Aleksandar Stanković je Nišlija koji već duže od godinu dana živi u Brazilu, jednoj od najteže pogođenih zemalja pandemijom koronavirusa. Zvanični podaci pokazuju na svakodnevnom nivou nove crne rekorde u ovoj latinoameričkoj zemlji, a Aleksandar je iz prve ruke za Nova.rs ispričao kako izgleda život na jugu Brazila, dalje od žarišta, i kako se živi sada kada su oči celog sveta uprte u brazilskog predsednika Žaira Bolsonara i brazilski narod.
Aleksandar živi u gradu Londrina, u brazilskoj državi Parana, koji je veličine dva Niša iz kojeg je došao. Skućio se u predgrađu koje, kako kaže, nije najsigurnije, ali dosad nije imao problema, štaviše, savladao je portugalski i sada u Londrini odgaja sina sa devojkom Gabrijelom koju je spletom okolnosti upoznao u Srbiji.
Kada je sleteo u Sao Paolo pre više od godinu dana, u grad koji ima 30 miliona stanovnika, bez ijedne reči portugalskog koju bi mogao da razmeni, doživeo je šok. Ipak, ubrzo je i njegov sin sa nepuna dva meseca proputovao pola sveta pošto je Aleksandar odlučio da ga krsti u Sabornoj crkvi u Nišu. U međuvremenu je čitav svet preplavio talas novog koronavirusa, a iako se Žair Bolsonaro virusu rugao nazivajući ga “malom prehladom”, Brazil se brzo našao među najteže pogođenim zemljama koje svakodnevno broje stotine mrtvih.
Brazil je prema zvaničnim podacima trenutno drugi na svetu i po broju ukupno, kao i novozaraženih po danu, odmah iza SAD, a po broju preminulih odskora neretko na dnevnom nivou prestiže Ameriku.
Ipak, Aleksandar kaže da svakodnevni život, makar u Parani, ne odražava bilo kakvu paniku ili haos, niti tu ima “hladnjača koje odvoze mrtve.”
“U Parani nije toliko veliki broj zaraženih. Brazil je zaista ogromna zemlja, pa nekako deluje da čak i ako negde ima većih žarišta , da je to toliko daleko i da se dešava nekim drugim ljudima koje niko ne poznaje”, rekao je Aleksandar. “Ja lično ne poznajem – a upoznao sam mnogo ljudi – nikoga da je imao koronu, a kamoli da je preminuo od nje.”
Situacija je u različitim delovima zemlje raznolika, dodaje Aleksandar.
“U poređenju sa Srbijom, država u kojoj ja živim, Parana, ima nekih 12 miliona stanovnika, ali daleko manje zaraženih i umrlih nego Srbija, dok u nekim drugim državama Brazila, poput Sao Paola i Rio de Žaneira, ima daleko više zaraženih nego u Srbiji”, kaže Aleksandar.
“Neke federalne države se bolje organizuju i štite, ali mora se uzeti u obzir da u Parani gotovo da nema turista iz inostranstva koji su bili glavni -prenosioci virusa, dok svi znamo za karneval u Riju, krajem februara, koji je očigledno bio epidemiološka bomba.”
Aleksandar dodaje i da se čini da najveći broj zaraženih dolazi iz najsiromašnijih slojeva, iz favela, u kojima je higijena na zabrinjavajuće niskom nivou.
Protiv brazilskog predsednika Žaira Bolsonara koji, po svemu sudeći, virus ne samo da nije shvatio ozbiljno, već od početka epidemije umanjuje njegov značaj i ruga mu se, dosad se i protestovalo, a građani Brazila pozivali su i međunarodne organizacije da intervenišu. Ipak, nije se otišlo dalje od apela da se Brazil na zvaničnom nivou ozbiljnije pozabavi pandemijom i njenim posledicama.
Aleksandar kaže da su mišljenja njegovih sugrađana o predsedniku mešovita, ali i da mu je popularnost definitivno opala.
“Pošto imam prijatelje koji podržavaju Bolsonara, kao i one koji ga baš i ne vole, da ne kažem nešto teže, vidim da je većina zabrinuta zbog njegovih javnih nastupa koji su doskora gotovo uvek bili bez maske na licu – iako je ona obavezna u celom Brazilu čim se napusti kuća ili stan – kao i njegovih ispada poput onog kada je radio sklekove da dokaže da je on jak i otporan na virus, pa ga je na kraju i sam zaradio”, kaže Aleksandar i dodaje da je kriza sama po sebi vrlo ozbiljna.
“Definitivno je njegova popularnost opala u vreme krize, međutim zaista se mora imati u vidu da je kriza ogromna, mnogo ljudi gubi posao i uglavnom su to siromašni ljudi. On se trudi da zavede red, prvenstveno u oblasti uličnog kriminala, i to mu za sada uspeva. Postoji izuzetno jaka opozicija kao i mediji koji su izuzetno anti-Bolsonaro, a najgledaniji su u Brazilu, štagod on uradi, dobro ili loše, oni dočekaju na nož. Brazil, na primer, trenutno nema ministra zdravlja, zbog toga što su sva trojica dala ostavke zbog neslaganja sa predsednikom Bolsonarom. Preovladava stav da se zasad nije izborio valjano sa krizom”, kaže Aleksandar.
Na pitane kakva je atmosfera među Brazilcima na svakodnevnom nivou i koliko se osećaju promene, Aleksandar kaže da se po maskama vidi da stvari nisu kao ranije – maske su apsolutno svuda obavezne, na ulici, u marketima, radnjama, a meri se i telesna temperatura pri ulasku u velike markete i šoping centre.
“Moram da priznam da me je iznenadila disciplina većine stanovništva – gotovo svi na ulici nose maske u svako doba dana i noć, zaista se to poštuje maksimalno”, kaže Aleksandar.
“Naravno, život nije isti kao i pre virusa, mnogo je radnji zatvoreno, mnogo firmi je nažalost propalo. To će biti veliki problem ubuduće.”
Veliki broj ljudi radi od kuće, gde god je to moguće. Fabrike i ostale velike firme i insitucije rade istim tempom, uz vrlo stroge propise o zaštiti. Situacija u velikim gradovima, poput Sao Paola i Rio de Žaneira je, dodaje Aleksandar, još teža, a dodatni je problem što su građani otuda navikli da ima turista i da sve "vrvi" od naroda. Sada to, ipak, nije slučaj.
“Brazil ionako ima problem sa velikim delom stanovništva koje živi u vrlo, vrlo skromnim uslovima, da ne kažem bednim. Ovo ih je dokusurilo”, ističe Aleksandar. “Ovde ljudi ne žive kao u
Srbiji, niti poznaju pojam štednje za crne dane, i potpuno su nespremni za ovo.”
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare