0
Nemačka je korak bliže da više ne zavisi od ruskog gasa. Najjača ekonomija Evrope prešla je na drugu fazu svog trodelnog plana za vanredne situacije, ali i ulaganje u LNG terminale koji omogućavaju kupovinu gasa iz celog sveta.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da Rusija koristi gas „kao oružje“ kao odgovor na sankcije EU uvedene zbog invazije na Ukrajinu.
Pročitajte još:
„Ne smemo da se zavaravamo. Smanjenje snabdevanja gasom je ekonomski napad na nas od strane Putina“, rekao je Habek, dodajući da će Nemci morati da smanje potrošnju.
Habek je rekao da nada se nikada neće biti potrebe za racionalizacijom gasa za nemačku industriju, ali da tu opciju ne može u potpunosti da odbaci, piše BBC.
Zbog toga je Nemačka kreirala trodelni plan za vanredne situacije, koji se pokreće kada dođe do poremećaja ili veoma velike potražnje za gasom. U ovom trenutku Nemačka je prešla na drugu fazu tog plana.
Taj plan će koštati Berlin 15 milijardi dolara.
Prelazak na drugu fazu plana stavlja veći pritisak na dobavljače i mrežne operatere da uravnoteže poremećaje u snabdevanju preduzimanjem mera kao što je pronalaženje alternativnih izvora za gas.
Međutim, zemlja je prestala da dozvoljava komunalnim preduzećima da prebacuju rastuće troškove na kupce, iako je to teoretski moguće u drugoj fazi.
Gasne kompanije su bile primorane da obezbede snabdevanje u okviru prve faze plana za vanredne situacije, dok su operateri gasnih mreža podnosili izveštaje Ministarstvu privrede najmanje jednom dnevno, a operateri elektroenergetske mreže morali su da obezbede stabilnost mreže.
Državne intervencije su predviđene za treću fazu, kada je predviđeno da će doći do značajnog poremećaja u snabdevanju sa kojim tržište ne može da se nosi i imale bi za cilj da racionalizuju snabdevanje.
U trećoj fazi prvo bi se ograničilo snabdevanje industrije, dok bi domaćinstva i kritične institucije poput bolnica i dalje dobijale gas.
Vrh nemačke vlade tvrdi da ima fazni plan za rešavanje svih energetskih zavisnosti od Rusije. Sa ugljem je bilo lako, jer mogu jednostavno da ga uvezu iz Južne Afrike i Kolumbije.
Nafta se takođe uglavnom otprema tankerima, sa izuzetkom jedne rafinerije koja je povezana na naftovod iz Rusije.
Ali za gas su potrebna značajna ulaganja u alternativnu infrastrukturu, odnosno LNG terminale koji omogućavaju kupovinu gasa iz celog sveta.
Proces obično traje godinama, ali Nemačka istražuje ideju o plutajućim terminalima za koje neki tvrde da bi mogli da budu spremni do kraja godine. Trajni terminali bi mogli da budu gotovi za oko dve godine, što je deo napora Nemačke da smanji zavisnost od ruskog gasa sa 55 na 10 odsto.
Ali mnogo veće pitanje je odakle će dolaziti gas. Proizvođači će morati da pumpaju mnogo više gasa da bi zadovoljili ovu potražnju, jer Nemačka želi kraći ugovor koji bi bio u skladu sa naporima da ukine fosilna goriva. U svakom slučaju, transfer nemačke potražnje za energijom na nova tržišta će podići cene za ceo svet.
Kratkoročno, međutim, izazov će biti i održavanje ponude i potražnje u nemačkom energetskom sistemu.
Podsetimo, 12 zemalja EU sada je pogođeno prekidima isporuke gasa iz Rusije.
Rusija je već prekinula isporuke gasa Poljskoj, Bugarskoj, Holandiji, Danskoj i Finskoj zbog njihovog odbijanja da ispoštuju novu šemu plaćanja.
Takođe je prošle nedelje smanjila protok kroz svoj gasovod Severni tok 1 na 40 odsto kapaciteta, navodeći kao razlog probleme sa opremom. Šef Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol upozorio je da bi Rusija mogla u potpunosti da prekine isporuke gasa Evropi i da najstariji kontinent treba da se već sada priprema na to.
BONUS VIDEO: Pucnjava Ukrajinaca u Severodonjecku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
