1
Novoizabrani predsednik Donald Tramp planira da u prvih 100 dana svog mandata pokrene ambiciozan konzervativni program, izveštava Njuzvik u današnjoj analizi.
Tramp će se vratiti u Belu kuću u januaru, nakon što je osvojio potrebnih 270 glasova elektorskog koledža i ključne države u borbi protiv potpredsednice Kamale Haris, četiri godine posle poraza od predsednika Džoa Bajdena. Svoju pobedu Tramp je označio kao „mandat“ za sprovođenje serije političkih promena.
PROČITAJTE JOŠ:
Za realizaciju svog programa Trampu će biti potrebna saradnja Kongresa. Republikanci u Senatu i Predstavničkom domu sada mu pružaju jaču podršku u poređenju s 2016. godinom, mada bi nekoliko umerenih republikanaca i dalje moglo da blokira pojedine njegove najradikalnije predloge.
U prvih 100 dana Trampove administracije očekuje se fokus na imigraciju, ekonomiju i imenovanja ključnih članova kabineta, piše Njuzvik.
Ekonomija je jedno od glavnih pitanja koje je doprinelo Trampovom reizboru, pa se očekuje da bude prioritet u početku njegovog mandata. Ankete pokazuju nezadovoljstvo Amerikanaca trenutnim pravcem zemlje, pri čemu su ekonomski problemi bili u fokusu Trampove kampanje.
Tramp planira da sprovodi politiku smanjenja poreza. Prema izveštaju Aksiosove Juliegrace Brufke, lider republikanske većine u Predstavničkom domu, Stiv Skaliz, najavio je da će se zakonodavci fokusirati na poreske olakšice, smanjenje prekomerne regulative i smanjenje državne potrošnje.
Tramp će verovatno staviti naglasak i na imigraciona pitanja od prvog dana. Njegova portparolka, Karolin Livit, izjavila je da će masovne deportacije ilegalnih imigranata biti među prvim potezima nove administracije.
Prema NPR-u, Tramp bi mogao sprovesti te mere ukidanjem privremenog zaštitnog statusa za migrante ili kroz saradnju s lokalnom policijom na programima deportacije. Ovi potezi bi se ipak suočili s mnogim pravnim i logističkim izazovima.
Tramp je takođe najavio podršku proširenju frakinga i proizvodnji nafte. Tokom skupa u Pensilvaniji izjavio je da želi da „zatvori granicu i intenzivira eksploataciju domaćih resursa“. Skaliz je naveo da je plan „oslobađanje američke energije“ otvaranjem saveznih zemljišta za dodatna istraživanja i ukidanjem ekoloških ograničenja uvedenih kroz Bajdenov zakon o smanjenju inflacije.
U oblasti kulture, Tramp je najavio da će prvog dana doneti uredbu kojom će zabraniti školama da promovišu „kritičku teoriju rase“ i „rodnu ideologiju“. Republikanci su već predlagali zakone koji bi ograničili razgovore o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu u školama, insistirajući da te teme pripadaju odgovornosti roditelja.
Tramp je takođe izrazio ambiciju da odmah nakon stupanja na funkciju postigne dogovor između Rusije i Ukrajine. Tokom skupa na CNN-u rekao je da želi da „okonča rat za 24 sata“. Stručnjaci sumnjaju da bi tako brz ishod bio moguć, ali Tramp će imati mogućnost da promeni američku politiku prema Ukrajini, koja je pod Bajdenovom administracijom bila fokusirana na kontinuiranu podršku Kijevu.
Dok rat ulazi u treću godinu, Tramp bi mogao smanjiti američku pomoć Ukrajini, s obzirom na njegovu kritiku Bajdenovog vođenja sukoba.
Prvih nekoliko nedelja njegovog mandata verovatno će biti obeleženo imenovanjem ključnih članova kabineta, kao što su generalni tužilac, i pozicije u ministarstvima finansija, odbrane i bezbednosti granica.
Nakon pobede, Tramp je već imenovao Suzi Vajls za šeficu svog kabineta. Kao potencijalni kandidati za ključne uloge pominju se Robert F. Kennedi Jr., Elon Musk, Richard Grenell i Mike Pompeo, iako Tramp još nije izneo zvanične planove za kabinet.
