1
Godinu dana od početka rata na tlu Evrope, čini se da Rusija i Ukrajina tek spremaju ofanzive koje će odlučiti o ishodu ratnih dejstava. Kako je Rusija nekoliko puta bila primorana da se povuče iz određenih ukrajinskih gradova, a predsednik te zemlje Vladimir Putin u nedavnom govoru jasno naglasio da je pobeda jedino što interesuje Kremlj, logično pitanje koje se nameće je - može li Rusija kao nuklearna sila da izgubi konvencionalni rat i šta ako se to desi?
Vojni analitičar Aleksandar Radić za Novu ističe da je Rusija u nekoliko koraka već pokazala da je spremna za nuklearnu pretnju.
„Rusija je poručila kroz nekoliko koraka tokom prethodnih dana – odustajanjem od Starta, porukom Putina sa proslave Dana branilaca otadžbine da su naručeni Sarmat i Cikloni. Tačnije, da je Rusija spremna i za pretnju nuklearnim oružjem.Ta poruka je zapravo usmerena ka Zapadu, jer je jasno da industrijska vojna mašina Zapada može da mnogo više pošalje Ukrajincima, nego što Rusija može da obezbedi. S tim u vezi, obzirom da se u ratu svakodnevno troši velika količina oružja, naravno da se postavlja pitanje dokle Rusi mogu da izdrže“, kaže Radić.
Ipak, Rusija je poručila da ne može da prihvati eventualni gubitak rata. Istovremeno, naglašava naš sagovornik, na ukrajinskoj strani postoji takođe radikalni, ostrašćeni stav da moraju pobediti, da moraju da vrate Ukrajini granice iz 1991. godine i Zapad to podržava.
„Da, tačno je da je Rusija izvršila invaziju, i da je sada nemoralno razmišljati o tome da njene potrebe budu zadovoljene. Međutim, tačno je i da je Moskva ta koja poseduje nuklearno oružje i da je jasno stavila do znanja da rat neće izgubiti. I to je zapravo pretnja kojom mogu da zaštite svoje ciljeve“, ocenuje vojni analitičar.
Upravo na temi nuklearnog naoružanja će se lomiti koplja, poručuje on, ali ne između Rusije i Ukrajine, već – Kremlja i Vašingtona.
„Niko od nas ne može da sa sigurnošću zna do koje mere ta pretnja može da ide. I tu će se zapravo voditi ‘igra’ između Rusa i Amerikanaca u narednim mesecima, a možda i godinama. Dakle, upravo ta procena – koliko Zapad može da pritisne Rusiju uza zid, a da Rusija ne dođe u bezizlaznu situaciju osim da primeni nukelarno oružje. Jasno je da je interes Rusije da se to ne desi, nego da dođe do rešenja koje će dovesti do toga da Rusija izađe iz rata, ali pod uslovima koji će biti kompromisni, u kojima će obe strane morati da se odreknu dela ambicije sa kojom sada vode rat“, zaključuje Radić.
Pretnje Medvedeva
O nuklearnom arsenalu Rusije i o tome šta će se dogoditi ako ta zemlja izgubi rat, nedavno je govorio i bivši predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.
On je reagovao na izjave na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da Rusija mora da izgubi. Međutim, nuklearne sile ne gube velike sukobe koji su ključni za njihovu sudbinu i to bi trebalo da bude jasno svakom zapadnom političaru, poručio je nekadašnji predsednik Rusije, a sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti.
„Zapadnim političarima ne pada na pamet da donesu elementaran zaključak: ako nuklearna sila izgubi konvencionalni rat, to bi moglo da izazove nuklearni rat. Nuklearne sile nisu izgubile velike sukobe koji su bili ključni za njihove sudbine“, rekao je Medvedev.
„Sam Putin ne zna šta će se dogoditi“
Da se ova tema nalazi u fokusu svetske javnosti potvrdio je i Džon Meklaflin, bivši direktor CIA od jula do septembra 2004. godine. Kako ističe, Putin je više puta govorio o nuklearnom arsenalu svoje zemlje, ali da li će ga stvarno upotrebiti – ni on sam ne zna.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Putin je više puta ukazivao na svoj nuklearni arsenal. Da li bi išao tako daleko, prosto je nepoznato, možda čak i samom Putinu. Ruska doktrina dozvoljava upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u slučaju da njene konvencionalne snage budu nadvladane, ali to nikada nije testirano na bojnom polju. Bela kuća i Pentagon su sigurno razmatrali takve scenarije i potencijalne odgovore“, rekao je Meklaflin.
Šta bi ti odgovori mogli da podrazumevaju, takođe u ovim trenucima nije jasno.
„Pretpostavljam da bi odgovor zavisio od faktora kao što su gde Putin udara, kakvom vrstom i snagom oružja. SAD, koje imaju impresivne konvencionalne sposobnosti, ne bi morale da igraju na nuklearno oružje da bi svoje poente pokazale na razarajući način. Dakle, iako ne znam šta je američki plan za vanredne situacije, siguran sam da postoji“, naglasio je on.
Nuklearni arsenal
Rusija je svoje nuklearno oružje nasledila od Sovjetskog saveza, koji je svojevremeno važio za super silu. Stoga ima najveću zalihu nuklearnih bojevih glava na svetu.
Procenjuje se da ih je za oko dve hiljade više nego što ih imaju SAD – oko 5.977 aktivnih.
Oko 1.500 od tih bojevih glava je povučeno, 2.889 je u rezervi, a oko 1.588 su raspoređene strateške bojeve glave.
BONUS VIDEO Putinovo obraćanje i reagovanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
