0
Prema podacima koje je objavila britanska agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane zvaničnike i svoje izvore, ruski predsednik Vladimir Putin je prošle godine poslao poruku Americi da je spreman da okonča rat u Ukrajini pod određenim uslovima. On je navodno ponudio prekid vatre, ali je želeo da Rusija zadrži kontrolu nad okupiranom teritorijom. Iz Vašingtona je stigao odgovor - ne pregovaramo o Ukrajini bez Ukrajine.
Ruski izvori ove britanske agencije su naveli da je prekid vatre odbijen nakon sastanaka posrednika, dok američki izvor tvrdi da nije bilo nikakvog zvaničnog kontakta dve strane.
Putin je, prema pisanju Rojtersa, prošle godine slao signale Vašingtonu javno i privatno preko posrednika da je spreman da razmotri prekid vatre u Ukrajini, naveli su izvori britanske agencije.
On je navodno predlagao prekid sukoba, ali nije bio spreman da ustupi bilo koji deo ukrajinske teritorije koji se trenutno nalazi pod kontrolom Moskve.
Posrednici su se, navodno sastali u Turskoj krajem 2023. godine, tvrde tri ruska izvora i dodaju da je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan obavio telefonski razgovor s Putinovim savetnikom za spoljnu politiku Jurijem Ušakovim u januaru.
„Kontakti sa Amerikancima su bili uzaludni“, rekao je ruski izvor agencije.
Drugi izvor je rekao da su Amerikanci, preko posrednika, poručili Moskvi da neće razgovarati o mogućem prekidu vatre bez učešća Ukrajine u pregovorima.
Potparol Kremlja Dmitrij Peskov je demantovao tvrdnje britanske agencije Rojters da Putin, preko posrednika Americi uputio ponudu za prekid vatre u Ukrajini.
Upitan da li je to tačno, Peskov je kratko odgovorio: „Ne, nije tačno“.
On je, pored toga, u razgovoru s medijima, dodao da ostaje pri stavu da razmena zatvorenika sa SAD treba da se obavi „u tišini“.
Peskov nije komentarisao navode američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je u izjavio da je telefonom razgovarao sa Polom Vilanom, bivšim marincem koji je u Rusiji zatvoren od 2018. pod optužbom za špijunažu.
Kako je navodni odgovor Amerikanaca na Putinove signale bio da neće pregovarati o Ukrajini bez Ukrajine, čini se da je to posledica odluke predsednika Vladimira Zelenskog o pregovorima.
Naime, kada je okončano nekoliko rundi mirovni pregovora još u prvim mesecima ruske invazije, Zelenski je odlučio da se pregovori neće voditi sa Vladimirom Putinom.
Sa nekim drugim predsednikom da, sa Putinom nikako, rekao je Zelenski i drugim zvaničnicima naložio da poštuju njegovu odluku.
Do sada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokazao najjasnije namere da bude posrednik između Ukrajine i Rusije. Ujedno, on je imao i najviše uspeha, imajući u vidu da je uz pomoć Istanbula postignut dogovor o isporuci ukrajinskih žitarica.
Međutim, ni „sultan“ do sada nije uspeo da ostvari pomak kada je reč o prekidu vatre u Ukrajini.
Pregovori ukrajinske i ruske delegacije počeli su 27. februara, tačno tri dana nakon što je Vladimir Putin najavio početak invazije, ili kako je Moskva naziva „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini.
Zelenski je insistirao da se pregovori odvijaju na neutralnoj teritoriji, ističući Poljsku kao najbolju opciju. Njegov ruski kolega nije pristao na taj zahtev, i kao lokaciju predložio susednu Belorusiju.
Kada se Aleksandar Lukašenko i zvanično ponudio da organizuje sastanak dve delegacije, Zelenski je isprva odbio, ali je nakon razgovora sa liderom Belorusije pristao da pošalje pregovarače.
Tako su delegacije predvođene Mihailom Podoljakom (Ukrajina) i Vladimirom Medinskim (Rusija) stigle u Gomelj koji se nalazi na belorusko-poljskom granici. Zahtevi Rusije bili su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, kao i odustajanje od članstva u NATO savezu. Ukrajina je, sa druge strane, tražila hitan prekid vatre i evakuaciju civila iz najugroženijih područja.
Prvi sastanak pregovarača nije urodio plodom, zbog čega je drugi organizovan nekoliko dana kasnije. Ovog puta na belorusko-ukrajinskoj granici, ali sastale su se sve delegacije u istom sastavu.
Treća runda pregovora odložena je zbog iznenadne i prilično misteriozne smrti ukrajinskog pregovarača Denisa Kirejeva. Dve teorije su se pojavile o tragičnom događaju, ali do danas nijedna nije zvanično potvrđena.
POGLEDAJTE JOŠ:
Smrt člana ukrajinske delegacije ubrzo je zaboravljena, a treća runda pregovora održana je u Belorusiji. Ključni sastanak u tadašnjem mirovnom procesu odigrao se u Antaliji. Po prvi put od početka rata, visoki zvaničnici Ukrajine i Rusije seli su za pregovarački sto 10. marta, pod posredstvom Turske.
Ministri spoljnih poslova Ukrajine i Rusije – Dmitro Kuleba i Sergej Lavrov razgovarali su o okončanju rata u Ukrajini, a ugostio ih je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.
Do sada nikakav dogovor nije postignut, a Zelenski je u međuvremenu predstavio svoj mirovni plan, u kom se zahteva prekid vatre i povlačenje Rusa sa teritorije Ukrajine.
