0
Nekadašnji novinar iz Beograda, Vladimir Litera, godinama već živi u Portugalu, a za Nova.rs, priča u pauzama branja mandarina. Prenosi nam atmosferu iz zemlje koja obasjana suncem, pod vetrom Atlantika, uživa u životu koji je oličenje slobode, koja je pre nekoliko nedelja na žalost prekinuta, kada su i Portugalce, u malim gradovima na obali okeana, zbog pandemije koronavirusa, naterali da se zatvore u svoje domove.
„Portugalci su sjajno izneli na leđima ovu krizu, makar dosad. Moram da priznam da sam impresioniran, kako merama koje su donete tako i odgovorom stanovništva na iste. Poredeći sa Srbijom, govorimo o drugoj planeti, a ne o drugoj državi. Portugal ne može da se poredi po bogatstvu ili kvalitetu zdravstvenog sistema sa bogatim zemljama EU, ali je zahvaljujući pravovremenim merama, ozbiljnošću i odlučnošću sa kojom se pristupilo virusu uspeo da postigne mnogo više od recimo Italije, Francuske ili susedne Španije. I čini mi se da je za to najzaslužnije jedinstvo, koje oni pokazuju u svim kriznim, prelomnim situacijama“ priča Litera.
Ljudi u Portugalu su disciplinovani i poslušni, a blizina Španije, jednog od svetskih žarišta virusa korona, uplašila je stanovništvo i ukazala im na ozbiljnost situacije.
„Iako nije bilo striktnih zabrana, već se sve svodilo na preporuke i molbe, gotovo preko noći su zatvoreni svi restorani, kafići, teretane su samoinicijativno prestale sa radom. Sve osim prodavnica prehambene robe i apoteka je zatvoreno. Ljudi na ulici ima vrlo malo iako nije bilo nikakvih policijskih časova, naoružanih vojnika. Jedina gužva se stvarala na aerodromima, gde su zaostali turisti čekali na prevoz u svoje matične zemlje. Incidenti su bili sporadični, vrlo retki. Znam da je u jednom gradiću uhapšen lokalni pijanac, koji je išao po ulici i vikao kako je zaražen koronom. Pušten je pošto se otreznio“ uz osmeh kaže Vladimir.
U zemlji vina i fada, vanredno stanje uvedeno je sredinom prošlog meseca, ali se suštinski nije ništa promenilo u odnosu na vreme pre nego što je uvedeno.
„Povećane su mere higijene u restoranima koji vrše dostavu hrane, naloženo je supermarketima da obezbede da samo određeni broj ljudi po kvadratnom metru može da bude prisutan u njima u isto vreme. Šetanje pasa je naravno dozvoljeno kad god to vlasniku ili samom psu odgovara ili treba. Fizičke aktivnosti su dozvoljene svima, doduše u kratkom vremenskom periodu po sopstvenom izboru i pod uslovom da se ne obavljaju u grupama. Otkazana su sva sportska takmičenja i društvena događanja, uopšte sve manifestacije. Ekonomske mere su posebna priča. Plaćanje svih računa: vode, struje, gasa… možete da odložite dok traje kriza, treba samo da se prijavite na sajtu preduzeća čije račune želite da suspendujete. U dogovoru sa bankama je suspendovano plaćanje svih rata za kredite, a država je donela odluku i da na tri meseca suspenduje plaćanje svih renta za stanove i lokale koji zbog virusa ne rade. Lokalne vlasti su u mestu u kojem živim ukinule plaćanje opštinskih lokala, javnog parkinga, lokalnih taksi… Mera ima mnogo i svakog dana donose nove jer se stalno javljaju nove grupe stanovništva koje su ugrožene“ opisuje nam Vladiir atmosferu u Portugaliji.
Iako dugo nije bio u Srbiji, iz dana u dan prati šta se ovde dešava.
„Pratim situaciju jer su mi u Srbiji majka, sin i ćerka. Bio bih razočaran merama u Srbiji, da sam očekivao nešto od ove vlasti. Ovako sam samo ogorčen i besan. Nažalost nemoćan sam da bilo šta uradim po tom pitanju. Ne znam koje reči da upotrebim da opišem tu vrstu besmisla ljudima ovde. To maltretiranje starijih građana ja ne vidim da je zabeleženo bilo gde u svetu. Maltretiraju sve građane, ali najstariji najviše ispaštaju. Moja majka nije izašla iz stana na Novom Beogradu šest nedelja. Čujemo se svakodnevno i ona se ne žali, ali to je strašno da šest nedelja budete sami u stanu. A takvih ljudi ima mnogo po celoj Srbiji. I još vlast oseća dodatnu potrebu da ih ponižava sa onim suludim terminima za kupovinu ili ovim novim merama koje predviđaju šetnje od po pola sata na 300 metara od doma. Pa šta da rade ti ljudi, pogotovo u velikim naseljima kao što je Novi Beograd. Da se šetaju u krug?“ pita se sa pravom naš sagovornik.
Pročitajte još:
On navodi da su Portugalci 36 godina živeli u teškoj diktaturi, da mladi naraštaji to ne pamte, ali stariji se sećaju, vrlo dobro.
