Praćenje virusa verovatno će postati deo našeg života, kao što su i bezbednosne mere posle napada 11. septembra. Važno je, kako se navodi, investirati u infrastrukturu potrebnu za otkrivanje budućih virusnih epidemija. Ta investicija štitiće ekonomije u slučaju da se ispostavi da je zaštita od Kovida 19 privremena.
Mnoge ekonomije usvojile su verzije skraćenog rada tokom pandemije. Zahvaljujući tome, radnici ostaju zaposleni i plaćeni, a vlada kompenzuje manjak plata.
Rad na daljinu će postati češći, a ima dokaza da je rad od kuće jednako produktivan kao i rad u kancelariji. Kriza izazvana pandemijom ubrzala je tempo digitalne transformacije uz dalju ekspanziju e-trgovine i bržeg usvajanja telemedicine, video-konferencija, onlajn-učenja.
Sa druge strane, kompanije u međunarodnom lancu snabdevanja nailaze na poteškoće. Verovatno će mnoge od njih promeniti lokaciju svoje proizvodnje, a taj trend neće stvoriti nova radna mesta, jer će veći deo proizvodnje biti automatizovana.
Vlade će biti veće pošto odigraju ulogu osigurača i poslednjeg investitora tokom krize. Javni dug će se, kako se navodi, „naduvati“ stvarajući finansijske probleme širom sveta. Najvažnija pouka koja se može izvući iz pandemije Kovida 19 jeste značaj zajedničkog rada na rešavanju problema koji pogađaju celo čovečanstvo, navodi se u tekstu i zaključuje da je svet mnogo jači ujedinjen nego podeljen.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar