Nemačka nabavlja protivvazdušni sistem „Strela 3“. Kakve su karakteristike tog sistema, koje su njegove prednosti, a koje mane, i gde će biti stacioniran?
„Svi moramo da budemo spremni na to da imamo komšiju koji se trenutno ne libi da upotrebi silu kako bi ostvario sopstvene interese“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc pre nekoliko nedelja u jednoj emisiji na javnom servisu ARD. Mislio je pri tom na Rusiju pod vođstvom Vladimira Putina. Napadom na Ukrajinu, ruski predsednik je ujedno podstakao strah od napada i u Nemačkoj, kao i u drugim evropskim zemljama, piše DW.
U ruskoj eksklavi Kalinjingradu stacionirane su balističke rakete kratkog dometa tipa „Iskander“. One imaju domet od 500 kilometara i mogu da stignu do susednih zemalja, pa tako i do delova severne i istočne Nemačke.
Ruske krstareće rakete mogle bi da dosegnu ciljeve gotovo svuda u Evropi. Pored toga, Rusija ima i balističke rakete srednjeg dometa, kao i interkontinentalne rakete sa nuklearnom glavom.
„Rupa u odbrani naše zemlje“
Nemački Bundesver sa druge strane danas ima malo toga što bi moglo da se suprotstavi toj potencijalnoj pretnji. Komandant ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, general-potpukovnik Ingo Gerharc, koristi čak formulaciju „rupi u odbrani naše zemlje“.
Ako bi Nemačka bila napadnuta raketama dugog dometa, one bi letele na visini daleko iznad zemljine atmosfere.
„Samo sistem kao što je ’Strela 3’ može da odbije napade takvih projektila, jer samo njegove rakete mogu da dosegnu tu visinu“, kaže objašnjava nemački general.
Istina, Bundesver ima protivraketni sistem „Patriot“, koji se koristi protiv krstarećih raketa i balističkih projektila kratkog dometa. On, međutim, ispaljuje samo rakete presretače na udaljenosti do 60, odnosno do 40 kilometara u visinu. Domet PVO-sistema IRIS-T SLM još je manji. Pa i domet tenka „Gepard“, namenjenog i za protivvazdušnu odbranu, a koji se u Ukrajini dokazao u borbi protiv krstarećih raketa, ipak je veoma ograničen, prenosi Dojče vele.
„Strela 3“: više, brže, dalje
„S ’Patriotom’ može da se zaštiti sedište Vlade u Berlinu, a sa ’Strelom 3’ čitav Berlin-Brandenburg“, tvrdi Gustav Gresel, vojni ekspert iz berlinskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR). On ukazuje da su prednosti „Strele 3“ njena bolja manevarska sposobnost, to što su rakete veće, imaju više goriva i dostižu veću maksimalnu brzinu.
„To znači da mogu da se presreću brži, veći projektile i složeniji projektili, nego sa ’Patriotom’“, kaže Gresel. Zato je, smatra, to najbolji sistem koji je trenutno dostupan.
Prema podacima proizvođača, „Strela 3“ može da gađa na velikim visinama, do sto kilometara. Ujedno ima i veliki domet: do 2.400 kilometara. Slično „Patriotu“ i „Strela 3“ se sastoji od mobilnog lansirnog uređaja, mobilnog kontrolnog centra i mobilne radarske stanice.
Ako radar otkrije neprijateljski projektil, putanja rakete presretača se izračunava u kontrolnoj sobi. Ona odatle može da se kontroliše čak i nakon lansiranja, u slučaju potrebe da se koriguje putanja. Bojeva glava dizajnirana je tako da udarom uništava bojevu glavu neprijateljske rakete.
Međutim, statistike pokazuju da raketa presretač ima samo 55 odsto šansi za uspeh. To znači da uvek mora biti ispaljeno više raketa kako bi se povećala verovatnoća da će neprijateljski projektil biti oboren. To naravno znači da je zadatak odbrane daleko teži od napadačevog.
Vojni ekspert Gresel takođe ukazuje da bi „Strela 3“ mogla da „ima probleme“ prilikom upotrebe protiv interkontinentalnih raketa, jer one lete brže. Pored toga, sistem može da odbije napade hipersoničnim oružjem samo u ograničenoj meri, pošto ga radar „Strele 3“ kasno detektuje.
Sistem integrisati u odbranu NATO
„Strela 3“ bi trebalo da bude pozicionirana na tri lokacije u Nemačkoj: kod Berlina, u Šlezvig-Holštajnu i u Bavarskoj. Ujedno, sistem ne bi trebalo da štiti samo nemačku teritoriju.
„Želeli bismo da ga integrišemo u sistem protivvazdušne odbrane NATO. Nemačka na taj način podržava bezbednost naših susednih zemalja“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
Nemačka želi da dâ svoj doprinos razvoju evropskog protivraketnog odbrambenog sistema „Vazdušni štit“ (Air Shield) – svojevrsne nevidljive kupole koja bi trebalo da štiti čitavu Evropu.
BONUS VIDEO: