Amerika
Foto: Privatna arhiva, EPA-EFE/ERIK S. LESSER, Cecil Disharoon Reuters

U poslednjih mesec dana vesti o pucnjavama na javnim mestima u Sjedinjenim Američkim Državama, nikako da utihnu. Čini se da ne prođe ni dan, a da se u nekoj od država SAD ne desi masovno ubistvo. U ovim krvavim pohodima poginuo je nemali broj ljudi, a motivi u većini slučajeva nisu bili jasni. Situaciju u Americi, koja očigledno izmiče kontroli, za Nova.rs komentarišu Ivana i Miloš koji žive u SAD.

PROČITAJTE JOŠ:

Oni govore o osećaju straha koji postoji kod ljudi na ulicama, i o mogućim uzrocima ovih užasnih zločina.

„Vlada u SAD mora da usvoji zakon o kontroli oružja. Sve je ovde vrlo dostupno, bilo koja vrsta oružja, tako da kome padne mrak na oči, odluči se da reaguje na ovako surov i lud način. Ljudi se plaše da šetaju ulicom, jer deluje kao da su svi potpuno poludeli. Morala bi da se uvede i psiho evaluacija pre nego što se nekome potpiše dozvola za posedovanje oružja. I opet politika je jedan od razloga – kome šta odgovara, tako i menja zakone“ priča Ivana Petrović, koja živi u Finiksu, glavnom gradu Arizone.

Ona primećuje da su ljudi sve više nezadovoljni (ne)kvalitetom života i vrlo su usamljeni.

„To se naravno negativno odražava na psihu. U mom gradu, Finiksu, skoro svi voze automobile, pa smo relativno bezbedni, jer nigde ne idemo pešle. Ipak, ako bih morala da krenem negde bez auta ne verujem da bi bih se osećala tako bezbedno. Mada, dok sam živela u Njujorku, praktično u delu grada koji je tipičan geto, hvala Bogu nisam osetila, niti doživela neke neprijatne situacije“, kaže Ivana.

Ivana Petrović Foto:Privatna arhiva

Miloš Nikolić iz Čikaga ističe da se ne plaši dok je na ulici ili u supermarketu, ali da ipak razmišlja o tome da se i sam naoruža.

„Slabo pratim vesti jer su većinom jako negativne, a ako će nešto da se desi, pa desiće se. Sprečiću ako mogu, ako ne, to je što je. Amerikanci su donekle uvek bili ovakvi, vole oružje i vole da pucaju. Imaju više vatrenog oružja nego stanovnika, ovde se pištolji, puške i ostalo naoružanje lako nabavlja i legalno. Drugi amandman američkog ustava garantuje pravo nošenja oružja i upotrebe u slučaju samoodbrane. Pošto mi je posao takav da sam stalno na putu i dešava se da se ima posla sa raznim čudnim likovima, razmišljam i sam da se naoružam, jer sa takvima nema pregovora“, kaže Miloš.

Foto: Miloš Nikolić/Privatna arhiva

Česte pucnjave u poslednje vreme

U napadu u supermarketu u gradu Bolder, u saveznoj državi Kolorado, ubijeno je deset ljudi, a do napada je došlo manje od nedelju dana nakon niza oružanih napada u Atlanti, u saveznoj državi Džordžija.

Ahmad Al Alivi (21) je napadač koji je napravio masakr u Bolderu u Koloradu. On je tada ranjen u nogu, ali je u stabilnom stanju. Još se ne znaju motivi ovog stravičnog zločina. Protiv napadača je podignuto deset optužnica za ubistvo, a on se prošle nedelje pojavio pred sudom.

Američkim građanima se tada obratio i predsednik Džo Bajden.

Foto: REUTERS/Kevin Mohatt

„Neću spekulisati o motivima napada dok ne dobijem sve potrebne informacije. Ono što znam jeste da je Kolorado poprište još jednog masovnog zločina i to samo nekoliko dana nakon zločina u Atlanti, kada je ubijeno osam osoba. Zahvaljujem se policiji, snagama bezbednosti, naročito ističem hrabrost ubijenog policajca Erike Telija, koji ostavlja iza sebe sedmoro dece. On je američki heroj. Moramo opet uvesti zakone o strožijoj kontroli onih koji kupuju oružje. Tako možemo spasiti živote”, rekao je Bajden.

Nakon ovih događaja usledila je još jedna pucnjava. Najmanje četiri osobe, među kojima i dete, ubijene su u zgradi u južnoj Kaliforniji. Policajci su pucali i ranili osumnjičenog koji je prebačen u bolnicu. Nisu poznati motivi pucnjave.

Foto: REUTERS/Kevin Mohatt

Dva masakra podstakla večnu američku raspravu

Dva masakra u Atlanti i Koloradu podstakla su večnu američku raspravu o kontroli vatrenog oružja. Predsednik Bajden je već pozvao Kongres na usvajanje strožijeg zakona o kontroli oružja i na zabranu prodaje i korišćenje jurišnog oružja, što će, uobičajeno, izazvati kontra-reakciju brojnih zakonodavaca i građana koji ne žele nikakva ograničenja te vrste.

U Sjedinjenim Američkim Državama se kao masovna pucnjava smatraju napadi vatrenim oružjem sa četiri ili više žrtava, ranjenih ili ubijenih, osim samog napadača.

Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSER

Krvavi mart u SAD

Utorak, 16. mart – Atlanta, Džordžija – Osam ljudi ubijeno, od toga šest žena azijskog porekla u napadima na tri lokacije.

Sreda, 17. mart – Stokton, Kalifornija – Pet osoba ranjeno u pucnjavi u Kaliforniji.

Četvrtak, 18. mart – Grešam, Oregon – Četiri žrtve prebačene u bolnicu nakon pucnjave u gradiću Grešam, blizu Portlanda.

Subota, 20. mart – Hjuston, Teksas – Pet osoba je ranjeno u pucnjavi u disko klubu.

Subota, 20. mart – Dalas, Teksas – Osam ljudi je pogođeno iz vatrenog oružja. Jedna osoba je ubijena. Napadač je do danas nepoznat.

Subota, 20. mart – Filadelfija, Pensilvanija – Jedna osoba ubijena, a pet je ranjeno u pucnjavi na nezakonitoj zabavi na kojoj se, i pored zabrane okupljanja zbog koronavirusa, našlo preko 150 ljudi.

Ubistvo u Kaliforniji
Ubistvo u Kaliforniji. Foto: REUTERS/Alex Gallardo

Zanimljivo je da američka savezna vlada nema centralizovanu bazu podataka o incidentima iz vatrenog oružja i masovnim pucnjavama širom zemlje. Prema Centrima za kontrolu i sprečavanje bolesti, koji prate podatke o takvim incidentima, blizu 40.000 ljudi je ubijeno u incidentima sa vatrenim oružjem u 2019. godini.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram