0
Finska je danas postala 31. članica NATO saveza, a ulaskom ove nordijske zemlje u Severnoatlansku alijansu određene stvari će se promeniti.
Pre svega, matematički gledano, kopnena granica između zemalja NATO i Rusije od danas se udvostručila na 2.600 kilometara, jer Finska deli 1.300 kilometara granice s Rusijom, piše Dojče vele.
Prema stručnjacima u sedištu NATO, finska vojska trenutno može sama da obezbedi ovu granicu.
Smatra se da su oružane snage na novom severoistočnom krilu saveza dobro uvežbane i motivisane.
Finska nikada nije ukinula služenje vojnog roka za muškarce i ima 24.000 aktivnih vojnika i preko 900.000 obučenih rezervista.
U slučaju odbrane, kopnena vojska, mornarica i avijacija mogli bi da se povećaju na 280.000 žena i muškaraca.
„Za razliku od drugih zemalja, Finska nije smanjila svoja ulaganja u vojsku nakon Hladnog rata“, pohvalio je najnoviju državu članicu glavni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Finska sada dobija garanciju pomoći od svih NATO partnera, ali „Finska takođe čini NATO jačim“, dodao je Stoltenberg.
Primera radi, vazdušne snage Finske sa 60 modernih borbenih aviona u velikoj meri doprinose odbrani teritorija NATO.
„Postoji izuzetno visok nivo podrške stanovništva kada je reč o odbrambenoj spremnosti“, rekao je generalni sekretar NATO o Fincima.
PROČITAJTE JOŠ:
Finske oružane snage u potpunosti su na nivou NATO i mogu neprimetno da se integrišu u sve procese, ponavljaju iz sedišta NATO.
Ali, Stoltenberg još nije rekao kojim jedinicama NATO, borbenim grupama na istočnom krilu, Finska želi da se pridruži, i koji bi objekti Alijanse mogli da budu premešteni u Finsku.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško najavio je da će njegova zemlja povećati svoju vojnu prisutnost na severozapadu kao odgovor na ulazak Finske u NATO.
Finska je već najavila isporuku modernih tenkova Ukrajini.
„Verovatna promena vlade u Helsinkiju, nakon nedeljnih izbora, neće promeniti kurs Finske prema Alijansi“, izjavila je ekspert za bezbednost Mina Alander sa Finskog instituta za međunarodne poslove u razgovoru za medijsku kuću Redakciona mreža Nemačke.
O ovom pitanju postoji međustranački konsenzus.
„Politika finske vlade prema Rusiji sve će se više temeljiti na udaljavanju umesto na dijalogu s Moskvom“, dodala je Alander.
BONUS VIDEO: Teorija zavere o Putinu
