0
Izraelska vojska na teritoriju Gaze organizuje "kontrolisano razaranje" u kojima uništava stambene blokove, zgrade, bolnice, univerzitete, škole, ulice s privatnim kućama… otkriva najnovija analiza Njujork tajmsa, dokumentovana nizom fotografija, video zapisa, kao i kartama s lokacijama.
Deo dokaza o „kontrolisanim razaranjima“ izraelskih oružanih snaga na teritoriju Gaze dostupan je u obliku video zapisa kao što je onaj o rušenju univerziteta Al-Isra, a Njujork tajms je napravio ozbiljnu istraživačku studiju koja ukazuje na sistemski pristup izraelskog režima, piše Jutarnji list.
Operacije „kontrolisanog razaranja“ ogromnih razmera dosad su prošle nezapaženo jer je su izraelski vazdušni napadi 3-tonskim bombama, koje im i dalje pristižu iz Sjedinjenih Država, razorili 50 odsto zgrada i prateće infrastrukture. Međutim, dok su razaranja iz vazduha barem hipotetički ličina na neku vrstu preterane primene sile u vojnom obračunu, koja je rezultovala s 26.000 žrtava, „kontrolisano razaranje“ ukazuje da međunarodna zajednica ima sve ozbiljniji problem s režimom izraelskog lidera Benjamina Netanjahua. Ako izraelska armija sistemski uništava zgrade i infrastrukturu, na teritoriju koji su već zauzeli, to ide u prilog tužbi Južne Afrike protiv Izraela za genocid, na koju je u petak pozitivno reagovao Međunarodni sud pravde UN-a prihvatanjem mera za sprečavanje daljih genocidnih aktivnosti Izraela.
Nakon impresivne analize o „kontrolisanim razaranjima“ u Gazi, dojam je da cionistički režim ima jasnu nameru da onemogući dalji život palestinskom narodu na teritoriji Gaze. Poznato je, uostalom, da je Izrael evropskim ministrima spoljnih poslova u Briselu javno predložio reaktiviranje starog plana o preseljenju palestinske populacije na veštačko ostrvo (koje još ne postoji), a da su pri tom izostale žestoke reakcije zapadnoevropske javnosti. Kako je moguće da su državnici iz liberalnih demokratija dopustili cionističkom režimu da prigovore sistemskoj brutalnosti proglase gadljivim antisemitizmom kako bi nastavili sa sistemskom brutalnošću, što je svet uvuklo u novu spiralu sve opasnijih sukoba koji prete eskalacijom u Treći svetski rat? Na ovo tragično pitanje teško je dati zdravorazumski odgovor. Još je gore da sada zapadni političari moraju pronaći politički narativ koji bi koliko toliko opravdao njihove pozicije, što je uz broj palestinskih žrtava i razaranja sve teže.
Brojevi svaki dan ukazuju da je moral političara zapadne hemisfere otplutao političkim ponorima: svaki pristojan novinar i sve pristojne redakcije svaki dan u skoro svakom članku o Gazi ističu najmanje dva broja – 1.200 pobijenih Jevreja u umobolno-psihopatološkom napadu Hamasa 7. oktobra, i jedan od brojeva koji ilustruje broj žrtava na palestinskoj strani. Na primer, 10.000 pobijene dece. Ako je broj pobijene palestinske dece više od osam puta veći nego broj pobijenih Jevreja u napadu Hamasa, po kakvoj je i čijoj logici upozoravanje na 10.000 dečjih smrti neka vrsta prikrivenog antisemitizma? Ko se u interpretaciji moderne psihijatrije može smatrati normalnim: onaj ko vidi i priznaje 1.200 žrtava, onaj ko vidi i priznaje 10.000 dečijih, ili ona kome se srce slama i nad 1200 i 10.000?
