Špargla otvara vrata Nemačke za zemlje trećeg sveta

Sezona branja špargle u Nemačkoj u punom je jeku, pa usled nedostatka sezonskih radnika bi najbogatija država EU mogla širom da otvori svoje granice već početkom jula.

U tom slučaju, dizanje rampe koja je spuštena zbog pandemije koronavirusa proslavili bi sezonci iz zemalja tzv. trećeg sveta, za čije je standarde branje špargle više nego isplativ posao.

Krajem marta, nemačka vlada je dodatno pooštrila uslove za ulazak u zemlju kako bi suzbila pandemiju. Ulaz je bio zabranjen sezonskim radnicima i radnicima koji pomažu tokom berbe, što je stvorilo veliku zabrinutost tamošnjih ratara.

Nemačko udruženje poljoprivrednika insistiralo je da ova zabrana ulaska bude na snazi što je moguće kraće, jer većina od gotovo 300.000 sezonaca svake godine dolazi iz istočne Evrope.

Plan ministarke poljoprivrede Julije Klekner da oni koji rade u ugostiteljstvu, kao i nezaposleni ili izbeglice budu angažovani na poljima, nemački poljoprivrednici nisu dočekali sa oduševljenjem.

„Ta ideja nema smisla. Taj posao se dugo uči, a radnicima je potrebno iskustvo. To je težak posao, radi se napolju, po hladnoći. Za jednog rumunskog ili poljskog radnika, treba mi pet Nemaca“, rekao je za Dojče vele Tomas Ziring, koji uzgaja špargle na 900 hektara u Belicu kraj Berlina.

Stigli usred epidemije

Mediji su izvestili da je polovinom aprila dva aviona sa sezonskim poljoprivrednim radnicima iz istočne Evrope stiglo u Berlin i Dizeldorf.

Većina ih je tada stigla iz Rumunije, Poljske, Bugarske, Ukrajine i Mađarske, gde su nadnice mnoge manje nego u Nemačkoj.

Prema novom programu, radnici mogu da dođu u kontrolisanim grupama kako bi se sprečila eventualna infekcija drugih tokom puta i podvrgnu su lekarskim pregledima odmah po dolasku.

Nakon toga moraju dve sedmice da žive i rade odvojeno od ostalih sezonskih radnika i nose zaštitnu opremu.

Dnevnica do 150 evra

Branje špargle na nemačkim plantažama može da donese dnevnicu i do 150 evra u bruto iznosu. Nemački zemljoposednici plaćaju minimalno oko 8,60 evra bruto po satu, iako oni koji poznaju tamošnje prilike tvrde da je ova brojka nerealna.

Radni dan uglavnom traje 12 sati. U izuzetnim slučajevima, kada špargle po toplijem vremenu brže rastu pa ih ima mnogo, radi se i do 20 sati.

Berba ove kulture je za nemačke standarde slabo plaćen posao, naročito zato što se radniku od plate odbija novac koji poslodavac izdvaja za ručak i smeštaj.

Važno je pomenuti da za vreme slobodnih sati sezonac živi i spava u zajedničkim prostorijama sa drugim radnicima. Sa njima deli toalet i tuševe. Istina je da smeštaj nije svuda jednak, ali je svima zajedničko to da nigde nije luksuzan.

Takođe, iz satnice koja se plaća treba isključiti pauzu, jer se ona u Nemačkoj ne plaća. Može se uzeti jedna ili dve pauze od 15 minuta za jelo, koje se zatim odbiju od ukupnih radnih sati.