10
Rusko-ukrajinski rat traje već osam dana. Situacija iz časa u čas postaje sve pogubnija, a svetlo na kraju tunela se ne vidi. Mnogi svetski priznati vojni i politički analitičari priznaju, da je gotovo nemoguće razmišljati o scenariju koji nije mračan. Prema njihovom mišljenju na stolu je pet opcija - potpuni, kraći ili evropski rat i dve malo verovatne - sunovrat predsednika Rusije Vladimira Putina ili u ovom trenutku nezamislivo diplomatsko rešenje.
Kao prvi mogući scenario analitičari navode kratki i oštar rat. Prema njemu Rusija udara snažno bez mnogo razmišljanja. Fokus je na neselektivnim artiljerijskim i raketnim udarima širom Ukrajine. Ruska avijacija koja je do sada igrala zanemarljivu ulogu pokretaće razorne vazdušne udare.
Pročitajte još:
U ovom scenariju uslediće i masovni sajber-napadi na Ukrajinu, meta će biti ključna nacionalna infrastruktura. Snabdevanje energijom i komunikacione mreže biće prekinute. Kijev će pasti za nekoliko dana, a ukrajinska Vlada biti zamenjena promoskovskim marionetskim režimom. Ukrajina se okreće ka Rusiji i Belorusiji.
Za predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog postojale bi dve solucije – smrt ili vođenje vlade u egzilu.
Ovakav rasplet nije ni u kom slučaju nemoguć, ali će zavisiti od nekoliko faktora koji se svakodnevno menjaju: borbenosti ruskih snaga, masovnosti tih snaga i borbenog duha Ukrajine, koji već polako bledi. Pritom, svaka proruska vlada bila bi nelegitimna i ranjiva na bilo kakvu pobunu. Takav ishod bi bio nestabilan, a izgledi za ponovno izbijanje sukoba bili bi veliki.
Druga i realno verovatnija opcija je dugotrajni rat. Možda je ruskim snagama potrebno više vremena da obezbede gradove poput Kijeva čiji se branioci bore u svakoj od njegovih ulica. Znači opsada će biti duga.
Čak i kada ruske snage postignu budu prisutne u gradovima Ukrajine, Ukrajinci mogu da zadrže kontrolu. Možda Rusija ne može da obezbedi dovoljno trupa da pokrije tako ogromnu zemlju. Ukrajinske snage mogu naprave efikasnu pobunu, budu dobro motivisani i podržani od strane lokalnog stanovništva. Zapad će nastavljati da im obezbeđuje oružje i municiju.
A onda, posle mnogo godina rata sa možda novim rukovodstvom u Moskvi, ruske snage na bi na kraju, iscrpljene napustiti Ukrajinu, pognute i okrvavljene, baš kao što su njihovi prethodnici napustili Avganistan 1989. nakon decenije borbe protiv islamističkih pobunjenika.
Pitanje koje se postavlja je i da li je moguće da bi se ovaj rat prelio van granica Ukrajine? Da, Putin bi mogao da pokuša da povrati ostale države SSSR-a slanjem trupa u Moldaviju i Gruziju.
A mogao bi i da ode korak dalje i proglasi zapadne isporuke oružja ukrajinskim snagama aktom agresije koji zahteva odmazdu. Kao odgovor na to mogao bi da pošalje trupe u baltičke države – koje su članice NATO-a – kao što je Litvanija.
Ovo bi bilo izuzetno opasno i rizikuje rat sa NATO-om. Prema članu 5. povelje vojnog saveza, napad na jednu članicu je napad na sve. Ali Putin bi mogao da rizikuje ako smatra da je to jedini način da spase svoje vođstvo. Da je, možda, bio suočen sa porazom u Ukrajini, mogao bi biti u iskušenju da dalje eskalira. Sada znamo da je ruski lider spreman da prekrši dugogodišnje međunarodne norme.