„Siguran sam da bi ovakve mere, poput ovih u Srbiji, naišle na snažan otpor u Portugalu, ali mi u Srbiji smo odavno pripremani da nam ovakve mere prolaze. Još kad je prošla priča da je neko predesdnikovom bratu ukrao ličnu kartu, otvorio firmu na njegovo ime i godinama mu uplaćivao sve plate i doprinose. Pa helikopter, Savamala… to su sve sitni koraci koji su postepeno vodili u tragediju koja nam se dešava. Možemo da se vratimo i dalje u prošlost. Za vreme vladavine demokrata takođe je bilo ozbiljnih kršenja zakona koja su prolazila nekažnjeno i koja su praćena neverovatnim pričama provladinih medija, koji su pokušavali da relativizuju te zločine. Tako je urušen sistem. U Portugalu postoji sistem, koji se u Srbiji urušava sad već više od tri decenije“ objašnjava Litera, zašto smo ovako pasivni i podložni mučenju.
U Portugalji su ljudi, razume se, zabrinuti, ali zahvaljujući merama države atmosfera se ne čini beznadežnom.
„Prvi na udaru u Portugalu našao se turizam, koji je značajna grane privrede. Samo na aerodrom u Faru, gde ja živim, godišnje sleti 10 miliona turista. Ogroman priliv novca je odjednom zaustavljen. Svako ko se bavi turizmom, za to mogu pouzdano da vam kažem jer i sam radim u toj oblasti, može da ode na sajt socijalnog osiguranja i da se prijavi za pomoć. Treba da se zakunete, klikom na dugme „KUNEM SE“, da vam je prihod opao za više od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu i pomoć vam je odobrena. Minimalna pomoć za ovu delatnost je 485 evra mesečno. Za druge privredne grane nisam toliko upućen. Zato panika ne dominira, jer ljudi imaju poverenja u državu. Naravno da ima nezadovoljnih, ali nedavno istraživanje je pokazalo da 85 odsto Portugalaca podržava vladu i mere koje se donose. Veruju državi jer vide da vlast istinski vodi računa o opštem interesu. Pri tom je ton koji se svakog dana koristi u komunikaciji sa građanima smiren i uravnotežen, za razliku od Srbije gde je preteći i optužujući“ kaže ovaj Srbin, koji u danima krize sigurno ne bi menjao Faro za Beogad.
Zbog naglog širenja virusa u Španiji, Portugal je zatvorio granicu sa ovom susdenom zemljom još na početku krize.
„To ne znači da granicu nije moguće preći, saobraćaj funkcioniše sve vreme. Razlika je u tome što se od uvođenja ove mere na granicama sprovode rigorozne zdravstvene kontrole“.
Inače, između Portugalaca i Španaca postoji rivalitet i bez korone.
„Njima je pobeda protiv Španije u na primer fudbalu važnija nego da osvoje neko veliko takmičenje. Portugal je međutim kosmopolitsko, multikulturalno i multietničko društvo. Ljudi ovde zaziru od prevaranata, lopova i nasilnika, ne od ljudi druge nacionalnosti. Navešću vam slikovit primer. Prvi zaraženi u opštini u kojoj živim bio je radnik iz Nepala, koji je brao narandže na plantaži u jednom obližnjem selu. Istog dana su svi ostali radnici koji su radili na plantaži stavljeni u karantin. Zanimljivo je da nezadovoljstvo javnosti nije bilo usmereno na te ljude, koji su došli sa istoka Evrope ili iz Azije, već na gazdu Portugalca, koji ih je držao smeštene u katastrofalnim uslovima. Drugi primer je odnos države prema svojim državljanima. Naime, svakom Portugalcu koji je, po izbijanju krize, izrazio želju da se vrati iz inostranstva, država je pružila pomoć da to i ostvari. U isto vreme su i svim stranim državljanima koji su se zatekli u Portugalu zagarantovana ista prava kao i Portugalcima, za sve vreme trajanja krize. Plašim se i da pomislim kakva bi reakcija bila u prvom slučaju u Srbiji u ovo vreme antimigrantske histerije. Verovatno ista kao i sramna reakcija na naše državljane koji su pokušali da se vrate u Srbiju pre pet-šest nedelja“ revoltirano priča Vladimir.
On i njegova porodica čuvaju se tako što poštuju mere.
„Radimo sve što i svi ostali, sveli smo fizičke kontakte na minimum, držimo socijalnu distancu, malo češće čistimo kuću… Na plažu ne idemo, nije još vreme za kupanje. Vozim sa najmlađom ćerkom bicikl svaki dan, istražujemo prirodu. Beremo narandže i mandarine. Radim neke sitne opravke po stanu, poslove za koje pre krize nisam nalazio slobodnog vremena. Tako dani prolaze. Ono što u mene unosi istinski nemir je kada pogledam šta se dešava u Srbiji. Pripremajući se za ovaj razgovor, pogledao sam predloge iz poslednjeg Utiska nedelje. Količina besmisla, vređanja zdravog razuma građana, bahatost vlasti, sve to čini da sam mnogo više zabrinut za sve prijatelje i rodbinu koji su ostali u Srbiji“ zaključuje Litera
