0
"Kad je proglašena pandemija koronavirusa i uvedene mere suzbijanja, gotovo sve operacije su odložene, lekari su se okrenuli zaraženima, dok su nas hirurge molili da idemo kući iz bolnice i ne izlažemo se infekciji bez potrebe" priča za Nova.rs Darko M., neurohirurg iz Srbije, koji živi i radi u Berlinu (zbog stroge politike bolnice u kojoj je zaposlen, zamolio je za anonimnost, a prezime je poznato redakciji).
Nemački zdravstveni sistem, kaže Darko, generalno je dobro podneo pandemiju, možda i najbolje u odnosu na sve druge sisteme zdravstva u Evropi.
„U najboljoj poziciji bile su univerzitetske bolnice i veće komunalne i privatne bolnice. One imaju dovoljno materijalnih i personalinih resursa. Nije im trebala pomoć u zaštitnoj opremi i medicinskom osoblju. Sa druge strane, manje lekarske klinike i ordinacije, u početku su imale dosta problema, tokom prvih nedelja, jer su teško nabavljale zaštitnu opremu, tako da nisu mogle da prime sve pacijente, ali je i to ubrzo normalizovano “ kaže ovaj neurohirurg, visoko cenjen u svom kolektivu.
Nemačka je tokom proteklih dana popustila brojne mere za suzbijanje pandemije, što će očekivano voditi ka povećavanju broja slučajeva.
„To i treba da se desi, tako treba i da bude, ali kontrolisano! Broj novih slučajeva ne bi smeo da bude prevelik i da preoptereti medicinski sistem, verujte čak i u Nemačkoj bi to moglo da se desi. Sad je pitanje za pojedinačne države, koje takođe popuštaju mere, i za njihove medicinske sisteme, koliki je to broj novih slučajeva koje zdravstveni sistem jedne zemlje može da se podnese. To je veoma važno pitanje“ naglašava Darko.
Njegov dom je u Berlinu, gradu koji je osim po modernim bolnicama, poznat i kao meka evropskog noćnog života. Na pitanje kako su se Berlinci snašli i podneli to što ne mogu da izlaze i provode se kako su navikli, Darko kaže da su u početku pravili „korona-žurke“.
„E tada se pokazalo koliki autoritet u ovom društvu ima Angela Merkel. Najbolji primer tog čvrstog autoriteta, u Berlinu konkretno, ali i u Nemačkoj generalno, pokazao se nakon što se ona obratila javnosti, prvi put na početku pandemije, što je veoma retko radila kasnije. Tada je naglasila da mere socijalnog distanciranja treba da se poštuju zbog svih građana. To je uradila pre svega zbog mladih ljudi i studenata, koji su početkom pandemije održavali skupove i pravili takozvane „korona žurke“. Posle tog dana sve je bilo u redu. Koliko ja znam, nije više bilo nijedne žurke u celoj Nemačkoj“ navodi naš doktor.
Kasnije, kako su dani prolazili, svedoči da su stanovnici Berlina generalno dobro funkcionisali.
„Nekako smo podneli te mere, pa i nije bilo toliko strašno. Berlinci su preživeli i ovu pustoš, i dobro su se držali, s obzirom da je ovo živ grad, uvek pun turista, noćnih dešavnja, koncerata, svirki i nastupa DJ-eva u brojniim halama, klubovima. Ipak, ljudi su se pridržavali preporuka socijalnog distanciranja, što znači maksimalno dve osobe na 1,5 metar odstojanja. Polako su se navikli na novi ritam života. Kao svuda u svetu, socijalni kontakti se prvenstveno održavaju online. Ipak, vikendom su parkovi puni ljudi koji šetaju ili sede u parovima po dvoje na propisanom odstojanju. To kontroliše i komunalna služba ili policija. Po lepom vremenu šetnja sa jednim prijateljem u polu praznim berlinskim ulicama zapravo može biti jedno lepo i jedinstveno iskustvo“ iskren je Drako.
