1
Elektorski koledž je specifičan mehanizam kojim građani Sjedinjenih Američkih Država indirektno biraju predsednika i potpredsednika zemlje. Dok termin „koledž“ obično asocira na obrazovne institucije, u ovom kontekstu odnosi se na proces ustanovljen Ustavom SAD-a koji balansira između interesa saveznih država i unije kao celine. Ovaj sistem su osmislili očevi osnivači kao kompromis između narodnog glasanja i izbora u Kongresu, što je dalo osnovu federalnog karaktera američkog političkog sistema.
Do izbora za predsednika SAD je ostalo još manje od 48 sati. S obzirom na to da je već više od 77,6 miliona ljudi glasalo, nova istraživanja pokazuju da Kamala Haris vodi među biračima koji su već glasali u ključnim državama. Izbori se održavaju u utorak 5. novembra, međutim, zbog vremenske razlike s Srbiji će to biti tokom noći između utorka na sredu.
PROČITAJTE JOŠ:
Elektorski koledž se sastoji od 538 elektora, što uključuje po jednog predstavnika za svakog člana Kongresa iz svake savezne države, te dodatnih tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi kandidat postao predsednik, potrebno mu je najmanje 270 elektorskih glasova. Svaka država ima broj elektora proporcionalan svom stanovništvu, što znači da veće države imaju više elektorskih glasova. Broj elektora se prilagođava svakih deset godina prema rezultatima popisa stanovništva, kako bi se održala demografska tačnost u predstavljanju.
Tokom opštih izbora, građani glasaju za određene predsedničke kandidate, ali tehnički biraju elektore koji će kasnije glasati za te kandidate. Političke stranke nominuju svoje elektore, obično tokom partijskih konvencija, a ti elektori najčešće su članovi ili aktivisti kojima stranka veruje. Iako nije striktno zakonom regulisano da elektori moraju glasati za kandidate svoje stranke, većina saveznih država ima zakone ili mehanizme za obavezivanje elektora na poštovanje volje birača. U prošlosti su se retko pojavljivali „neverni elektori“, koji glasaju suprotno od očekivanja, ali takva pojava ima zanemarljiv uticaj na izborni ishod.
Elektorski glasovi se dodeljuju na osnovu principa „pobednik nosi sve“ u većini država, gde svi elektorski glasovi idu predsedničkom kandidatu koji osvoji većinu glasova u toj državi. Izuzeci su Mejn i Nebraska, koje koriste sistem delimične raspodele glasova po kongresnim okruzima, omogućujući podelu elektorskih glasova između kandidata. Na taj način, strategija kandidata često se fokusira na takozvane „swing states“ (države koje nisu stabilno opredeljene za jednu stranku) kako bi osigurali ključne elektorske glasove koji mogu prelomiti ishod izbora.
Izvorno, Ustav SAD-a nije predviđao termin „Elektorski koledž“, već je ovaj izraz s vremenom postao standard u javnoj upotrebi. Početna ustavna ideja predviđala je da drugi kandidat po broju glasova postane potpredsednik, što je bilo izmenjeno dvanaestim amandmanom kako bi se predsednički i potpredsednički izbori održavali zasebno. Ova reforma se pokazala ključnom kada su političke stranke počele da koriste elektorski sistem kao način da osiguraju političku stabilnost kroz partijski tiket, odnosno zajedničko glasanje za predsedničke i potpredsedničke kandidate.
Struktura Elektorskog koledža često navodi kandidate da prilagođavaju strategije ciljajući na specifične države sa većim brojem elektora. Ova strategija neretko izaziva kritike jer omogućava da kandidat sa manje ukupnih glasova birača ipak pobedi u izborima. Na primer, rezultat izbora može odlučiti nekoliko hiljada glasova u nekoliko ključnih država, dok se glasovi u drugim državama, gde je kandidat siguran, smatraju manje presudnim. Ovaj fenomen dodatno naglašava potrebu za 270 glasova u Koledžu, što postaje centralni cilj izbornih kampanja.
Uprkos kontroverzama i pozivima za reformu sistema, Elektorski koledž ostaje jedna od najdugovečnijih izbornih struktura u SAD-u. Njegov sistem odražava prvobitne namere osnivača da uravnoteže interese država i očuvaju federalni karakter zemlje.
BONUS VIDEO: Analitičar objasnio šta treba Kamali Haris da bi pobedila na izborima
