1
Britanski premijer Boris Džonson je, sudeći po onima koji ga poznaju, fasciniran američkim predsednikom Donaldom Trampom i vrlo često podražava Trampov stil i način upravljanja, ali šta ako Tramp ne bude ponovo izabran za predsednika u novembru?
Boris Džonson – kako primećuje Gardijan – o američkom predsedniku Donaldu Trampu priča na različite načine u zavisnosti od toga kome se obraća. Tako je 2015. godine kao gradonačelnik Londona optužio Trampa koji je tada bio kandidat Republikanske stranke na predstojećim predsedničkim izborima da je zapanjujuće glup i da „iskreno, nije sposoban da obavlja posao predsednika SAD“.
Ipak, dve godine kasnije, dok je Bo Džo, kako britanski mediji tepaju Džonsonu, obavljao posao sektretara spoljnih poslova, rekao je američkom abasadoru u Britaniji da predsednik Tramp obavlja „fantastičan posao“ i da zaista „čini Ameriku velikom ponovo“ (što je i Trampov slogan poznat kao MAGA, odnosno Make America Great Again).
Na sastanku britanskih lidera iz sveta biznisa u julu 2018. godine, Džonson je istakao da Tramp pokazuje znake ludila, ali se ujedno divio Trampovim taktikama i pitao se koliko bi takav pristup bio efikasan kada je reč o Bregzitu: „Bilo bi svakakvih slomova, mnogo haosa… Ali možda bi nas to odvelo negde.“
Britanci su sada zabrinuti zbog uticaja koji Tramp ima na britanskog premijera pošto je Velika Britanija ušla u novu rundu pregovora o trgovinskim uslovima razlaza sa EU kako bi se postigao dogovor o novim pravilima kojima bi trebalo da se reguliše trgovinska razmena koja je procenjena na oko hiljadu milijardi dolara.
Britanska vlada je i sama priznala da sporazum o povlačenju Britanije iz EU u određenim segmentima krši međunarodno pravo.
Teško je definisati u kojoj se meri Džonson zaista ugleda na Trampa mimo anegdotalnog nivoa, pogotovo pošto je i sam vrlo kontradiktoran u svojim obraćanjima. Džonson se, ocenjuje Gardijan, zapravo divi efektima Trampove „manije“, ali mu nedostaje temperamenta da Trampove mehanizme upravljanja primeni u potpunosti.
Pritom, oni koji poznaju Džonsona godinama unazad ističu da je on više ono što je bio kao gradonačelnik Londona – liberal koji se lako snalazi sa multikulturalnom prestonicom – nego populista koji sada vodi Britaniju.
Pre nekoliko dana je bivši britanski ambasador u Americi Kim Darok poverio u svojoj novoj knjizi da je Boris Džonson fasciniran Trampom i da ga američki predsednik inspiriše; štaviše, istakao je da Džonsona naročito intrigira Trampov promenljivi odnos „prema činjenicama i istini“.
Džonsona je oduševio, piše Darok, način na koji Tramp komunicira: „ograničeni vokabular, jednostavne poruke, nemar za političku korektnost i, u najboljem slučaju, promenljivi odnos prema činjenicama i istini“.
Pročitaj i:
Dauning strit nema problem sa hvalospevima koje Tramp često upućuje Bo Džou, ali u očima torijevaca je Trampov model upravljanja vulgaran – previše hvalisav i previše američki – dok Britanci više cene uljudnost i umerenost, makar ona bila lažna.
Džonson će se zato, ako Tramp bude izgubio izbore u novembru i ne osvoji još jedan mandat u Beloj kući, naći u problemu.
Ako kandidat Demokratske stranke Džo Bajden bude izabran za predsednika, on će nastojati da obnovi poziciju SAD kao odgovornog aktera na globalnoj političkoj sceni. Po svemu sudeći će obustaviti aktuelnu agendu Bele kuće koja podrazumeva otklon od EU – čak i prezir prema bloku – i Bajdenova pobeda bi signalizirala zrelo ponašanje među silama. Britanija bi tako ostala izolovana kao jedina demokratija u kojoj se diplomatija upražnjava haotično, manično i bez ikakvog reda.
Za američke izbore zaista važi ono da je ulog velik i za ostatak sveta, ali da taj drugi svet koji nije Amerika svejedno nema nikakvo pravo glasa. Ovog puta su ulozi za Britaniju naročito veliki, ali bi karakter sledećeg predsednika SAD mogao da odredi i karakter britanske vlade i premijera u budućnosti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