Dok razgovaramo, Darko upoređuje dešavanja u Evropi, konkretno u Nemačkoj, sa Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima je korona pokosila desetine hiljada života.
Pročitajte još:
„Prednost nemačkog zdravstvenog sistema u odnosu na ostatak Evrope, pa i u odnosu na SAD, je kapacitet i jasna organizacija. Broj kreveta za intenzivnu negu je mnogo veći u odnosu na mnoge zemlje Evrope i SAD-a. Ne znam tačne brojeve, ali recimo da je trostruko veći nego u Italiji. Jedino možda Skandinavske zemlje imaju sličan kapacitet. Uz to stvorili su se i novi kapaciteti. U našoj bolnici, u kojoj radim, duplirali smo broj kreveta intenzivne nege već prvih dana, tako što smo zatvorili neka odeljenja i tu postavili respiratore i ostalu opremu. Doduše taj broj nije do sada ni bio potreban. Nemačka generalno ima dobru organizaciju, tako da su se mere vlade, preko lokalnih javnih zdravstvenih organizacija brzo implementirale u zdravstvene ustanove. Sistem se razvijao i rastao tako da sada postoji online registar svih intenzivnih kapaciteta u celoj Nemačkoj, sa mogućnošću slanja pacijenata u one centre koji imaju slobodna mesta“.
Rad u bolnicama tokom pandemije je, ističe on, generalno redukovan.
„Dozvoljeno je da se tretiraju samo hitni slučajevi, tako da ima puno pacijenta na listama čekanja za operacije koje mogu da se odlože. Tako da hirurzi, poput mene, imaju manje posla jer ima manje operacija i manje pacijenata na odeljenjima. Neke klinike čak „mole“ nas hirurge da iskoristimo svoje prekovremene sate sada i ostanemmo kod kuće nekoliko dana“ priča neurohirurg.
U priči o merama, ne može, a da se ne osvrne na one koje je propisala Srbija, kao i na preminule zdravstvene radnike, kolege.
„Svaka država propisuje mere na osnovu mogućnosti svog medicinskog sistema i epidemiološke situacije. Ne mogu da procenim da li su mere u Srbiji možda bile preterane, ali mislim da je pandemija kod vas pod kontrolom. Međutim mera zatvaranja ljudih starijih od 65 godina je definitivno bila preterana i loša po zdravlje te populacije. Nisam čak video ni dobru volju onih koji propisuju mere, da barem malo olakšaju život starijim građanima. To što su ih posle više nedelja pustili da šetaju za vreme policijskog časa i vikendom, je nešto na šta sam ja pomislio prvi dan kada sam čuo za te mere. ‘Zašto ne bi šetali kad nema nikog drugog na ulicama’ pomislio sam, i eto to se ostvarilo“ uz osmeh kaže Darko.
On ističe da su najugroženiji svakako zdravstveni radnici i zaposleni u supermarketima.
„To su sigurno u vreme pandemije najugroženije profesije jer su samo oni svakodnevo dolazili u kontakt sa opštom populacijom. Kod nas ima zaraženih lekara i sestara, ne znam koliko. Nije mi poznato da je neko od medicinskih radnika umro od koronavirusa u Nemačkoj, ali moguće je da se to dešavalo i ovde, samo još uvek ne znamo. Ne poznajem trenutni medicinski sistem u Srbiji, ali je opšte pravilo da broj novobolelih direktno zavisi od kvaliteta i resursa medicinskog sistema. S obzirom da jako dugo radim u nemačkom sistemu zdravstva, pomislili bi da imam neki savet za kolege iz Srbije. Međutim, verujem da svaki lekar na svetu zna kako treba da tretira pacijente sa virusom Covid-19, i da se snađe u ovakvim situacijama, nevezano za to koliko je moderan i opremeljen sistem zemlje u kojoj radi. Ipak ono što je najvažnije i što je na prvom mestu, je zaštita medicinskog osoblja uvek i svuda!“ naglašava Drako za kraj.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
