1
Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana u Sočiju, a glavna tema sastanka, kao što se i očekivalo, bila je obnova sporazuma o izvozu ukrajinskog žita.
Do konačnog dogovora nije došlo, i Putin je još jednom ponovio da neće ni doći „dok Zapad ne ispuni svoje obaveze“, ali se čini da ipak nije zalupio vrata tzv. Crnomorskoj inicijativi, već da postoji prostor za pregovore.
Rusija je u julu odbila da produži sporazum po kome se Ukrajini dozvoljavao izvoz žitarica iz crnomorskih luka, navodeći kao razlog to što, prema mišljenju Moskve, zapadne države nisu ispunile svoj deo dogovora i omogućile joj da nesmetano izvozi sopstvena poljoprivredna dobra i đubriva.
Kako su nedavno rekli iz Kremlja, istina je da zvanične sankcije za ove proizvode ne postoje, ali su sva ostala nametnuta ograničenja u vidu logistike i finansija tako smišljena da je Rusiji praktično nemoguće da izvozi svoju poljoprivrednu robu, prenosi Euronjuz.
U prvobitnoj Crnomorskoj inicijativi, kako je sporazum nazvan, učestvovali su kao posrednici Turska i UN, a glavni razlog je bio to što se ovaj sporazum smatra ključnim za neke od najsiromašnijih zemalja u svetu, jer žito iz Ukrajine ide u Afriku, na Bliski istok i u Aziju.
Pored povlačenja iz sporazuma, Rusija je napravila dodatne probleme Ukrajini napadima na oblast Odese, gde je glavna ukrajinska crnomorska luka. Nekoliko sati pre sastanka u Sočiju, ruske snage su izvele drugi napad na toj teritoriji za dva dana.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da su presrele 23 od 32 bespilotne letelice koje su gađale oblasti Odese i Dnjepropetrovska, a nije precizirana napravljena šteta, prenela je agencija AP.
Šta želi Moskva?
Turski predsednik je, nakon sastanka sa Putinom, novinarima u Sočiju prokomentarisao da bi „Ukrajina trebalo da smekša pristup kako bi bilo moguće da se zajednički koraci preduzmu sa Rusijom“ po ovom pitanju.
„Kao Turska, verujemo da ćemo za kratko vreme postići rešenje koje će ispuniti očekivanja“, rekao je Erdogan.
On je dodao da su „očekivanja Rusije svima dobro poznata, i da nedostatke treba otkloniti“, dodajući da su Turska i UN radile na „novom paketu sugestija kako bi se ublažila zabrinutost Rusije“.
Već nekoliko puta su iz Moskve rekli da neće produžiti sporazum sve dok Zapad ne ispuni ono što je dogovoreno, a sada je Putin isto to ponovio na sastanku sa Erdoganom.
U suštini, zapadni analitičari smatraju da ruski predsednik koristi mogućnost da stvori Ukrajini i drugima problem time što neće učestvovati u sporazumu, kako bi, zauzvrat, dobila ispunjenje što više svojih zahteva.
Kako je za CNN rekao Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i predsednik EDAM organizacije, Putin i Erdogan jedan drugom ipak koriste, uprkos svim nesuglasicama.
Dok ruskom predsedniku Erdogan odgovara kao „prozor ka Zapadu“, Erdogan bliskim vezama sa Rusijom može da izbegne potpuno oslanjanje na Zapad, a u poslednje vreme je zato uspeo da ojača međunarodni status Turske kao „tampona“ između Istoka i Zapada, dodao je Ulgen.
Međutim, čini se da je ovoga puta ostavljeno malo više prostora za političke manevre, jer je ruski predsednik dodao da, „ako se obaveze ispune, Rusija se može vratiti sporazumu u roku od nekoliko dana“.
Zapadne zemlje tvrde da je Rusija pod Crnomorskom inicijativom izvezla 56 miliona tona žitarica, i time zaradila 42 milijardu dolara, ali Kremlj i dalje tvrdi da nisu ispunjene preuzete obaveze u vezi sa osiguranjima, plaćanjima i logistikom.
Takođe, Rusija želi da se Ruska poljoprivredna banka vrati u SWIFT sistem za međunarodno plaćanje, iz kog je isključena u junu 2022. godine u sklopu sankcija koje su zapadne zemlje nametnule Moskvi.
Putin je, međutim, rekao je da će Rusija uskoro zaključiti sporazum o snabdevanju šest afričkih zemalja žitaricama besplatno. Milion tona bi, kako je istakao, trebalo da se izveze u Tursku radi prerade i isporuke siromašnim zemljama.
Ukrajinski „alternativni put“
Nedugo posle izjava Putina i Erdogana, oglasili su se i iz Kijeva, mada nisu komentarisali konkretan rezultat tog sastanka (ili izostanak istog).
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je, naime, da očekuje kako će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarati sa Erdoganom, nakon njegovog sastanka sa Putinom.
„Uveren sam da će, na osnovu rezultata Erdoganovog razgovora sa Putinom, doći do kontakta između predsednika Erdogana i predsednika Zelenskog“, rekao je Kuleba u Kijevu.
On je dodao da „vlada poverenje u odnosima predsednika Zelenskog i Erdogana“, prenosi Rojters.
Ni Ukrajini, sasvim sigurno, ne odgovara trenutna pat pozicija u kojoj se nalazi sporazum o izvozu žita. Da se Anakra trudi da odobrovolji i Kijev koliko može, pokazuje činjenica da je pre dve nedelje turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan putovao u Ukrajinu, gde se susreo sa tamošnjim kolegom Dmitrom Kulebom.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
0
Fidan je tu priliku iskoristio da pošalje Ukrajini poruku da bi trebalo da odustane od traženja alternativnih puteva za izvoz žitarica, rekavši da „sve opcije nose rizike, i Turska ne vidi pravu alternativu“.
Ukrajina trenutno zavisi od kopnenih puteva i plitke rečne luke, koja ozbiljno ograničava njen obim izvoza žitarica. Poslala je dva broda tom „novom rutom“ iz luke u Odesi koja je stigla do Istanbula nakon što je prošla obale članica NATO, Rumunije i Bugarske.
U avgustu je Ukrajina najavila „humanitarni koridor“ u Crnom moru, ali je čak i Kuleba, koji je govorio prilikom tog sastanka o alternativnim putevima, priznao da je povratak sporazumu sa Rusijom ipak optimalno rešenje.
„Kijev može donekle obavljati izvoz žitarica kopnenim putem, ali se mora okončati blokada Crnog mora“, istakao je Kuleba.
BONUS VIDEO: