nazvanim "Obećana zemlja", bivši predsednik Amerike Barak Obama otkrio je šta stvarno misli o svetskim liderima poput nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Rusije Vladimira Putina.
„Obećana zemlja“ za samo 24 sata prodata je u 890.000 primeraka u SAD i Kanadi, a očekuje se da ovi memoari postanu najprodavaniji u istoriji predsedničkih knjiga.
Obama se u knjizi priseća putovanja na koja je odlazio kao 44. američki predsednik i svojih sureta sa svetskim liderima, a BBC je preneo Obamine utiske o najvažnijim političarima današnjice.
Vladimir Putin
Obama u „Obećanoj zemlji“ piše da ga je ruski lider Vladimir Putin podsetio na žilave, pametne šefove koji su nekada upravljali političkom mašinom u Čikagu, iako je Putin, po Obaminoj oceni, „fizički bio neimpresivan“.
Pročitajte još:
Ličio mu je na čikaške političke barone, samo što je imao „nuklearke i veto u Bezbednosnom savetu UN“.
Obama piše: „Putin me, u stvari, podseća na ljude koji su nekada upravljali političkom mašinerijom u Čikagu ili Tamani holom (njujorškom političkom organizacijom) – opasne, uličarski pametne, nesentimentalne likove koji znali šta znaju, koji se nikada nisu otišli dalje od svojih ograničenih iskustava i koji su patronažu, podmićivanje, prevaru i povremeno nasilje smatrali legitimnim instrumentima trgovine.“
Angela Merkel
Kancelarku Nemačke Obama je opisao kao „pouzdanu, iskrenu, intelektualno strogu i instinktivno plemenitu“.
Obama ističe da je kancelarka Merkel isprva bila skeptična prema njemu zbog njegove retorike i govorničkih veština, ali da se on zato nije uvredio.
„Pretpostavio sam da je verovatno zdravo da kao liderka Nemačke ima averziju prema onome što bi mogla biti demagogija“, napisao je Obama.
Redžep Tajip Erdogan
Obama je lidera Turske smatrao „srdačnim“, a u memoarima piše i da je Erdogan uglavnom odgovarao na zahteve američkog predsednika.
„Ipak, kad god bih ga slušao kako govori, sticao sam snažan utisak da će njegova posvećenost demokratiji i vladavini zakona trajati onoliko koliko bude služila tome da on zadrži moć“, napisao je Obama.
Vaclav Klaus
Obama se divio Vaclavu Havelu, prvom predsedniku Češke posle Plišane revolucije, ali je smatrao da je njegov naslednik Vaclav Klaus ipak problematičan.
Obama piše da je strahovao da ovaj evroskeptični predsednik signalizira uspon desničarskog populizma u Evropi i utelovljuje upravo nacionalistički, antiimigrantski i evroskeptični sentiment koji je iznedrila ekonomska kriza 2008. godine.
Obama dodaje: „Talas demokratizacije, liberalizacije i integracije koji je preplavio svet po završetku Hladnog rata, počeo je da se povlači.“
Nikola Sarkozi
Bivši predsednik Francuske Obami se učinio kao čovek prenaduvane retorike koji kao da je sišao sa neke slike Tuluz Lotreka.
„Razgovori sa Sarkozijem bili su na smenu zabavni i naporni, ruke su mu neprekidno u pokretu, lični prevodilac uvek pored njega dok užurbano ponavlja svaki Sarkozijev gest i intonaciju“, piše Obama. „On nikada nije odstupao od svog primarnog, jedva prikrivenog interesa – da bude u centru akcije i preuzme zasluge za sve za šta je vredelo preuzeti zasluge.“
Dejvid Kameron
Konzervativac školovan na Itonu koji je služio kao premijer Velike Britanije od 2010. do 2016. godine bio je, piše Obama, urban i samouveren na način na koji su to ljudi koje život nikada nije previše mučio.
Lično se Obami dopao, ali nije bila tajna da se ne slažu oko ekonomskih pitanja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
