0
Savez između Donalda Trampa i Ilona Maska, koji se činio kao snažna podrška između tehnološkog mogula i novoizabranog predsednika SAD-a, mogao bi da se raspadne zbog Kine, ukoliko dođe do uvođenja oštrih carina na kineske proizvode, kako tvrde strani mediji.
Tramp i Mask su tokom predsedničke kampanje postali bliski saveznici. Mask je čak postao jedan od šefova „Odeljenja za efikasnost vlade“, što je bio značajan korak u njegovom političkom angažmanu. Osim toga, Mask je uložio stotine miliona dolara kako bi podržao Trampovu kampanju, pokazujući veliku posvećenost i veru u njegov politički program. Međutim, uprkos tome što se slažu po mnogim pitanjima, postoji jedno koje bi moglo izazvati ozbiljan raskol između njih — kako se postaviti prema Kini.
PROČITAJTE JOŠ:
Tramp i Mask možda neće biti saglasni u pogledu toga kako se nositi sa rastućim uticajem Kine na globalnoj sceni, što bi moglo dovesti do nesuglasica koje bi pretile da ugroze njihovu saradnju. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo pitanje moglo biti ključni faktor u raspadu njihove političke alijanse.
„Tramp i Mask bi mogli da dođu u sukob ako Mask na kraju bude protiv strogih ekonomskih politika prema Kini“, izjavio je Nil Tomas, saradnik na “Asia Society Policy” Institutu, za Njuzvik.
Tramp je već imenovao Marka Rubija za državnog sekretara i Majka Volca za savetnika za nacionalnu bezbednost – obojicu poznatih po oštrom stavu prema Kini. Očekuje se da će oni u budućnosti težiti uvođenju strožih mera prema ovoj zemlji, uključujući povećanje carina i smanjenje trgovinskih privilegija. Tramp je i ranije imao čvrst stav prema Kini, kako u svom prvom mandatu, tako i tokom kampanje 2020. godine.
Jedna od ključnih politika koju je Tramp zagovarao bio je uvođenje visokih carina, čak do 60 odsto, na kineske proizvode koji ulaze u SAD, kao i ukidanje brojnih trgovinskih povlastica koje Kina ima. „Trenutno imamo trgovinski deficit sa svetom od 800 milijardi dolara. Razmislite o tome“, izjavio je Tramp u govoru 2018. godine dok je bio predsednik. „Kina je više od polovine tog deficita, a to moramo rešiti“, dodao je Tramp. On je verovao da će takve mere učiniti SAD snažnijim i bogatijim.
Iako je Tramp ušao u sukob sa Kinom i njim uvođenjem trgovinskih barijera, Mask je, sa druge strane, često bio spreman da se pomiri sa autoritarnim režimom Kine, jer je ovo tržište izuzetno važno za njegovu kompaniju, Tesla, koja ostvaruje značajan prihod od prodaje automobila u toj zemlji. Mask redovno prilazi Kini sa pažnjom, jer je ona jedan od ključnih tržišta za električne automobile, tržište koje brzo raste i koje bi uskoro moglo postati najveći kupac električnih automobila.
Otprilike 22,5 odsto prihoda Tesle dolazi od prodaje u Kini, a Tesla je dobro pozicionirana na kineskom tržištu, zahvaljujući velikim ulaganjima i partnerstvima u zemlji. Međutim, Mask je u nekoliko navrata morao da se povinuje zahtevima Komunističke partije Kine. Na primer, 2021. godine izvršena je izmena na Tesla vozilima u skladu sa zahtevima kineskih vlasti, a 2022. godine je morao da zatvori svoju fabriku na četiri dana tokom izbijanja COVID-a, što je bio nalog koji je došao iz Pekinga, iako je Mask u Kaliforniji oštro kritikovao vlasti zbog sličnih mera u 2020. Godini.
Za razliku od Maska, Tramp nije bio naklonjen bilo kakvim povlasticama prema Kini, a carine koje je Bajden uveo ove godine, Mask je javno kritikovao. „Ni Tesla ni ja nismo tražili ove carine. Stvari koje ometaju slobodu razmene ili izobličavaju tržište nisu dobre“, rekao je Mask na tehnološkoj konferenciji u Parizu, ističući da bi Tesla mnogo bolje funkcionisala u Kini bez carina i drugih trgovinskih prepreka. „Tesla se odlično takmiči na kineskom tržištu bez carina i bilo kakve državne pomoći“, dodao je on.
Izvori bliski Trampovoj administraciji sugerišu da bi Tramp mogao da se suoči sa nesuglasicama u svojoj vladi tokom drugog mandata, jer je imenovao ljude sa različitim pogledima na Kinu. Istoričarka sa Oksforda, Laura Smit, smatra da Trampovi potezi ukazuju na njegovu nesigurnost i neodlučnost u vezi sa Kininim pitanjem. „Tramp bi mogao da bude suočen sa nesuglasicama tokom svog drugog mandata zbog toga što njegova politika prema Kini još uvek nije jasno definisana. On je izabrao ljude sa različitim stavovima o Kini, što može ukazivati na njegovu nesigurnost u vezi sa ovom temom“, rekla je Smit.
Smit takođe smatra da bi Mask mogao da utiče na Trampovu politiku prema Kini, ili barem da ublaži njegov pristup. „S obzirom na to da su Tramp i Mask sada u tako bliskim odnosima, očekivalo bi se da Tramp pokuša da zadrži Maska na svojoj strani, jer Mask ima ogromne resurse da utiče na političke odluke i da, na neki način, obezvredi protivnike“, smatra Smit, piše Daily Mail.
Ako Mask zaista postane uticajan na Trampovu politiku prema Kini, moguće je da bi Tramp morao da se sukobi sa svojim kabinetom, uključujući ljude poput Marka Rubija i Majka Volca, koji su snažno protiv Kine i koji bi mogli da podrže oštriji stav prema ovoj zemlji.
Na kraju, iako su Tramp i Mask saglasni po mnogim pitanjima, njihov odnos prema Kini mogao bi biti ključni faktor koji će odrediti budućnost njihove političke alijanse. Kako se globalna ekonomska i politička situacija razvija, pitanje odnosa sa Kinom ostaje jedno od najvažnijih i potencijalno najkontroverznijih pitanja koja bi mogla dovesti do ozbiljnih nesuglasica među njima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
