U petak kasno uveče, negde duž granice između Gaze i Izraela, maskirani Hamasovi naoružani napadači predali su Judit i Natali Ranan na staranje Međunarodnom crvenom krstu. Na snimku koji je objavio Hamas, one izgledaju iscrpljeno i ošamućeno. Nije čudo.
Amerikanke su bile samo dva od oko 203 talaca koje je Hamas uzeo kada su probili graničnu ogradu i krenuli u ubilački divljanje po Izraelu pre tačno dve nedelje.
Uprkos svim dobrim vestima koje su bile sinoć, ovo ostaje najveća talačka kriza u istoriji Izraela.
Oslobađanje je uglavnom rezultat posredovanja Katara, uz američku podršku.
Neki od visokih političkih lidera Hamasa žive u Dohi u egzilu i tamo imaju kancelarije, prenosi Skaj njuz.
Dok bi se neki mogli pitati zašto Katar, zapadni saveznik, dozvoljava Hamasu da ostane tamo, oni bi tvrdili da je ovo primer kako je bolje imati Hamas u blizini, a ne poslati ih u egzil u neprijateljsku državu.
Kada bi Katar zatvorio kancelariju i deportovao Hamas, verovatno bi otišli u Teheran, a možda i u Moskvu. Linije komunikacije, tako važne u ovakvom trenutku, bile bi izgubljene.
Zvanično, par je pušten na slobodu iz „humanitarnih razloga“, ali ta fraza može da pokrije razne razloge.
Malo je verovatno da su učinjeni bilo kakvi ustupci Hamasu u zamenu za njihov povratak, verovatnije je da je ovo bio pokušaj grupe da izgleda saosećajno. Malo ko će u to poverovati.
Mnogi od talaca koji su ostali u Gazi imaju ozbiljna, pa čak i po život opasna medicinska stanja: rak, bolest bubrega, autizam i dijabetes su samo neki za koje znamo.
Oni su starosti od devet meseci do 90 godina, a većina su civili, a ne vojnici, iako je veliki broj vojnika Izraelskih odbrambenih snaga zarobljen.
Njihova sudbina je daleko složenija, pa je teško videti kako Hamas vraća izraelske vojnike, a da zauzvrat ne traži značajne ustupke, verovatno oslobađanje hiljada palestinskih zatvorenika, ali pregovarači će Hamasu predočiti da nema humanog razloga zašto bi zadržali žene, decu i starce kao zarobljenike.
Postoje neprovereni izveštaji da SAD i neke evropske zemlje pozivaju Izrael da pauzira sve moguće planove za neposrednu kopnenu invaziju na Gazu, kako bi se pregovorima o taocima dalo više vremena.
Taj stav, pretpostavljajući svoju istinu, učvrstiće sinoćnji događaji.
Bez sumnje, obezbeđivanje oslobađanja talaca putem diplomatskih kanala je poželjnije od operacije spasavanja koju vodi vojska.
Sa toliko mnogo talaca koji su još uvek u Gazi, koji su verovatno rasprostranjeni širom Pojasa, kako nadzemno tako i pod zemljom, razbijanje vrata i pucanje je bremenito ekstremnim rizikom za izraelske vojnike – i same taoce.
Iako u tome svakako ima logike, pošto je proveo proteklih dve nedelje pripremajući svoje snage, Izrael bi možda želeo da krene ranije nego kasnije, uskraćujući Hamasu više vremena da se pregrupiše i pripremi za bitku koja je pred njima.
BONUS VIDEO: Bajden: Hamas je čisto zlo