Zvanično obrazloženje izraelske vojske na upit Njujork tajmsa zašto uništavaju stambene blokove, fakultete, bolnice, džamije… jeste da „lociraju i uništavaju terorističku infrastrukturu koja je, između ostalog, unutar zgrada“. Pri tome tvrde da se cela susedstva ponašaju kao „borbeni kompleksi“ Hamasovih boraca. Ako se radi o obračunu s teroristima Hamasa, kako je onda moguće da Izraelci mirno postave eksploziv u celom stambenom bloku, kako bi ga sravnili sa zemljom? Izraelci su već, ponovimo, osvojili ono što razaraju. Očigledno je stoga da izraelska destrukcija ima veze s planovima za budućnost.
Izraelci su, piše Njujork tajms, kao obrazloženje za najmanje 33 planirane i organizovane destrukcije velikih razmera ponudili „off the record“, ali je i to obrazloženje, očigledno, laž. Naime, Njujork tajms piše kako su im neslužbeno izraelski zvaničnici objasnili da sravnjuju zgrade unutar zone iz koje su mogući vazdušni prekogranični napadi na Izrael. Međutim, istraga Njujork tajmsa otkrila je kako je veći deo „kontrolisanog“ razaranja izveden daleko izvan tzv. „tampon zone“. Čak je i ta „tampon zona“ prema izjavama portparola Stejt Departmenta uz granicu s Izraelom jasno nepoštivanje pozicija Bele kuće, koja se uz svu podršku Benjaminu Netanjahuu, protivi redukovanju teritorija Gaze na kojem je moguć život.
Kako uopšte nazvati uništavanje tuđih zgrada, kuća, bolnica, ulica… kako bi se sprečio povratak palestinskog naroda, ako ne onako kako je akcije Izraela kvalifikovala Južna Afrika?
Kakvog uopšte ima smisla s vojnog aspekta sravniti u jednom „kontrolisanom razaranju“ po 200 privatnih kuća, kao na primer u Kan Junisu u južnoj Gazi? Da li bi recimo bilo prihvatljivo srušiti stambeni blok u Njujorku jer je u dva-tri stana nekada boravila banda terorista koja je prethodno izvršila gnusni teroristički napad, nakon čega su se razbežali ili su pobijeni?
Uzmimo za primer univerzitet Isra u Gazi, koje je deo izraelskog projekta „kontrolisanog razaranja“. Službeno objašnjenje izraelske armije bilo je da je univerzitet sravnjen sa zemljom jer su njegovi delovi navodno korišćteni kao trening kamp Hamasa, pa čak i fabrika oružja. Novinar Njujork tajmsa tvrdi da nisu uspeli da provere navode Izraela. Nejasno je zašto su ih uopšte proveravali jer je, uostalom, jasno da su Izraelci potpuno kontrolisali zgradu univerziteta, da u njima više nije bilo terorista, ali su je odlučili da je unište za sva vremena. Sada predstavnik izraelske vojske objašnjava kako je upravo to „kontrolisano razaranje“ ipak „pod revizijom“, što implicira politiku prvo sruši, potom proveri.
Pročitajte još...
Sve osetljiviji deo međunarodne priče o Gazi jeste širenje mita o groznom antisemitizmu tamo gde taj antisemitizam ne postoji, sve kako bi se opravdali ekstremistički potezi režima Netanjahua, korumpiranog političara koji je omogućio finansranje Hamasu. Osim što takva politika diže nivo polarizacije i konfuzije i vodi prema Trećem svetskom ratu, potpuno zanemaruje dehumanizovani tretman Palestinaca, kako u Izraelu, tako i Gazi.
Snimci palestinskih muškaraca i maloletnika, zavezanih očiju i samo u gaćama, prljavih i uguranih na kamione za transport krutih materijala, vrlo su asocijativne, ali se treba retorički suzdržati i reći samo da predstavljaju primer teškog kršenja međunarodnog ratnog i humanitarnog prava. Informacije o hapšenjima palestinskih radnika u Izraelu, njihovom boravku u izraelskim kazamatima i otpuštanju kući samo u nekoj vrsti pelena, teško je objasniti čak i kroz psihosocijalnu analizu. Ako nekoga puštate kući (što verovatno znači da niste utvrdili njegovu krivicu), zašto ta osoba nije dobila barem odgovarajuću odeću?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