Ista logika se može primeniti na upotrebu nuklearnog oružja. Ove nedelje, Putin je stavio svoje nuklearne snage u viši nivo pripravnosti. Većina analitičara sumnja da ovo znači da je njihova upotreba verovatna ili neizbežna. Ali to je bio podsetnik da ruska doktrina dozvoljava moguću upotrebu taktičkog nuklearnog oružja na bojnom polju.
Može li, uprkos svemu, ipak biti moguće diplomatsko rešenje?
„Oružje sada govori, ali put dijaloga uvek mora da ostane otvoren“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Naravno, dijalog se nastavlja. Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je telefonom sa Putinom. Iznenađujuće, i ruski i ukrajinski zvaničnici sastali su se zbog razgovora o granici sa Belorusijom. Možda nisu mnogo napredovali, ali, pristankom na razgovore, Putin je izgleda barem prihvatio mogućnost prekida vatre pregovorima.
Ključno pitanje je da li Zapad može da ponudi ono što diplomate nazivaju „of rampom“. Diplomate kažu da je važno da ruski lider zna šta bi bilo potrebno da se sankcije Zapada ukinu, tako da je barem moguć dogovor.
Do dogovora dovelo bi mnogo okolnosti. Rat ide loše po Rusiju. Sankcije počinju da uznemiravaju Moskvu. Opozicija raste kako se sve više vojnika kući vraća u crnim kesama. Putin se pita da li je zagrizao više nego što može da sažvaće.
Uz to Putin smatra da nastavak rata može biti veća pretnja njegovom rukovodstvu nego poniženje zbog njegovog okončanja. Kina interveniše, vršeći pritisak na Moskvu da napravi kompromis, upozoravajući da neće kupovati rusku naftu i gas ako ne deeskalira.
Dakle, Putin počinje da traži izlaz. U međuvremenu, ukrajinske vlasti vide kontinuirano uništavanje svoje zemlje i zaključuju da bi politički kompromis mogao biti bolji od tako razornog gubitka. Dakle, diplomate se angažuju i dogovor se postiže.
Ukrajina, recimo, prihvata ruski suverenitet nad Krimom i delovima Donbasa. Zauzvrat, Putin prihvata ukrajinsku nezavisnost i njeno pravo na produbljivanje veza sa Evropom. Ovo možda ne izgleda verovatno. Ali nije neverovatno da bi takav scenario mogao da nastane iz olupine krvavog sukoba.
A šta je sa samim Putinom? Kada je krenuo u invaziju, izjavio je: „Spremni smo za svaki ishod“.
Ali šta ako je zbog ishoda izgubio moć? Moglo bi izgledati nezamislivo. Ipak, svet se promenio poslednjih dana i o takvim stvarima se sada razmišlja.
Ser Lorens Fridman, profesor ratnih studija na Kings koledžu u Londonu, napisao je ove nedelje da je sada podjednako verovatno da će doći do promene režima u Moskvi kao i u Kijevu.
Zašto je to zaključio?
Pa, jer po njegovom mišljenju Putin vodi katastrofalan rat. Hiljade ruskih vojnika gine. Ekonomske sankcije grizu. Putin gubi podršku javnosti. Možda postoji i pretnja narodne revolucije. Ruski predsednik koristi unutrašnje bezbednosne snage Rusije za suzbijanje opozicije, Ali dovoljno se pripadnika ruske vojne, političke i ekonomske elite okreće se protiv Putina.
Zapad jasno stavlja do znanja da ako Putin ode i bude zamenjen umerenijim liderom će Rusiji biti ukinute sankcije i da će doći do obnavljanja normalnih diplomatskih odnosa, piše BBC.
Po ovom scenariju dakle, Putin će biti oteran sa prestola. Opet, ni trenutno ne izgleda verovatno. Ali možda neće tako ako ljudi koji su imali koristi od Putina prestanu da veruju da on može da brani njihove interese.
BONUS VIDEO: Bolnica u Mariupolju – borba za živote ranjenika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
